Mislite da nam je do sada bilo loše? Ekonomski analitičar Nouriel Roubini u svojoj novoj kolumni za "Projekt Syndicate" upozorava da je svetska ekonomija daleko od puta stabilnog oporavka.
Svetska ekonomija počela je da pokazuje skromne znake oporav ka, što je ohrabrilo mnoge ulagače da sa više poverenja ulažu u akcije kompanija i sirovine. Dobro raspoleženje širi se berzama i sa smanjenjem rizika da će neke zemlje evrozone bankrotirati, ali Nouriel Roubini podseća da smo daleko od srećnog završetka krize.
Prema njegovom mišljenju postoji minimum četiri velika rizika koji mogu uticati na potkopavanje ekonomskog rasta svetske ekonomije i poverenje ulagača.
Prvo, kaže Roubini evrozona je u dubokoj recesiji, pogotovo na rubnim područjima. Sada se međutim kriza pokazala i u vodećim ekonomijama, što pokazuju najnoviji podaci oprivrednom rastu u Nemačkoj i Francuskoj. Kreditna kriza u bankarskom sistemu postaje sve teža, što za posledicu ima prodaju imovine i smanjenje kreditne aktivnosti, čime još više ugrožava privredni rast.
U međuvremenu, ne samo da je fiskalna strogost gura ekonomiju perifernih članica evrozone u slobodan padu, već dovodi i do gubitka konkurentnosti slabijih ekonomija što će negativno uticati na evro – zajedničku valutu koju deli 17 od 27 članica Evropske unije.
I dok je rizik od bankrota Grčke sada manji, to je daleko od završene priče. I ove godine očekuju je političke nestabilnosti, građanski nemiri i dodatne mere štednje koji će grčku recesiju pretvoriti u depresiju, kaže Roubini.
Drugo, tu je sada dokaz usporavanje ekonomije Kine i ostatka Azije. U Kini su, tvrdi Roubini znaci usporavanja ekonomije nepogrešivi. Pao je izvoz, povećao se spoljnotrgovinski deficit, opalo je ulaganje u nekretnine i infrastrukturu.
Privreda Singapura zabeležila je lošije performanse drugi puta u tri uzastopna kvartala na kraju 2011. Indijska vlada predviđa 6,9% godišnji rast BDP u 2012, što će biti najniža stopa od 2009. Tajvanska ekonomija pala je u tehničku recesiju u četvrtom tromesečju 2011. Južna Koreja je ostvarila rast privrede od samo 0,4 odsto u istom periodu što je najsporiji tempo u poslednje dve godine.
Treće, dok su američki podaci bili iznenađujuće ohrabrujući, američki zamah čini se dostigao je vrhunac. Pooštravanje fiskalnih pravila eskaliraće 2012 i 2013, što doprinosi usporavanju ekonomije. Štaviše, s obzirom na slabost kreditnog i stambenog tržištima, lična potrošnja će ostati mala. Jak dolar uz globalno eknomsko usporavanje privrede oslabiće američki izvoz, dok će stalno rastuće cene nafte povećati račun koji Amerika plaća za uvoz energije, što će dodatno omesti privredni rast.
Konačno, geopolitički rizici na Bliskom istoku rastu, sa sve većim mogućnostima izraelskog vojnog odgovora na iranske nuklearne ambicije. Iako je rizik od oružanog sukoba i dalje nizak, sadašnji rat reči upućuje na to da situacija eskalira.
Osim toga, tu su i šire geopolitičke tenzije na Bliskom istoku koje se neće ublažiti, - i koje bi mogle da se pojačaju. Arapsko proleće je imalo je relativno povoljan ishod u Tunisu, gde je počelo, ali dešavanja u Egiptu, Libiji i Jemenu su i dalje neizvesna, a Sirija je na rubu građanskog rata. Osim toga, postoje značajne zabrinutosti oko političke stabilnosti u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji, a potencijalno u Kuvajtu i Jordanu.
Izvan zemalja pogođenih arapskog proljeća, porast napetosti između Šiita, kurdskih i sunitskih frakcija u Iraku od američkog povlačenja ne slute na dobro za podsticaj proizvodnje nafte. Tu je u toku i sukob između Izraelaca i Palestinaca, koji opterećuje i loš odnos između Izraela i Turske, piše Roubini.
Drugim rečima, postoji mnogo stvari koje mogu poći po zlu na Bliskom istoku, a bilo koja kombinacija događaja bi mogla da podstakne strah tržišta i dovede do znatno viših cena nafte, koje već sada košta više od 100 dolara po barelu. Potencijalni rizici mogu podstaći cene na još veći rekord, što će definitivno negativno uticati na svetsku ekonomiju.
S toliko rizika na toliko mesta u svetu, investitori će, što nije iznenađujuće, na kraju više ceniti likvidnost u svojim porfeljima, a odbaciti rizična ulaganja i na malu naznaku da bi ti strahovi mogli da se materijalizuju.
To je još jedan razlog, piše Roubini, da verujemo da je svetska ekonomija i dalje daleko od uravnoteženog i održivog oporavka.
PREPORUKA
Lista 10 najskupljih i najjeftinijih destinacija u Evropii
vodic
Koliko gubimo čekajući da cena kvadrata padne?
analiza
Burger King stiže u Srbiju - Evo kakve će biti cene
vodic
Ostavi komentar