1

Tema: Štednja

pozdrav svima!
zeleo bih da orocim na nekih tri meseca sumu od 1500 evra
interesuje me da li mi je povoljnije da taj novac pretvorim u dinare, pa da taj novac orocim ili ne?
razlog mojeg dvoumljenja su kamate...
najpovoljnija, cini mi se, kamata za deviznu stednju je 5,5% (aik banka), a za dinarsku je 13,91% (srpska banka)
vreme orocenja ja kratko i zato mi se cini da je bolja dinarska stednja...
prvi put sam resio da nekoj banci poverim novac, pa sam malo podozriv
cini mi se da je razlika izmedju ova dva nacina stednje velika, pa se pitam: zasto bi neko fizicko lice, koje barata relativno malim iznosom deviza odlucilo da pokrene deviznu stednju?

hvala unapred na odgovorima!

2

Odgovor: Štednja

"Večna dilema" - € ili dinari... smile
Pogledajte tekst na portalu:
http://www.kamatica.com/istrazivanja/37/stednja-u-dinarima-ili-evrima
ukazaće Vam na neke aspekte koje možda niste uzeli u obzir.

Trenutno stanje kursa je takvo da je teško očekivati neko veće slabljenje dinara prema evru, čak naprotiv, iako je loša politička situacija. Opet, nikad se ne zna...

Kamate na dinarsku štednju, kao što ste primetili su daleko veće nego kod devizne štednje, a uz to se na dinarsku štednju ne plaća ni porez od 20%, koji se plaća kada je u pitanju devizna štednja.

Odluka je na Vama, nadam se da sam pomogao ovim malim smernicama za donošenje odluke....

3

Odgovor: Štednja

hvala Vam puno na ljubaznom odgovoru!

4

Odgovor: Štednja

Po meni je štednja više stvar karaktera nego matematike. Najteže je početi ali bez odricanja nema ni zarade.
Štednja po meni počinje od pitanja zašto štedeti? Po meni ciljana štednja odnosno potrošačka i nije neka štednja. Mada i ona donosi trajniju vrednost u vidu npr. auta koji hoćemo da kupimo nego da nam novac iscuri na guzicu kao u većini siromašnih zemalja gde se većina novca troši na hranu. Profitabilna štednja da ne kažem štednja radi uslovno rečeno zarade (jer se ne radi ništa a dobija se)  je po meni smislenija jer donosi stalni priliv novca na duži period. Profitabilna štednja je maratonska disciplina, a potrošačka je dugoprugaška.
Bilo bi mi drago da se na ovom mestu okupe ljudi koji razmišljaju na ovu temu i da razmenjuju informacije i iskustva.

5

Odgovor: Štednja

Moja iskustva sa deviznom štednjom (jun/jul 2008.) :

Otvorio sam devizni račun, položio i oročio sredstva u 3 različite banke.

1) EUROBANK EFG sa ponudom od 8% eks (odn. 7,76% nks) godišnje, na period oročenja od  8 meseci i dalje predstavlja banku sa najvećim procentom kamate na deviznu štednju. Èitav postupak (otvaranje dev. računa, polaganje sredstava, oročavanje sredstava) trajao je nešto preko SAT VREMENA !!!?!?!?!?!!

2) KOMERCIJALNA BANKA nudi učešće u nagradnoj igri svim deviznim štedišama i spada u banke kod kojih je nks=eks, a na 6 meseci štednje kamata je 5,5% na godišnjem nivou. Isti postupak je trajao oko 20-30 min.

3) OTP BANKA ima ponudu od 6,9% - 7,3% (nks=eks) na TROMESEÈNU oročenu štednju (u toku je njihova akcija kojoj je teško odoleti, stopa kamate zavisi od visine uloga), postupak traje između 10 i 15 min, dobija se poklon-majica, dobija se VISA ELECTRON debitna kartica kojom je moguće plaćati neoročenim sredstvima sa tog deviznog računa... izuzetno raspoloženo i ljubazno osoblje!

