| Banke |
 Spisak banaka
Stanovništvo
Privreda
|
| Lizing kompanije |
|
Spisak
Stanovništvo
Privreda
|
| Ostalo |
| Investicioni fond
Kursna lista
Menjačnice
Pojmovi
Saveti
Servisi
O nama
Za webmastere |
|
| |
|||
|
|||
|
|||
Dozvoljeni minusi uskoro na proveri Izvor: B92 - 2008-03-26
Pojedine banke u Srbiji počele su da obaveštavaju klijente da izmire obaveze po tekućem računu na vreme. To je u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije da se od jula ove godine dozvoljeni minus na tekućem računu tretira kao zajam koji sa pet odsto ulazi u mesečne kreditne obaveze klijenata. Banke u Srbiji trebalo bi do jula da odluče da li će dozvoljeni minus odobravati prema dosadašnjim uslovima ili će klijentima koji su ranije opteretili platu do 30, odnosno 50 odsto, ukinuti ovu vrstu pozajmice. Ako banke nastave da obnavljaju ugovore sa građanima o dozvoljenim minusima na tekućem računu, a ne primenjuju ovu odluku NBS, moraće da obezbede više novca u rezervi. Potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković kaže da ta banka, kada u julu ove mere stupe na snagu, ne namerava da menja kamatne stope na dozvoljeni minus, ali se očekuje da će stopa odbijenih kreditnih zahteva biti veća. Prema njegovoj oceni, ovo je još jedna od mera kojom NBS pokušava da utiče na smanjenje kreditne zaduženosti građana u borbi protiv inflatornih pritisaka. "Naša banka već odbija više od 20 odsto kreditnih zahteva usled striktne regulative, a očekujemo da će ova mera još povećati taj procenat", istakao je Marković. "Što se rezervi banke tiče, to jeste jedan od načina na koji one mogu da odobravaju kredite bez obzira na zaduženost, ali su kamatne stope u tim slučajevima izuzetno visoke i samim tim predstavljaju ozbiljno opterećenje za kapital, pa Findomestik banka tome pribegava u retkim slučajevima", naveo je on. Mere NBS, prema kojima će i dozvoljeni minus po tekućim računima od 1. jula ulaziti u ukupnu kreditnu zaduženost, "jesu izuzetno restriktivne, ali, kada pogledamo postojeće stanje na tržištu, definitivno postižu željene rezultate", ocenio je Marković. Član Izvršnog odbora Sosiete ženeral banke Miroslav Rebić izjavio je da će ta banka kao i do sada poštovati regulativu NBS, ali i dodao da je još rano reći da li će nova mera uticati da klijenti koji su već zaduženi smanje dozvoljeni minus ili će banka odlučiti da sredstva koja su im data rezerviše. "Još uvek procenjujemo situaciju, kao i neke druge banke. Nadamo se da ova odluka neće biti retroaktivna, očekujemo da bude važeća samo za klijente koji posle 1. jula podnesu zahtev za dozvoljeni minus", rekao je Rebić. Međutim, smatra on, ukoliko se dogodi da odluka ima retroaktivno dejstvo, da i za sve one koji sada koriste dozvoljene minuse i kredite, banka mora da obezbedi rezervu, Sosiete ženeral banka će doneti posebnu odluku koja neće biti na štetu klijenata. "Mi već sada klijentima koji dolaze da obnavljaju dozvoljene minuse u ovom međuperiodu savetujemo da svoje minuse usklade sa svojim realnim primanjima", naveo je Rebić. Zamenik direktora Sektora poslova sa stanovništvom u Komercijalnoj banci Ljiljana Milošević rekla je da ova banka odobrava pozajmice na tekuće rečune u visini jedne zarade u odnosu na prosek primanja u poslednja tri meseca. Prema njenim rečima, odobrena pozajmica u ovoj banci kreće se prosečno između 28.000 i 30.000 dinara, a ovu vrstu pozajmice koristi oko 30 odsto klijenata. Milošević je navela da je princip Komercijalne banke da vodi računa o ukupnoj zaduženosti klijenata i mogućnosti otplate duga po svim tipovima kredita. Izvršni direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom u Unikredit banci Marija Blagojević izjavila je da se ova banka priprema da od jula primenjuje odluku NBS. Ta banka je, kako je navela Blagojević, već počela da obaveštava klijente koji su opteretili platu ratom kredita ili kreditne kartice do 30 odsto da će im, ako ne izmire obaveze, ukinuti dozvoljeni minus po tekućem računu. Zatvoreni investicioni fondovi - mačka u džaku? Izvor: Biznis - 09.05.2008 Dva društva za upravljanje investicionim fondovima - „Fima invest" i „Citadel aset menadžement" - u finišu su trke za naslov nosioca prvog zatvorenog fonda u Srbiji. U trenutku kada je već izvesno da će i srpsko tržište kapitala, godinu dana posle otvaranja prvog investicionog