Iz godine u godinu novac je definitivno sve traženija i najskuplja roba. Iako podaci govore u prilog tome da smo i više nego dovoljno zaduženi, tržište je i dalje gladno i vapi za podrškom bankarskog sektora.
Narodna banka Srbije je ukinula ograničenja zaduženja prilikom odobravanja kredita i odgovornost prebacila na poslovne banke. Teoretski, banke sada mogu da odobre kredit klijentu na taj način da bude zadužen i sa 100 posto svojih prihoda, a da pri tom ne moraju da izdvajaju veća rezervisanja za taj kredit.
Ovo je trebalo da bude jedan vid olakšanja, kako za banke, tako i za građane koji su prethodnim načinom izračunavanja kreditne sposobnosti bili uskraćeni za kredite. Međutim, nije se mnogo toga promenilo već su mnoge banke nastavile da rade po starom sistemu uz dodatno pooštravanje interne poslovne politike pri odobravanju kredita.
Naime, sve je manje banaka koje „keš kredite” lako odobravaju i ne ograničavaju iznos kredita bez obzira na kreditnu sposobnost klijenta. Bez obzira na možda ipak ispravnu logiku da ne treba dozvoliti da se klijenti prezaduže i potencijalno upadnu u problem, ovo ograničavanje nekako govori u prilog tome da banke sve manje žele da odobravaju kredite.
Interni propisi kojima banka uređuje procedure odobravanja kredita mogu se menjati bez obzira na propise zakonodavca. Jer slobodno tržište je i dalje ono što formira uslugu i cenu te usluge.
Ako pođemo od toga da je maksimalan iznos kredita koji se odobrava u rasponu od 300.000 do 1.500.000 dinara za kredite u dinarima, odnosno do 15.000 evra za kredite u evrima, reklo bi se da su banke ponudu prilagodili potražnji.
Međutim, ukoliko želimo da se zadužimo u iznosu većem od 5.000 evra, to ili nije moguće jer je to gornja granica ili se za veći iznos kredita moraju dati mnogo ozbiljnija sredstva obezbeđenje poput hipoteke. Na ovo nikakav uticaj nema ni visina plate klijenta niti njegova kreditna sposobnost.Istovremeno, ukoliko smo već korisnici kredita za refinansiranje, velika je verovatnoća da drugi kredit za refinansiranje u istoj banci nećemo moći da dobijemo.
Dakle, bez obzira na liberalniju politiku zakonodavca prema bankama, banke su te koje zapravo malo-pomalo stežu kaiš.
Visoke kamatne stope koje imaju tendenciju rasta, pooštravanje kriterijuma interne politike banke, stavovi banaka o maksimalnom smanjenju kreditnog rizika zapravo su ono što sve solventne i uredne klijente sprečava da dođu do željenog proizvoda.
Stav većine banaka da ne menja ništa bitno u dosadašnjem načinu ocene kreditne sposobnosti (određivanje u odnosu na procenat zaduženosti ili u odnosu na minimalnu potrošačku korpe), uz opasku da se svakom klijentu pristupa individualno, najviše govori u prilog tome koliko banke žele da smanje nenaplativost plasmana i budu i više nego oprezne prilikom odobravanja novih.
Ostavi komentar