Kragujevačka "Energetika", koja toplotnom energijom snabdeva nešto više od 20.000 korisnika stambenog i poslovnog prostora, spremna je za predstojeću grejnu sezonu, a da li će cena grejanje biti promenjena još uvek nije zvanično poznato, jer se čeka saglasnost Gradskog veća Kragujevca.
Ovo preduzeće trenutno na deponiji ima oko 40.000 tona uglja, a do početka grejne sezone obezbediće ukupno 45.000 tona, kao i mazut, čime će, navode u "Energetici" biti popunjeni kapaciteti za skladištenje potrebnih energenata za snabdevanje toplotnom energijom do početka 2016. godine.
"Definisana je i dinamika nabavke uglja potrebnog do kraja grejne sezone", rekla je u izjavi Tanjugu portparol "Energeike" Katarina Janićijević i navela da je za jednu grejnu sezonu potrebno oko 90.000 tona uglja.
Ona je naglasila da su završeni svi predviđeni remontni radovi na zameni toplovoda i radovi u toplovodnim stanicama, kao i na sekundarnim instalacijama po prijavama korisnika. "Energetika je u potpunosti spremna za grejnu sezonu koja će početi 15. oktobra a, u skladu sa gradskom odlukom o snabdevanju toplotnom energijom, i ranije, pod uslovom da dva dana uzastopno u 21 sat spoljna temperatura iznosi ispod 12 stepeni celzijusa", rekla je Janićijević.
Ona je podsetila da je "Energetika", kao i druge toplane u Srbiji, bila u obavezi da utvrdi cenu grejanja u skladu sa nedavno donetom Uredbom vlade Srbije o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom.
Prema toj, novoj, metodologiji obračuna, cena grejanja bi trebalo u Kragujevcu da poskupi za domaćinstva za 8,4 odsto, a za ostale da pojeftini za 9,7 procenata. Konačnu odluku o tome da li će cena grejanja biti promenjena tek treba da donese Gradsko veće Kragujevca, od koga je "Energetika" zatražila saglasnost.
Cena grejanja u Kragujevcu poslednji put povećana je novembra 2013. godine i to za 14 odsto, kako za domaćinstva tako i za privredu, a koji ukupno duguju 5,7 milijardi dinara. Od toga, domaćinstva duguju oko milijardu dinara, a privreda nešto manje od pet milijardi dinara, pri čemu je dobar deo tog privrednog duga "stari" i odnosi se na preduzeća iz nekadašnjeg holdinga "Zastava".
Ostavi komentar