Za tri godine je mnogo urađeno u oblasti zdravstva, posebno u dva domena uvođenju informacionog sistema i unapređenju lečenja onkoloških pacijenata, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić i dodao da se početkom leta očekuje uvođenje e-recepata.
Vekić je, na panelu "Zdravstvo u Srbiji: nedostaci i kako ih izlečiti" na Kopaonik biznis forumu, podsetio da je srpsko zdravstvo 2013. godine bilo poslednje na evropskoj lestvici, da je 2014. napredovalo za tri, a 2015. za još tri mesta, dok je prošle godine rangirano na 24. mestu, od 36 zemalja.
Veliki korak je, kako je rekao, napravljen u dva domena uvođenja informacionog sistema i unapređenje lečenja onkoloških pacijenata.
Vekić je podsetio da je nabavljeno sedam novih linearnih akceleratora, uz gama nož, tako da imamo osam sofisticiranih aparata za onkologiju.
Uvođenje informacionog sistema doprinelo je velikom iskoraku kada je reč o zakazivanju specijalističkih pregleda, rekao je Vekić ilustrujući to podatkom da je u aprilu prošle godine bilo 160.000 zakazanih termina za specijalističke preglede, dok je danas ta brojka 1,2 miliona termina, na svim nivoima.
"To je ozbiljan iskorak i dalje radimo na unapređenju sistema", rekao je Vekić i najavi da će uskoro biti uveden e-recept, koji će omogućiti da hronični pacijenti koji "opsedaju" domove zdravlja ne odlaze na preglede, već direktno u apoteku, gde će podizati terapiju.
Kako je rekao, uvođenje e-recepta očekuje se početkom leta.
On je dodao da niko ne spori da u našem zdravstvu ima problema i ukazao da nema ozbiljne reforme u zdravstvu bez investicija, odnosno bez daljeg napretka ekonomije.
"To povlači i pitanje zadržavanja stručnjaka, moramo da stvorimo uslove da zadržimo ljude i finansijskim momentom i uslovima rada", rekao je Vekić.
Vekić je ukazao da treba raditi i poboljšati situaciju kada je reč o lečenju hroničnih nezaraznih bolesti, a to su srčana oboljenja, dijabetes, i još napora u domenu onkologije.
"To je sve to je sve ono na čemu ćemo raditi kroz adekvatniju dijagnostiku, nabavku aparata i nabavku inovativnih lekova. Imamo ciljeve, viziju i planove da unapređuejmo sistem", rekao je Vekić.
On je spomenuo i set novih zakona, rekavši da je 14 zakona, među kojima dva krovna - o zdravstvenom osiguranju i o zdravstvenoj zaštiti, već završeno i očekuje se uđu u skupštinsku proceduru.
Direktorka RFZO Verica Lazić podvukla je da je budžet Fonda ove godine 228,6 milijardi dinara, što je 6,9 milijardi više nego lane, a od toga se najviše izdvaja za zdravstvenu zaštitu - 212 milijardi dinara.
Povećana su i sredstva za lekove, dok je čak 1,1 milijarda izdvojena za lečenje retkih bolesti, dodala je Lazić.
Kako je rekla, više novca je izdvojeno i za inovativne lekove, navodeći da je u Srbiji na pozitivnu listu stavljeno 23 nova inovativna leka osam za pedijatrijske pacijente, po četiri za hematološka oboljenja i transplantaciju i sedam za onkološke pacijente.
"Još malo to će biti prošlost, maligne bolesti više nisu smrtna presuda, doći će do izlečenja nekih tumora", navela je ona.
Govedarica je, međutim, navela da nas je "tranziciona zamka srpske ekonomije" uplela u nedovoljno vrednovanje inovativnih lekova, odnosno da imamo manje inovativnih lekova, za razliku nekih susednih zemalja, poput Bugarske, koja uz ista izdvajanja za zdravstvo, godišnje uvede 44 nova leka.
"Veliki su pomaci, stvorili smo model i koncept kako da idemo dalje i svi treba da učinimo da Srbija bude vodeća zemlja u dosptupnosti novih lekova. Ekonomisti, vreme je i da nam vi pomognete da se to promeni", rekla je Govedarica.
Predstavnici privatnog sektora u zdravstvu smatraju da taj sektor raste svuda u svetu, kao i u Srbiji.
Direktorka Bel Medika Jasmina Knežević kazala je da u tom sektoru radi 12.000 medicinara, koji bi najverovatnije otišli iz zemlje da nije privatnog sektora.
"Privatni sektor ima obuhvata 12 opšith bolnica, 25 domova zdravlja i 1.115 poliklinika i ordinacija. To je ozbiljan resurs", kazala je ona.
Na značaj privatnog sektora ukazao je i generalni direktor Medigrup Dejan Pešić koji je istakao kao pozitivno to što postoji otvaranje ka saradnji države sa privatnim sektorom.
"Naša ustanova problem poverenja nema, a ni tražnja nam ne nedostaje. Mi imamo profesionalni menadžment i bavimo se ekonomskim analizama o opravdanosti naših cena, ali želimo da pomognemo socijalno najuroženijem sloju stanovništva", kazao je on.
Ispred Grupacije veledrogerija PKS Danijela Filipović ukazala je na problem dugovanja zdravstvenih ustanova, koja su na kraju prošle godine bila 11 milijardi dinara.
Navodeći da na je alarmantno da se dugovanja na mesečnom nivou uvećavaju za 100 miliona dinara, Filipović je rekla da se mora naći suštinsko rešenje za taj problem.
Vekić je odgovorio da je reč o dugovima ustanova koje su u nadležnosti lokalnih samourava, i da se radi na pronalaženju rešenja za taj problem, a da su nadležni najbliži odluci o izdavanju apotekarskih ustanova.
Ostavi komentar