fonda, dobiti i zatvorene, pojavljuju se i dramatično oprečna mišljenja stručnjaka mogu li takve institucije da zažive u Srbiji danas. Dok iz „Fime" i „Citadela" najavljuju da da će ZIF-ovi ostvarivati „izuzetne kapitalne dobitke", drugi smatraju da su ove poruke ni manje ni više nego propaganda i „zavođenje neiskusnih srpskih investitora". Proboj na okolne berze Zatvoreni fondovi će, kažu, ulagati i u komšijska tržišta poput hrvatskog i bosanskog, a u susedske kompanije plasiraće se do 30 odsto imovine, pa profit fonda neće zavisiti samo od stanja na Beogradskoj berzi, u koju se i dalje polažu najveće nade. - Iako zakon omogućava da se polovina imovine uloži u akcije sa berze, mi smo sa Komisijom za hartije od vrednosti napravili dogovor da to bude maksimum 75 odsto i s obzirom na najavljene investicije u energetiku od preko pet milijardi evra, sigurni smo da domaća berza može samo rasti. Najveća prednost je ipak to što ćemo ući u vlasništvo manjih kompanija i učiniti ih transparentnijima nego što su sada, čime se guraju ne samo ta preduzeća, nego i celokupno tržište kapitala. Od akcionarstva u ovim kompanijama očekujemo velike kapitalne dobitke - kaže Marinković. Nema mača likvidnosti Kao osnovnu prednost ZIF-ova u dva društva ističu što kod takvih fondova ne moraju da vode brigu o dnevnoj likvidnosti, kao kod otvorenih i što je tu reč o investitorima koji ulažu na duže. Iz ovih društava kažu da će svaki kamen spoticanja sadašnje industrije rešiti upravo kroz zatvorene fondove, a najveći deo imovine ulagaće se u akcije preduzeća na Beogradskoj berzi, ali i one kompanije čijim se kapitalom ne trguje na berzi. - Mi sada ne možemo da ulažemo u ona preduzeća koja kod nas imaju najveći potencijal, a to su mala i srednja preduzeća tržišne kapitalizacije od pet do deset miliona evra, jer se akcijama ovih firmi na dnevnom nivou malo trguje, a u otvorenom fondu se likvidnost mora konstantno održavati. U zatvorenom fondu ćemo najviše ulagati upravo u ova preduzeća koja imaju odličan potencijal i koja čak po propisima ne moraju da se kotiraju na berzi da bismo ušli u njihovo vlasništvo, što je velika prednost i širok manevarski prostor za ulaganje, a samim tim i profit - kaže Milan Marinković, direktor DUIF „Fima invest", koje bi sledeće nedelje trebalo da raspiše poziv za upis akcija prvog zatvorenog investicionog fonda u Srbiji. Međutim, Aleksej Misailović, direktor DUIF „Fokus invest", smatra da oni koji najavljuju osnivanje zatvorenih fondova „ni sami ne veruju u to što govore", s obzirom na to da ljudi ne kupuju ni investicione jedinice otvorenih fondova koje mogu odmah da se unovče, a kamoli akcije zatvorenog fonda. Ko će to da kupi? - Sa prometom od milion evra dnevno ne može da se kupi ili proda mnogo kvalitetnija hartija, a kamoli deonica fonda. Ko će da kupuje te akcije i kako će član fonda da ih proda? Siguran sam da se ovi fondovi neće ni pojaviti, jer je domaća berza u ogromnoj depresijaciji - kaže Misailović. Njemu u prilog ide činjenica da su otvoreni investicioni fondovi u Srbiji za prva tri meseca osiromašili čak 11,9 miliona evra, jer su investitori, uplašeni stanjem na Beogradskoj berzi, panično povlačili svoj novac, dok su društva u isto vreme ulagala upravo u one hartije koje se brzo mogu prodati čak i po nižoj ceni. „Fokus invest" je bio zainteresovan za osnivanje zatvorenog fonda, ali se, prema rečima direktora, od toga odustalo, kako zbog zakonske neusaglašenosti koje je moguće prevazići, tako i zbog nelikvidnog srpskog tržišta. On ističe da građani Srbije neće kupovati akcije najavljenih fondova ukoliko se zaista pojave, jer će kao vlasnici ovih hartija imati samo „mačku u džaku" i zarobljen novac. Misailović tvrdi da novi fond neće profukcionisati, jer neće sakupiti potrebni kapital, dok u „Fima investu" navode da će novca i da pretekne. Za osnivanje zatvorenog investicionog fonda potrebno je minimum 200.000 evra početnog kapitala, a jednu akciju „Fima" će prodavati po 10.000 dinara. - Sigurni smo da ćemo prikupiti mnogo više novca od propisanog minimuma, jer smo u kontaktu sa investitorima shvatili da postoji velika zainteresovanost za ovaj proizvod. Razgovarali smo i sa stranim investitorima, a sledeće nedelje putujemo u Dubai, jer tamo ima ozbiljno zainteresovanih za učešće u našem fondu - dodaje