Štednja (Strana 1 of 2)

"Večna dilema" - € ili dinari...
Pogledajte tekst na portalu:
http://www.kamatica.com/istrazivanja/37/stednja-u-dinarima-ili-evrima
ukazaće Vam na neke aspekte koje možda niste uzeli u obzir.

Trenutno stanje kursa je takvo da je teško očekivati neko veće slabljenje dinara prema evru, čak naprotiv, iako je loša politička situacija. Opet, nikad se ne zna...

Kamate na dinarsku štednju, kao što ste primetili su daleko veće nego kod devizne štednje, a uz to se na dinarsku štednju ne plaća ni porez od 20%, koji se plaća kada je u pitanju devizna štednja.

Odluka je na Vama, nadam se da sam pomogao ovim malim smernicama za donošenje odluke....

Po meni je štednja više stvar karaktera nego matematike. Najteže je početi ali bez odricanja nema ni zarade.
Štednja po meni počinje od pitanja zašto štedeti? Po meni ciljana štednja odnosno potrošačka i nije neka štednja. Mada i ona donosi trajniju vrednost u vidu npr. auta koji hoćemo da kupimo nego da nam novac iscuri na guzicu kao u većini siromašnih zemalja gde se većina novca troši na hranu. Profitabilna štednja da ne kažem štednja radi uslovno rečeno zarade (jer se ne radi ništa a dobija se)  je po meni smislenija jer donosi stalni priliv novca na duži period. Profitabilna štednja je maratonska disciplina, a potrošačka je dugoprugaška.
Bilo bi mi drago da se na ovom mestu okupe ljudi koji razmišljaju na ovu temu i da razmenjuju informacije i iskustva.

Stednja nije ugostiteljstvo a ni zabava tako da manja ili veca efikasnost sluzbenika nije toliko bitna kao ni nagradne igre. Samo se procenti racunaju. Tako da je Eurobanka EFG na prvom mestu, mada je Agrobanka nekad nudila 19,5% ! na dinarsku stednju koja nije oporezovana. Deset puta sam tamo pokusao da orocim novac ali su se uvek prevdali da im ne radi sistem! I tu pocinje jedna zanimljiva tema... Jer neko je sigurno mogao da oroci dinare po toj stopi, kao sto je neko znao da ce dinar biti stabilan dok su kvazi ekonomisti pricali o argenstinskom scenariju.
  Na to se nadovezuje i prica o kursu evra i vrednosti dinara koju su opet neki nazovi strucnjaci osporavali ili zagovarali devalvaciju da bi se poboljsao izvoz sto je i danas tema.
   Dani stednje tek dolaze u svakom smislu ne samo po pitanju novca. I sto je vise onih koji su se uvalili u kredit to je stednja sigurnija i isplativija.

Za primusa:Pa evo kako ja razmisljam a ako nisam u pravu neka me strucniji od mene koriguju: Ako ima puno klijenata zaduzenih kreditima, banke ostvaruju veliki profit i imaju odakle da isplacuju stednju.Samim tim nece dirati orocene depozite,hahaha. Inace ni ja nisam studirala ekonomiju.

Culi ste za onu cuvenu recenicu koja objasnjava kako se obogatiti na berzi: “Kad su svi prodavali ja sam kupovao, kad su svi kupovali ja sam prodavao.”  Analogno tome, ako svi trose, Vi ste ti koji treba da stedite, a kad svi budu primorani da stede Vi cete imati da trosite.
I to se nadovezuje na Sladjanin odgovor u vezi sa isplativoscu stednje. Ovih dana kao sto vidite sve su banke povecale kamatu na stednju jer novca ce biti sve manje i bice sve skuplji prilikom zaduzivanja u inostranstvu pa se banke okrecu gradjanima. Do sada je samo EFG Eurobanka nudila 8 i 9 % na deviznu stednju, a sada je sve vise banaka koje nude isto kao i 15% na dinarsku stednju.
Sigurnost stednje zavisi od poslovanja banke. Ovih dana smo saznali da pored komercijalnih banaka koje bi trebalo da zive od ulaganja, odnosno kreditiranja, u privredu, postoje i takozvane investicione banke iza kojih ne stoje preduzeca vec samo hartije od vrednosti (uglavnom akcije) koje su sustinski samo papir i lako i brzo mogu da izgube vrednost. Komercijalne banke bi trebalo da svoju stabilnost pravdaju jakim preduzecima koja su osnovala tu banku a koja proizvode i prodaju robu koje uvek treba a to je hrana i energija. Ne treba zanemariti ni farmaceutsku i gradjevinsku industriju. Pored toga i nekretnine u posedu neke banke garantuju sigurnost jer krov nad glavom uvek treba i nekretnina uvek ima upotrebnu vrednost. Ne znam koliko je tacna informacija koju sam dobio od poznanika ali evo prenecu Vam da je Raifajzen banka puna nekretnina koje je dobila na osnovu nevracenih kredita!
Nije potrebno da budete ekonomski obrazovani da bi dobro igrali ovu drustvenu igru. Vaznije je da pratite ste se desava! Licno, nisam stedeo dok nisam stekao stalno zaposlenje i stalan priliv novca. Po meni to je vaznije od velicine plate.
Za dinarsku stednju sam se odlucio zbog vece kamate i procene da ce prodaja velikih drzavnih preduzeca i priliva deviza odrzati dobar kurs dinara uz doslednost guvernera Jelasica da ne ferma nikoga.
Da Vas ne lazem, manju kolicinu evra koju i Vi imate(2000), pozajmljujem poznanicima za kamatu od 10% mesecno ali takve situacije su retke poput retko ozbiljnih igraca      
Nadam se da cete i Vi podeliti Vasa iskustva i informacije 

