Minimalna neto cena rada po času u Srbiji iznosila je 143 RSD u 2018. i povećana je na 155,3 RSD u 2019. a ministar finansija Siniša Mali najavljuje novo povećanje. Srbija nije jedina zemlja koja vodi ovakvu politiku u centralno-istočnoj Evropi, pa se postavlja pitanje šta je pozadina ovakih ekonomskih mera.
Nominalni rast minimalne neto cene rada po času iznosi 8,6%. U isto vreme, prosečan rast cena u prvih pet meseci 2019. u odnosu na isti period prethodne godine je iznosio 2,5%. To znači da realni rast minimalne neto cene rada po času za prvih pet meseci 2019. u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 5,9%.
Prema podacima Eurostata, odnos minimalne zarade i prosečne zarade u 2017. godini je iznosio 46,3% u Srbiji, što je bilo malo iznad proseka za zemlje EU u kojima je iznosio 44,1%.Međutim, nakon toga u dve naredne godine minimalna zarada je značajno povećana tako da je u prva tri meseca ove godine odnos minimalan i prosečne zarade iznosio 48,1%.
Prema analizi najnovijeg Kvartalnog monitora, povećanje odnosa minimalne i prosečne zarade u Srbiji tokom poslednje dve godina, slično kao i u drugim zemljama CIE,predstavlja pokušaj da se kroz povećanje zarade uspore emigracije radne snage.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Najmanji odnos ima Španija 36,9%, dok najveći odnos ima Slovenija 51,7% u 2017. U 2017. u odnosu na 2016. odnos minimalne i prosečne zarade se povećao u većini zemalja, dok se u nekoliko zemalja taj odnos smanjio.Najveće smanjenje je bilo u Letoniji i Litvaniji, 2,3 pp i 2,1 pp, respektivno. Najveći rast je imala Estonija, 3,3 pp, potom Španija 2,8 pp, Albanija 2,7 pp. U Srbiji je rast iznosio 1,7 pp.
Ostavi komentar