Banke u Grčkoj će posle uvedenih kontrola kapitala, u narednih 10 dana biti u nekoj vrsti hibernacije, ali grčke banke koje posluju u Srbiji dobro su kapitalizovane i na kratak rok ih ne očekuju nikakvi problemi, rekao je za Rojters Branko Srdanović iz beogradske konsultantske kuće (Associate Tresseri Solution).
Milioni ljudi u Srbiji, Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji imaju depozite u lokalnim bankama u grčkom vlasništvu, koje bi mogle da se nađu u problemima ako dođe do ozbiljne bankarske krize u Grčkoj, navodi Rojters.
U Srbiji, četiri banke u grčkom vlasništvu (Alfa banka, Eurobanka EFG, Pireus i Vojvođanska banka) drže sredstva vredna oko četiti milijarde dolara, odnosno 14 odsto ukupnih bankarskih sredstava.
U pisanom odgovoru na pitanja Rojtersa, Nacionalna banka Srbije (NBS) navela je da pomno prati poslovanje četiri banke u grčkom vlasništvu, pre svega njihovu likvidnost, odnose sa matičnim grupacijama i događaje na međunarodnom tržištu povezana sa grčkim bankama i njihovim filijalama.
NBS navodi da u dnevnim izveštajima koje joj banke podnose nije primetan odliv sredstava u matične banke niti značajan odliv depozita. NBS napominje da podružnice grčkih banaka u Srbiji nisu klasične filijale već odvojeni pravni subjekti i da postoje strogi propisi koji ograničavaju prebacivanje kapitala iz tih banaka u matične.
"Centralna banka će nastaviti da motri na banke u grčkom vlasništvu i, ako to bude neophodno, preduzeće mere u okviru svog mandata da spreči eventualne negativne efekte po srpski bankarski sektor", navodi se u odgovoru NBS.
Banke u Srbiji u većinskom grčkom vlasništvu nastaviće redovno da posluju sa svojim klijentima, kako danas tako i u budućem periodu, u uobičajenom radnom vremenu, saopštila je NBS povodom vesti o privremenom zatvaranju banaka u Grčkoj zbog, za sada, neuspešnih pregovora grčke vlade sa međunarodnim kreditorima.
NBS je istakla da su banke u Srbiji u grčkom vlasništvu likvidne i solventne što im omogućava da nesmetano i bez eksterne pomoći uredno posluju i obezbede neophodan finansijski servis svojim klijentima.
Banke u grčkom vlasništvu čine petinu bugarskog bankarskog sektora, a bugarska centralna banka preduzela je korake da zaštiti njihovu likvidnost, uključujući podizanje nivoa obaveznih depozita kod centralne banke i smanjenje izloženosti matičnim bankama.
Bugarska centralna banka je juče saopštila da ima spremne mere za zaštitu grčkih banaka koje posluju u Bugarskoj od prelivanja krize iz Grčke. "Bilo kakva odluka grčke vlade koja podrazumeva mere u grčkom finansijskom sistemu nema uticaj na Bugarsku niti na funkcionisanje ili stabilnots bugarskog bankarskog sektora", navela je banka.
"Bugarski bankarski sektor je u odličnom stanju. Ne vidim rizike po banke u grčkom vlasništvu, koje posluju pod strogim nadzorom centralne banke. Situacija je dosta drugačija nego 2008. i te banke se više ne oslanjaju na matične, već na sopstvene depozite i nemaju problema sa likvidnošću, nisu odobravale kredite grčkim preduzećima", rekao je glavni ekonomista Unikredit Bulbank Ljubomir Mitov.
U Rumuniji posluju četiri banke u grčkom vlasništvu, koje su dobro kapitalizovane i stabilne, navela je rumunska centralna banka, dodajući da obim visokokvalitetnog kapitala u tim bankama iznosi nešto iznad 17 odsto ukupnog kapitala, što značajno premašuje obavezan nivo od 10 odsto kog zahtevaju regulatori.
"Pireus banka Rumunija je lokalna, rumunska banka sa grčkim kapitalom. Svo poslovanje je lokalno i integrisano u rumunski bankarski sektor, pod regulativama rumunske centralne banke. Kod nas nema kontrola kapitala, banke nisu zatvorene i poslovanje nije ograničeno", saopšteno je iz Pireus banke u Rumuniji.
U Albaniji posluju tri banke u grčkom vlasništvu, a u Makedoniji dve, koje drže više od 20 odsto ukupnih sredstava u bankarskom sektoru.
Makedonija je u nedelju naložila svojim bankama da povuku novac iz grčkih banaka i uvela "preventivne, privremene mere" ograničenja odliva kapitala ka svom južnom susedu.
Odluka Makedonske centralne banke, usledila je posle odluke Atine da uvede kontrole kapitala i od ponedeljka zatvori banke, pošto su međunarodni kreditori odbili da joj produže program pomoći, a građani masovno počeli da podižu svoj novac.
Centralna banka u Skoplju, saopštila je da su mere "privremenog karaktera, uvedene kao odgovor na opasnost od eventualnog značajnijeg odliva kapitala iz Makedonije ka Grčkoj, što bi moglo značajno da naruši ravnotežu plaćanja i stabilnost finansijskog sistema".
U analizi mogućeg najgoreg scenarija, prema kom bi banke u grčkom vlasništvu doživele kolaps zbog odliva depozita, Standard banka procenjuje da bi vlada Makedonije morala da uloži 250 miliona evra ili oko tri odsto bruto doamćeg proizvoda, u dokapitalizaciju banaka, što ta zemlja mogla da izdrži.
Zvaničnici Albanije, Bugarske, Makedonije, Rumunije i Srbije navode da bi lokalne banke u grčkom vlasništvu preživele čak i u slučaju kolapsa matičnih banaka. Zvaničnici, međutim, ne mogu da spreče deponente da ne povuku svoja sredstva u slučaju da kriza u Grčkoj izazove širu paniku.
"Nije dobro kada imate požar u susedstvu", navodi predsednik asocijacije banaka u Bugarskoj Levon Hamparcumijan.
Ostavi komentar