Domaće tržište akcija nastavilo je rast i četvrtu sedmicu zaredom, dok su ukupnom prometu na tržištu glavni doprinos dale državne obveznice. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, ojačao je 0,8 odsto na 715,8 poena, te je gotovo u potpunosti eliminisao minus od početka godine. Ukupan promet u trgovanju protekle sedmice iznosio je 779,4 miliona dinara (6,3 miliona evra).
Naftna industrija Srbije (NIIS) zabeležila je lagani rast vrednosti na 751 dinar uz promet od 20,6 miliona dinara. Ova najveća kompanija na Beogradskoj berzi otvoriće danas sezonu objave poslovnih rezultata za proteklu godinu. Početkom godine generalni direktor kompanije, Kiril Kravčenko, saopštio je da je NIS u 2016. ostvario profit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) od 35 milijardi dinara, dok je neto profit iznosio oko 12,5 milijardi dinara.
Ovo praktično znači da je NIS prošlu godinu završio sa EBITDA pokazateljem slabijim za 24,7 odsto, dok je neto dobit oslabila 14,4 odsto. Protekla godina je treća u nizu kako NIS beleži pad profitabilnosti, pre svega zbog oštrog pada cene sirove nafte.
Najprometnija akcija protekle sedmice bila je Jubmes banka (JMBN) koja je zabeležila promet od 59,4 miliona dinara na 4.300 dinara što je 4,3 odsto više u odnosu na prethodnu sedmicu. Najveći domaći građevinar, Energoprojekt holding (ENHL), ojačao je 3,1% na 1.300 dinara, uprkos padu poslednjeg trgovačkog dana.
Ukupan promet u trgovanju ovom hartijom iznosio je 15,5 miliona dinara. Energoprojekt je protekle sedmice stizao i do nivoa od 1.349 dinara, nakon što su investitori pojačali pritisak na tražnji, vođeni objavom da je sama kompanija intervenisala na tržištu kupovinom sopstvenih akcija. Vranjski proizvođač peći i štednjaka, Alfa plam (ALFA), zadržao se na nivou od 35.000 dinara u promet od 5,9 miliona dinara, dok je Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) porastao 1,1 odsto na 1.175 dinara uz realizaciju od 3,4 miliona dinara.
Protekle sedmice država je saopštila da je rok za podnošenje prijava za učešće u postupku davanja koncesije za ovu kompaniju produžen do 10. marta, „kako bi se što većem broju potencijalnih ponuđača omogućilo da pribave sva neophodna dokumenta i podnesu kompletne prijave”. Izbor za koncesionara odvijaće se u dve faze, a u prvoj fazi će se dostavljati neobavezujuće ponude.
Kako je navedeno u pozivu, trajanje koncesije je 25 godina, a pravo učestvovanja na tenderu imaju kompanije koje ne upravljaju aerodromima u radijusu od 450 km od Beograda, a moraju posedovati i više od 500 miliona evra kapitala.
Ostavi komentar