Iako su po zakonu dužne da o promenama cenovnika obaveste klijente, neke banke se tog pravila ne pridržavaju slepo. Tako se desi da banka "slučajno“, ne obaveštavajući klijenta, često naplati "sitnu“ proviziju od 10 do 50 dinara.
Od kada je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, 5. decembra 2011, samovolja banaka kada je reč o “skrivenim troškovima” i “sitnim slovima na kraju ugovora” najvećim delom je sputana. Evo stvari koje će vam većina bankara rado prećutati:
Pronađite obaveštenje
| Prva od stavki na koju nekako uvek zaboravimo je obaveza banaka i finansijskih institucija da pri oglašavanju usluga pruže informacije koje moraju biti jasne i precizne i ne smeju potencijalnog korisnika dovesti u zabludu pod kojim uslovima može koristiti određenu uslugu. Iako ovo malo ko poštuje, u direktnoj komunikaciji sa bankom morate dobiti sve relevantne informacije. |
I bankomat košta
Kada podižete novac s bankomata one banke preko koje primate platu, postoji šansa da budete obavešteni ako provizija blago poraste. Međutim, ako koristite karticu na drugim bankomatima, teško ćete doći do informacije koliko vas to zaista košta. Od 33 banke, koliko ih u Srbiji posluje, svaka prema različitim bankama ima drugačije provizije.O stanju na računu
Slanje izvoda na mejl banka može da tarifira s, recimo, 160 dinara mesečno. Međutim, neke su umele i da naplate štampanje tog izvoda na papiru 50 dinara. Ako klijent traži izjavu koliki je promet bio na njegovom računu, što je obično potrebno za dobijanje vize, ta usluga zavisno od banke može da ga košta i 2.000 do 3.000 dinara.Plaćate SMS obaveštavanja
Internet bankarstvo i usluge preko mobilnog telefona banke su uvodile tek nedavno. Na početku su nudile promotivan perid kada te usluge i nisu naplaćivale. Mnogi su aktivirali taj servis samo da vide kako izgleda, ali ga nikada nisu koristili. Banke su po isteku promo perioda ljudima nastavile da naplaćuju mesečnu proviziju 50 do 100 dinara.Kamata na dozvoljeni minus
Neke banke mogu da povećaju dozvoljeni minus na računu, a da o tome ne obaveste klijenta. Iako je to dobro jer klijent ima mogućnost da se više zaduži, ako nije obavešten mogao bi da upadne u dug koji nije planirao. Kamate na korišćenje dozvoljenog minusa su i do 40 odsto, dok se za nedozvoljeni minus naplaćuje kamata do neverovatnih 98 odsto
Kamata od 98%? Zar se to ne zove zelenaštvo!?
Dokle tako??