Supruga i ja smo uspeli da se dogovorimo. Puno je vremena proslo og 02.'08. kada sam zapoceo ovu temu, ali sta da se radi Zbog straha od nadolazece ekonomske krize, sav ustedjeni novac, oko 4500e ulozili smo na orocenu deviznu stednju AIK banke. Oni daju najvecu kamatu na 3 meseca stednje (7%). Racunali smo da je bolje da orocimo na kraci rok... Sad cekamo nedelju stednje. Ono sto nas brine je, upravo, likvidnost banaka. Postoji strah da bi mogli da nestanu i banka i ulog. Bojimo se da u Srbiji, jednostavno, ne postoje nikakve garancije.
Interesantno mi je to sto je milos primetio: banke, zaista, na svakakve nacine pokusavaju da prevare i obmanu klijente... Zaista ne mogu da verujem da nasa drzava sve to dozvoljava. Ljudi koji imaju srece da zive severnije i zapadnije kazu da su sluzbenici banaka, telekomunikacionih firmi,...duzni da vam sve objasne, jer ste vi (korisnik njihovih usluga) mozda mnogo glup covek! Jer ako se ispostavi da ste prevareni nedovoljnim objasnjenjem ili sakrivanjem klauzula ugovora, niko i nista ne moza da ih spase vase tuzbe.
Ovde covek mora sve mnogo puta da izmeri, procita, sracuna pa da sece! I mora da pozuri polako...

Poslednja promena od primus (12-10-2008 08:43:23)

Pa, ja bih, posto se bavim veterinarstvom, kupio jednu od drzavnih veterinarskih stanica u Srbiji. Odabrao bih podrucije sa najboljom stocarskom perspektivom. Licno, mislim da bih nekih 300-500k€ mogao da udvostrucim za 5 godina. Tu cifru umanjiti za plate zaposlenih. Pre sam za ozbiljan i vredan rad, nego za budjanje uz lepu kamatu. Sve to, naravno, vazi ukoliko Srbija ne upadne u novi rat ili groznu hiperinflaciju u kojima pluta samo sljam...

Poslednja promena od primus (14-10-2008 19:40:31)

Definitivno se pokazuje da je štednja u dinarima značajno povoljnija od devizne. Èak i kurs koji se predstavlja kao najveći rizik je relativan, jer kao što se može videti iz prethodnih godina, on uvek fluktuira u granicama 75-85. Ako bi se čak i desilo da je kurs nepovoljniji kod isteka oročenja od onog koji je bio pri oročenju, treba samo malo sačekati i u pravom trenutku kupiti evre (naravno, ukoliko vam je to cilj nakon štednje).
Ono što je u našoj zemlji povoljno za ljude koji sebi mogu priuštiti štednju, to su visoke kamate! To je loše za one koji uzimaju kredite! Ali retka je zemlja u Evropi koja nam može konkurisati visinom kamata i na kredite i na štednju... Pa ako imate para...iskoristite to!

Ja ipak mislim da je štednja u dinarima u Focus novčanom fondu najracionalnija. Em dobiješ oko 14-15% em imaš pare kad ti zatrebaju jer ti sredstava nisu oročena pa možeš da pređeš u evro ili akcije kada za to dođe vreme

Na zalost sada ces € placati oko 90din

Letos sam kupio oko 1000€, placajuci od 74 do 80 din, recimo da je sredina 76.
To je 1000x76=76,000
a sada da prodam dobio bih 1000x87=87,000
sto izadje oko 14.5% zarade (eh, da mi je plata veca)
Videcemo kako ce biti u 2009, zbog ove krize, ali svakako ocekujem da ce € pasti u periodu avgust-septembar, kada cu ga kupovati, dinarima koje sada stedim.

Poslednja promena od Mi (23-11-2008 16:39:54)

Hvala,
razumeo sam, mozda bih mogao da navodno "kupim" stan od roditelja i oni dobiju te pare na racun i stave na stednju.

Da li bih neko mogao da mi objasni kako je to recimo, iz vaseg primera uzmem kes kredit od 1000 evra kog Agrobanke uz 16% na 12 meseci, ucesce 0. i kalkulator mi kaze da ukupno moram da vrati 1088.77 evra, pa to onda dodje 8.877%, a ne 16%?