6

Odgovor: Štednja

Stednja nije ugostiteljstvo a ni zabava tako da manja ili veca efikasnost sluzbenika nije toliko bitna kao ni nagradne igre. Samo se procenti racunaju. Tako da je Eurobanka EFG na prvom mestu, mada je Agrobanka nekad nudila 19,5% ! na dinarsku stednju koja nije oporezovana. Deset puta sam tamo pokusao da orocim novac ali su se uvek prevdali da im ne radi sistem! I tu pocinje jedna zanimljiva tema... Jer neko je sigurno mogao da oroci dinare po toj stopi, kao sto je neko znao da ce dinar biti stabilan dok su kvazi ekonomisti pricali o argenstinskom scenariju.
  Na to se nadovezuje i prica o kursu evra i vrednosti dinara koju su opet neki nazovi strucnjaci osporavali ili zagovarali devalvaciju da bi se poboljsao izvoz sto je i danas tema.
   Dani stednje tek dolaze u svakom smislu ne samo po pitanju novca. I sto je vise onih koji su se uvalili u kredit to je stednja sigurnija i isplativija.

7

Odgovor: Štednja

stipsa napisao:

I sto je vise onih koji su se uvalili u kredit to je stednja sigurnija i isplativija.

Cesto slusam kako u ekonomiji 'ovo' zavisi od 'onog' a kad se desi 'jedno', promeni se 'drugo'...
Ja retko vidim logicnu vezu izmedju premisa koje se koriste u takvim izjavama (i to je, valjda, zato sto sam ja samo jedan obican diplomirani veterinar), pa bih Vas molio Stipsa da mi pojasnite citiranu recenicu. Voleo bih da pocnem polako da shvatam ekonomiju i politiku... Zeleo bih da , makar malo, mogu da predvidim sta ce se desiti sa mojom stednjom.
Hvala unapred!

8

Odgovor: Štednja

Za primusa:Pa evo kako ja razmisljam a ako nisam u pravu neka me strucniji od mene koriguju: Ako ima puno klijenata zaduzenih kreditima, banke ostvaruju veliki profit i imaju odakle da isplacuju stednju.Samim tim nece dirati orocene depozite,hahaha. Inace ni ja nisam studirala ekonomiju.

9

Odgovor: Štednja

Odlicno!
Svidja mi se objasnjenje.
Toliko je logicno da se pitam kako se ja toga nisam setio smile

10

Odgovor: Štednja

Culi ste za onu cuvenu recenicu koja objasnjava kako se obogatiti na berzi: “Kad su svi prodavali ja sam kupovao, kad su svi kupovali ja sam prodavao.”  Analogno tome, ako svi trose, Vi ste ti koji treba da stedite, a kad svi budu primorani da stede Vi cete imati da trosite.
I to se nadovezuje na Sladjanin odgovor u vezi sa isplativoscu stednje. Ovih dana kao sto vidite sve su banke povecale kamatu na stednju jer novca ce biti sve manje i bice sve skuplji prilikom zaduzivanja u inostranstvu pa se banke okrecu gradjanima. Do sada je samo EFG Eurobanka nudila 8 i 9 % na deviznu stednju, a sada je sve vise banaka koje nude isto kao i 15% na dinarsku stednju.
Sigurnost stednje zavisi od poslovanja banke. Ovih dana smo saznali da pored komercijalnih banaka koje bi trebalo da zive od ulaganja, odnosno kreditiranja, u privredu, postoje i takozvane investicione banke iza kojih ne stoje preduzeca vec samo hartije od vrednosti (uglavnom akcije) koje su sustinski samo papir i lako i brzo mogu da izgube vrednost. Komercijalne banke bi trebalo da svoju stabilnost pravdaju jakim preduzecima koja su osnovala tu banku a koja proizvode i prodaju robu koje uvek treba a to je hrana i energija. Ne treba zanemariti ni farmaceutsku i gradjevinsku industriju. Pored toga i nekretnine u posedu neke banke garantuju sigurnost jer krov nad glavom uvek treba i nekretnina uvek ima upotrebnu vrednost. Ne znam koliko je tacna informacija koju sam dobio od poznanika ali evo prenecu Vam da je Raifajzen banka puna nekretnina koje je dobila na osnovu nevracenih kredita!
Nije potrebno da budete ekonomski obrazovani da bi dobro igrali ovu drustvenu igru. Vaznije je da pratite ste se desava! Licno, nisam stedeo dok nisam stekao stalno zaposlenje i stalan priliv novca. Po meni to je vaznije od velicine plate.
Za dinarsku stednju sam se odlucio zbog vece kamate i procene da ce prodaja velikih drzavnih preduzeca i priliva deviza odrzati dobar kurs dinara uz doslednost guvernera Jelasica da ne ferma nikoga.
Da Vas ne lazem, manju kolicinu evra koju i Vi imate(2000), pozajmljujem poznanicima za kamatu od 10% mesecno ali takve situacije su retke poput retko ozbiljnih igraca      
Nadam se da cete i Vi podeliti Vasa iskustva i informacije 

