Često postavljana pitanja

1. Imam dug na tekućem računu, nedozvoljen minus,da li postoji mogućnost da se taj dug vrati putem nekog kredita ili kreditne kartice?
Mogućnost dobijanja kredita kojim biste izmirili nedozvoljeni minus po tekućem računu, prvenstveno zavisi od toga kolika je vaša kreditna sposobnost i dužine perioda u kome imate nedozvoljeni minus. Ukoliko je vaša kreditna sposobnost takva da otplata novodobijenog kredita ne bi prešla opterećenje plate od 30% i nedozvoljeni minus ne traje duže od 60 dana, realne su šanse da vam neka poslovna banka odobri kredit za refinansiranje duga. Ukoliko gore navedeni uslovi nisu ispunjeni, nemate mogućnosti za dodatno zaduživanje kako bi izmirili dug.

2. Kako se izracunava koliko je pojedinac sposoban da bude zirant za vise osoba,pod pretpostavkom da je u pitanju stambeni kredit?
Kreditna sposobnost žiranta se izračunava na potpuno isti način kao i kod zajmotražioca, s tim što se za svaki pojedinačni kredit kod koga predstavlja žiranta, smanjuje njegova kreditna sposobnost za iznos rate konkretnog kredita, nezavisno da li je u pitanju jedna ili više osoba. Kada je u pitanju stambeni kredit, maksimalna zaduženost žiranta može biti 50%, kao i kod zajmotražioca.

3. Kako staviti hipoteku na ličnu nepokretnost u korist nekog fizičkog ili pravnog lica. Da li je izvodljivo to učiniti bez njegovog učešća radi hitnost
Većina banaka u Srbiji dozvoljava mogućnost da se za dobijanje kredita kao zaloga uzme hipoteka trećeg lica, bez ikakvih drugih obaveza tog lica prema banci. Svoj predlog prezentujte službenicima konkretne banke i oni će Vam detaljno objasniti pravno-tehničku proceduru, koja se zahteva u takvom slučaju.

4. Koja je razlika između učešća i depozita?
Učešće i depozit su vidovi obaveznih ograničenja koje poslovne banke primenjuju u skladu sa odlukama Narodne banke Srbije. Razlika između depozita i učešća je u tome što se depozit polaže na račun u banci i ostaje na njemu do otplate kredita, kada ga korisnik kredita dobija nazad. Kod učešća je situacija nešto drugačija - korisnik sa određenim procentom učestvuje u nameni kredita (učešće postoji samo kod namenskih kredita) i time smanjuje ratu kredita, koji čini 80% fakture. Dakle, učešće se ne vraća korisniku od strane banke, ali umanjuje rate kredita.

5. Šta je refinansirajući kredit?
Refinansirajući krediti su krediti koje jedna banka daje uglavnom po nižoj kamatnoj stopi u odnosu na kamatnu stopu koju je druga banka zaključila sa klijentom po kreditu. Ovim kreditom banka vrati kredit koji trenutno imate. Novi kredit bi trebalo da ima uslove koji vam više odgovaraju – na primer manja rata, još dodatnog novca, manja ukupno plaćena kamata itd. Refinansirajući kredit se može koristiti i za plaćanje duga po kreditnoj kartici ili dozvoljenom minusu. Njime je moguće obuhvatiti i kredit i karticu ako to dozvoljava kreditna sposobnost. Nekada banke mogu refinansirati i kredite koje su same odobrile klijentima u prethodnim godinama. Refinansirajući kredit se jednim delom ili u celini koristi za namirenje svih obaveza prema drugoj banci, odnosno, prema njenom kreditu, a ostatak (ukoliko postoji) se odobrava klijentu na račun/u gotovini.

6. Šta je to overdraft kredit?
Overdraft krediti su sinonimi za dozvoljene minuse kod pravnih lica, dakle, predstavljaju mogućnost preduzeća da izvršava naloge i iznad raspoloživog stanja na svom računu, do određene granice.

7. Šta je vinkulirana polisa osiguranja?
Vinkulirana polisa osiguranja predstavlja zalogu ili prenos prava potraživanja po osnovu naplate štete u korist trećeg lica, u ovom slučaju banke.

8. Šta može biti predmet hipoteke?
Predmet hipoteke može biti nepokretnost koja se kupuje kao i druga nepokretnost koja je uknjižena, koja nema tereta i koja svojom procenjenom vrednošću odgovara zahtevanom iznosu kredita.