Vraćanje plata i penzija u javnom sektoru na prvobitni nivo moglo bi se očekivati na jesen, pod uslovom da na kraju juna imamo dobre rezultate kao i na kraju prva tri meseca, s tim što bi to trebalo raditi postepeno, izjavio je profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
"U ekonomiji, stvari se ne gledaju dan za danom. Prvi kvartal je pokazatelj da smo na dobrom putu", rekao je Musabegović u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima, odlična vest je što je deficit na kraju prvog tromesečja daleko manji nego što je bio plan.
"Umesto 55 milijardi dinara, mi imamo minus od 27 milijardi. Dakle, uštedeli smo 28 milijarde dinara. Najzadovoljniji ovim podatkom su ljudi iz MMF-a, jer je njihova politika definisana kako bi se Srbiji pomoglo", rekao je on.
MMF je, objašnjava ovaj profesor, eksterni kontrolor koji gleda samo brojeve, a ono što se sada događa daje nadu i optimizam da u drugom delu godine može doći i do povećanja penzija i plata.
"Plate i penzije ne bi trebalo odmah vratiti na prvobitan nivo, već postepeno. Ta mera je bila izuzetno važna, ne zato što bi donela ogromnu uštedu, već što pokazuje da svi moramo da štedimo, a naročito oni koji su zaposleni u javnom sektoru. Svako na svome mestu mora da se posveti štednji kao meri koja će doprineti boljitku svih nas u narednom periodu - odnosno u sledeće tri godine", rekao je on.
Musabegović je naveo da, i ako dođe do povećanja penzija i plata, očekuje da to bude na jesen.
"Pre nego što bi se to dogodilo, mora junski kvartal da pokaže dobre rezultate - rast bruto domaćeg proizvoda, inflaciju. Ali te sve mere fiskalne konsolidacije biće mnogo uspešnije uz paralelne mere monetarne politike. Kao kad nekoga izvlačite iz mulja, sa dve ruke je mnogo lakše", objašnjava on.
Ono što je Srbiji potrebno, navodi, jeste da cena novca bude niža, kako bi se pokrenula kreditna aktivnost i privrede i građana, a to je u rukama Narodne banke Srbije.
Najlakši način da se pomogne privredi i građanima jeste da se merama novac učini jeftinijim, a to se postiže tako što se smanjuje referentna kamatna stopa, ako se nastavi sa politikom subvencionisanih kredita i ako deo monetarne politike iznađe model formiranja novca kroz primarnu emisiju koja će biti upumpana u privredni sistem.
"Upumpavanje novca ne bi trebalo da se radi direktno po odluci vlade, nego kroz bankarski sistem. Tada bi se jeftinim novcem i merama koje se preduzimaju povećala privredna aktivnost koja je Srbiji neophodna, jer povlači povećanje zaposlenosti, plata i svega što poboljšava život običnih ljudi", tvrdi Musabegović.
Govoreći o slabljenju dinara koje bi usledilo nakon primarne emisije, on je rekao da je to slabljenje dinara ekonomska mera i ona bi trebalo da bude prepuštena tržištu.
"Ako povećate aktivnosti privrede, smanjujete pritisak na dinar. Lagana depresijacija je dobra za konkurentnost. Nama odgovara lagani pad dinara, radi međunarodne konkurentnosti proizvoda iz Srbije", zaključio je Musabegović.
Profesore pitajte MMF i Fiskalni savet kada je moguće povećanje plata i penzija. Vi kao da niste akademac!