11

Odgovor: Štednja

Moram samo da vam objasnim "zamku" na koju biste mogli naići kod štednje, ovde ću sadržati i deo odgovora na poruke člana Stipsa:
Vidim da si mišljenja da EFG daje najviše kamatne stope na štednju. Kod njih i kod par drugih banaka postoji šema štednje u kojoj se kamatna stopa povećava što duže novac ostaje na oročenoj štednji. Tako, npr. štednja do 8% u EFG znači da se u prvom mesecu dobije npr. 3%, u trećem 4%, u šestom mesecu 5%, 12 mesecu 6%... Kada se to uproseči dobijete kamatnu stopu npr. nižu od 5%, što je niže od kamatnih stopa nekih drugih banaka koje nude npr. 6% tokom celog perioda oročenja.
Ovo objašnjenje ograničavam za pojedine programe štednje, dakle, u ovoj i drugim bankama postoji i regularna oročena štednja u kojoj je data jednaka kamatna stopa za ceo period.

12

Odgovor: Štednja

Supruga i ja smo uspeli da se dogovorimo. Puno je vremena proslo og 02.'08. kada sam zapoceo ovu temu, ali sta da se radi smile Zbog straha od nadolazece ekonomske krize, sav ustedjeni novac, oko 4500e ulozili smo na orocenu deviznu stednju AIK banke. Oni daju najvecu kamatu na 3 meseca stednje (7%). Racunali smo da je bolje da orocimo na kraci rok... Sad cekamo nedelju stednje. Ono sto nas brine je, upravo, likvidnost banaka. Postoji strah da bi mogli da nestanu i banka i ulog. Bojimo se da u Srbiji, jednostavno, ne postoje nikakve garancije.
Interesantno mi je to sto je milos primetio: banke, zaista, na svakakve nacine pokusavaju da prevare i obmanu klijente... Zaista ne mogu da verujem da nasa drzava sve to dozvoljava. Ljudi koji imaju srece da zive severnije i zapadnije kazu da su sluzbenici banaka, telekomunikacionih firmi,...duzni da vam sve objasne, jer ste vi (korisnik njihovih usluga) mozda mnogo glup covek! Jer ako se ispostavi da ste prevareni nedovoljnim objasnjenjem ili sakrivanjem klauzula ugovora, niko i nista ne moza da ih spase vase tuzbe.
Ovde covek mora sve mnogo puta da izmeri, procita, sracuna pa da sece! I mora da pozuri polako...

Poslednja promena od primus (12-10-2008 08:43:23)

13

Odgovor: Štednja

Na iznos od 4500€, sa datom kamatom i odbijenim porezom, vas prihod bi trebalo da iznosi oko 62€ nakon isteka orocenja.

Zanimljiva tema, pogotovo zadnjih dana. Velika hipotekarna kriza je tu, i sad je pitanje koliko su nam sigurni stedni ulozi veci od 3k€.

Podjelicu sa vama jedan meni interesantan primjer. Komsija je prodao jednu nekretninu za 600k€ i planira da sve to oroci i da od tih para zivi. Za nas obitne smrtnike je ocigledno da se radi o ogromnoj svoti, ali i za njega jer je i on do sad zivio sasvim prosjecan zivot. Po nekoj njegovoj racunici imace mjesecne prihode od 3k€ od ove sume, sto je priznacete sasvim lijepa suma. Takodje, planira da ovu sumu podjeli i da oroci u vise banaka (navodno u desetak) i tako smanji rizik. E, sad me interesuju vasa misljenja. Da li bi ste i vi uradili isto? Ili bi ste se odlucili za neki drugaciji vid investicije? Koliki je rizik?

