Od 1. oktobra počinje sa radom Centar za priznavanje stranih diploma radi zapošljavanja (ENIC/NARIC), a prosvetne vlasti obećavaju da će postupak sada biti brži, jeftiniji i lakši.
Do sada, mladi su čekali i po nekoliko godina, procedura ih je koštala više hiljada evra i mnogo živaca, da bi na kraju mnogi odustali da se više nikada ne vrate u Srbiju ili bi proceduru okončali na nekom od privatnih univerziteta.
Centar za priznavanje stranih diploma radi zapošljavanja Srbije deo je međunarodne mreže centara za priznavanje inostranih visokoškolskih isprava i biće posebna jedinica pri Ministarstvu prosvete.
Priznavanje diploma radi nastavka školovanja ostalo je u nadležnosti fakulteta.
– Izmenama Zakona o visokom obrazovanju rok za priznavanje diplome je 90 dana od dana prijema urednog zahteva. I cena postupka biće neuporedivo manja, to ćemo videti sa Ministarstvom finansija, ali ne bi trebalo da bude viša od 4.000 dinara– kaže za Politiku prof. dr Zorana Lužanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U ovom poslu, rukovodili su se praksom iz okruženja, dodaje, au Hrvatskoj je, recimo, cena priznavanja diploma oko 40 evra i verovatno će biti ukinuta. Ona kaže da mladi već plaćaju sudski prevod i da nema razloga da se dodatno finansijski opterete.
Cenovnik na državnim univerzitetima ide od 24.000 dinara za priznavanje diplome osnovnih studija, pa do 54.000 dinara za doktorske studije. Ukoliko su u pitanju strani državljani, cena je od 48.000 do 108.000 dinara.
Prema rečima sagovornice dnevnog lista Politika, osim rokova i cene, problem je bio i što se prilikom priznavanja tražio isti ili sličan studijski program.
– Mi smo mala zemlja da bismo imali sve moguće studijske programe, pa se u praksi dešavalo da nostrifikacija „ne prođe” na jednom, ali se završi na drugom univerzitetu. Sada tako nešto ne bi smelo da se dešava – tvrdi Lužanin.
Zato će ocenjivači biti sa tri različita univerziteta, Komisiju formira ministar, a po potrebi može da se obrati Komisiji za akreditaciju i centru u nekoj zemlji u okruženju. U postupku priznavanja diplome predviđeno je da se proveri da li je akreditovan fakultet i studijski program. Ukoliko se prizna diploma, a nema je u listi zvanja, to zvanje će automatski biti uvršteno u listu.
Lužanin ističe da je velika pomoć u ovom poslu stigla od Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koji su imali dragocene predloge i iskustva svojih članova ,a prošli su „hod po mukama” kako bi im se priznala dokumenta stečena van granica Srbije. Ova organizacija je pre nekoliko godina uradila i Komparativnu analizusistema priznavanja stranih diploma u 10 zemalja sveta, a zaključci su postali deo našeg zakonodavstva i uskoro i prakse.
Oni su zaključili da je neophodno da se razdvoji postupak priznavanja diploma radi nastavka školovanja i radi zapošljavanja, kao i da sva procedura ne bude više samo u rukama univerziteta. Takođe su rekli da je nostrifikacija zastareli termin, jer podrazumeva pretvaranje strane diplome u domaću i da je bolje koristiti termin „priznavanje strane diplome”. Ovaj proces podrazumeva proveru univerziteta koji je diplomu izdao, proveru završenog studijskog programa i verodostojnost diplome.
Dosadašnja praksa u procesu priznavanja diploma, na osnovu iskustava onih koji su to uradili i podaci univerziteta značajno se razlikuju.Tako u Rektoratu Beogradskog univerziteta tvrde da ukoliko kandidat preda kompletnu traženu dokumentaciju, postupci priznavanja diploma radi nastavka obrazovanja po pravilu ne traju duže od nekoliko sedmica, a radi zapošljavanja – do nekoliko meseci.
Priče iz života su, međutim, potpuno drugačije. O tome govori Jovana Ružičić, koja je pre više od pet godina po povratku iz SAD osnovala grupu „Povratnici”, u kojoj je danas 850 uglavnom magistara i doktora nauka sa svih kontinenata i iz svih struka: „Na osnovu iskustva naših članova, povratnici se dele na tri grupe: oni koji su pokušali da nostrifikuju dokumenta i odustali posle nekoliko godina, one koji su to uradili za velike pare na privatnom fakultetu i one koji su sve završili preko veze, bez stresa i veoma brzo”.
Podaci Srpskog siti-kluba, koji okuplja oko 1.600 mladih i u proseku imaju 30 godina, visoko obrazovanje i znaju bar tri jezika, govore da su se zahtevi njihovih članova rešavali u roku od dve do 10 godina. Oni priznaju da je bilo i onih koji su nostrifikaciju završavali za od četiri do šest meseci, ali i onih koji su čitav posao na kraju okončali na privatnim univerzitetima i za to plaćali i do 2.000 evra.
Problematične SAD, VB i arapske zemlje
Iskustvo Rektorata BU iz prethodnog perioda govori i da se najveći procenat odbijenih zahteva odnosi na priznavanje diploma radi nastavka školovanja, koji su podnosili studenti iz arapskih zemalja. Problema ima i sa diplomama koje su stečene u Americi i Velikoj Britaniji, što nije karakteristika samo za Srbiju već i za sve druge zemlje, budući da je u ovim državama drastično različit sistem školovanja.
Ostavi komentar