Takodje, po meni uvjek vazno, sto mnogi zanemaruju jeste da ovih 600k€ nece biti isto sada i za recimo 15-20 godina. Ukoliko uracunamo inflaciju od nekih 2,5-3% kolika je u zemljama evro zone.

14

Odgovor: Štednja

Pa, ja bih, posto se bavim veterinarstvom, kupio jednu od drzavnih veterinarskih stanica u Srbiji. Odabrao bih podrucije sa najboljom stocarskom perspektivom. Licno, mislim da bih nekih 300-500k€ mogao da udvostrucim za 5 godina. Tu cifru umanjiti za plate zaposlenih. Pre sam za ozbiljan i vredan rad, nego za budjanje uz lepu kamatu. Sve to, naravno, vazi ukoliko Srbija ne upadne u novi rat ili groznu hiperinflaciju u kojima pluta samo sljam...

Poslednja promena od primus (14-10-2008 19:40:31)

15

Odgovor: Štednja

Evo moj primera:

Ja sam polozio novac na stednju 4 juna 2008, po savetu Nikolica kada sam i razmenio evre u dinare tada je kurs bio oko 82. Tada sam ulozio 5 000 evra u Credy banku na 6 meseci uz kamatu od 15.62 godisnje i to 3000 na brata i 2000 na mene kao zbog garancije drzave i cini mi se da je to nije za sada lose samo ako kurs ostane do granice 82-85. Kad to prodje vracam se na 3 meseca stednje
Mislim da je bolje stedeti u dinarima zbog vece kamate i na rok od 3 meseca.
Pozz

16

Odgovor: Štednja

Definitivno se pokazuje da je štednja u dinarima značajno povoljnija od devizne. Èak i kurs koji se predstavlja kao najveći rizik je relativan, jer kao što se može videti iz prethodnih godina, on uvek fluktuira u granicama 75-85. Ako bi se čak i desilo da je kurs nepovoljniji kod isteka oročenja od onog koji je bio pri oročenju, treba samo malo sačekati i u pravom trenutku kupiti evre (naravno, ukoliko vam je to cilj nakon štednje).
Ono što je u našoj zemlji povoljno za ljude koji sebi mogu priuštiti štednju, to su visoke kamate! To je loše za one koji uzimaju kredite! Ali retka je zemlja u Evropi koja nam može konkurisati visinom kamata i na kredite i na štednju... Pa ako imate para...iskoristite to!

17

Odgovor: Štednja

Nije mi bilo ni na kraj pameti da favorizujem Eurobanku ali ako
je administrator stekao takav utisak evo da kazem da potenciram informisanost a primere dajem iz licnog iskustva. Stedim u AIK banci u dinarima (pola miliona) jer pre sest meseci nisam nasao nigde vecu kamatu. Pored toga uvek su prvi na Belex listingu i jedini cija je akcija probila barijeru od sto hiljada. Trenutna cena akcije je daleko manja jer je verovatno uradjeno „splitovanje“ akcije. Nisam ispratio sva dogadjanja. Onda je usledio pad sa dolaskom krize na berzi. Ali me to ne brine da ne sirim sad temu oko berze i akcija.
Slazem se sa Primusom u svim konstatacijama da su bankarski sluzbenici blago receno neiskreni cak i kad im postavljate jasna i direktna pitanja. I na zalost ne mozes im nista dok tu drzava ne zavede red ili dok se stedise ne organizuju.
Ma koliko para da imam nikad ne bih sebi dopustio da se opustim da ne radim i da ne pratim desavanja u drustvu.
U ovom momentu su akcije drasticno pale i u ovom trenutku bih kupio akcije „Soja proteina“ i Aik banke. Verovatno da ima jos dobrih akcija ali morate izanalizirati stvari, dakle opet morate misliti i informisati se. Cena poljoprivrednog zemljista je i dalje jeftina a bice sve skuplja. Poljoprivreda ce uvek biti aktuelna. I akcije Veterinarskog zavoda Subotica se takodje dobro kotiraju na berzi. To je samo deo situacije u ovom trenutku.
I tacno je da je u ovom trenutku isplativija stednja u dinarima.
U ovom trenutku je veoma isplativo da imate farmu koka nosilja jer je jedna velika farma izgorela i cena jajeta je 15din. A kukuruz je dobro rodio i pala mu je cena na 5-6 dinara sa 17 din od prosle godine.
Sta ce biti za 15-20 godina? I tada ce ljudi jesti i podizati kradite. I ma sta se desavalo nece doci preko noci za one koji misle i rade. Svaka ekonomska kriza je samo preraspodela dobara u drustvu.

18

Odgovor: Štednja

Ja ipak mislim da je štednja u dinarima u Focus novčanom fondu najracionalnija. Em dobiješ oko 14-15% em imaš pare kad ti zatrebaju jer ti sredstava nisu oročena pa možeš da pređeš u evro ili akcije kada za to dođe vreme

19

Odgovor: Štednja

Pozz Milos!
Jel mozes da mi odgovoris na jedno pitanje?Mozda nije prava tema stednja, ali evo:
Recimo da li postoji mogucnost da ja,  uzmem stambeni kredit od recimo 40000 evra (6.55% kamata)rata bi bila 228 evra mesecno, a ja taj isti novac stavim na stednju recimo u evrima na kamatu od 7.5% i tad bi mi bila veca kamata tj para nego rata za kredit, a da ne pricam da stavim na dinare ili sacekam da kamata na kredite malo padne?Posto imam stan koji izdajem pa bi mogao tu da stavim hipoteku i na stan gde zivim isto.
I posle 30 godina meni ostaje taj novac, mozda malo manje ali zarada postoji.
Nadam se da si me razumeo.
Pozz i hvala unapred

20

Odgovor: Štednja

nikola napisao:

Evo moj primera:

Ja sam polozio novac na stednju 4 juna 2008, po savetu Nikolica kada sam i razmenio evre u dinare tada je kurs bio oko 82. Tada sam ulozio 5 000 evra u Credy banku na 6 meseci uz kamatu od 15.62 godisnje i to 3000 na brata i 2000 na mene kao zbog garancije drzave i cini mi se da je to nije za sada lose samo ako kurs ostane do granice 82-85. Kad to prodje vracam se na 3 meseca stednje
Mislim da je bolje stedeti u dinarima zbog vece kamate i na rok od 3 meseca.
Pozz

Na zalost sada ces € placati oko 90din

Definitivno se pokazuje da je štednja u dinarima značajno povoljnija od devizne napisao:

Letos sam kupio oko 1000€, placajuci od 74 do 80 din, recimo da je sredina 76.
To je 1000x76=76,000
a sada da prodam dobio bih 1000x87=87,000
sto izadje oko 14.5% zarade smile (eh, da mi je plata veca)
Videcemo kako ce biti u 2009, zbog ove krize, ali svakako ocekujem da ce € pasti u periodu avgust-septembar, kada cu ga kupovati, dinarima koje sada stedim.

Poslednja promena od Mi (23-11-2008 16:39:54)

21

Odgovor: Štednja

Nikola,
nemoguće je dobiti stambeni kredit i staviti ga na štednju...bar ne legalno.
Razlog je prost, stambeni kredit je namenski i on se uplaćuje isključivo na račun prodavca stana, tako da ti taj novac praktično i ne vidiš na svom računu.

22

Odgovor: Štednja

Hvala,
razumeo sam, mozda bih mogao da navodno "kupim" stan od roditelja i oni dobiju te pare na racun i stave na stednju.

23

Odgovor: Štednja

Imam dva pitanja. Prvo, da li neko zna da li ce i kada biti doneta/usvojena uredba kojom se ukida porez od 20% na deviznu stednju?

I drugo, ako orocim sredstva u januaru (pre usvajanja uredbe) na 6 meseci, da li cu placati porez od 20% ili ne?

Hvala

24

Odgovor: Štednja

Da li bih neko mogao da mi objasni kako je to recimo, iz vaseg primera uzmem kes kredit od 1000 evra kog Agrobanke uz 16% na 12 meseci, ucesce 0. i kalkulator mi kaze da ukupno moram da vrati 1088.77 evra, pa to onda dodje 8.877%, a ne 16%?

25

Odgovor: Štednja

koji si kalkulator koristio nikola?