Marinković. Jačanje dinara kratkog daha Izvor: Biznis - 09.05.2008 Promet na međubankarskom tržištu juče je bio 75 miliona evra, a prodaja pet miliona evra iz menjačkih poslova teško da bi se mogla nazvati intervencijom centralne banke, iako su počele spekulacije da guverner pokušava da utiče na rezultate izbora tako što pušta dinar da padne. Srednji kurs evra, prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije, iznosio je juče 82,92, a ovlašćeni dileri deviza juče su evro prodavali od 81,90 do 82,00 dinara, a prodavali ga između 83,50 i 84,20 dinara. Bankari su imali kursnu listu koja se kretala od 81,26 do 82,34 pri kupovini, a između 83,75 i 84,50 dinara pri prodaji evra. Prilikom kupovine, banke su juče imale nešto povoljniji kurs za firme, nego za građane i on je iznosio 80,85 do 81,93 dinara, dok je pri prodaji bio nepovoljniji i kretao se između 83,92 i 84,99 dinara za jedan evro. Dinar je u sredu oslabio prema evru za 2,4 odsto, odnosno za skoro dva dinara, tako da je srednji kurs evra premašio 83 dinara prvi put posle 20. marta. Od početka godine evro je najvišu vrednost dostigao 28. februara, kada je vredeo 83,83 dinara, a najnižu 1. januara, kada je vredeo 79,24 dinara. NBS saopštila je u sredu da je normalno da pre važnih političkih događaja, poput izbora, i devizno tržište reaguje u zavisnosti od očekivanja njegovih aktera i to kretanjem kursa u oba smera. Osnovni cilj uspostavljanja tržišta, uključujući i devizno, jeste da kretanja na njemu budu ogledalo onog što se dešava u zemlji, navela je centralna banka. Evro sve više postaje i istočna valuta Izvor: Biznis - 09.05.2008 Perspektiva uvođenja evra kao zvanične valute je veoma bitan faktor za većinu zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), koje su se priključile EU u 2004. i 2007. godini, kaže Debora Revoltele, glavni ekonomista Unikredit grupe za taj region, ali se izgledi za brzo uvođenje ove valute postepeno menjaju u mnogim zemljama. Pored političke angažovanosti, usklađivanje sa Mastrihtskim kriterijumima se smatra velikim izazovom, posebno kada se imaju u vidu nedavni inflatorni pritisci koji i dalje snažno deluju na region. Pored Slovenije, koja je u 2007. godini usvojila evro kao zvaničnu valutu, jedino se za Slovačku može predvideti priključivanje evro-zoni u bliskoj budućnosti. Nadležne evropske institucije će pre početka leta doneti odluku o uvođenju evra u Slovačkoj. Predviđa se da će u 2009. godini evro i u ovoj zemlji postati zvanična valuta. Za razliku od Slovačke, zvaničan datum za uvođenje zajedničke evropske valute u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj još nije određen, ali se predviđa da će sve tri zemlje usvojiti evro kao zvaničnu valutu u 2012. ili, što je još verovatnije, u 2013. godini. Razlog odlaganja je još aktuelno usklađivanje sa kriterijumima Mastrihtskog sporazuma. Prema rečima Debore Revoltele, planovi tri baltičke zemlje da u 2011. i 2012. godini usvoje jedinstvenu evropsku valutu su veoma optimistični, imajući u vidu da inflacija u velikoj meri utiče na odlaganje momenta usvajanja evra. Članice Evropske unije, Rumunija i Bugarska su takođe postavile za cilj uvođenje evra kao zvanične valute pre 2013, odnosno 2014. godine. Naslednicima akcije deli sud Izvor: Biznis - 09.05.2008 Pošto se dešavalo da su se građani upisali za besplatne akcije, a nakon toga preminuli, njihove akcije su pripale njihovim naslednicima, kako je već i predviđeno zakonom. Propisi koji regulišu pitanje dobijanja besplatnih akcija velikih javnih sistema koji se privatizuju ne bave se slučajevima nasleđivanja. U takvim slučajevima nasledci bi trebalo da se obrate redovnom sudu. - Kao i sva druga imovina koja treba da se nasledi, ona mora da se podeli putem ostavinske rasprave na sudu. Pravo na besplatne akcije je imovina kao i svaka druga, bez obzira na to koliko vredi, te ne postoji drugi način podele između naslednika - objasnili su u Agenciji za privatizaciju Srbije. Svima jednako Ideja procesa dodele besplatnih akcija je da svi građani koji imaju pravo dobiju identičan paket. To podrazumeva da svaki građanin dobije akcije NIS-a, „Jata", „Galenike", „Telekoma", Aerodroma „Nikola Tesla" i EPS-a, a ne da jedan broj ljudi dobije akcije jedne grupe preduzeća, a drugi broj drugih preduzeća. Ne zna se još tačan broj akcija po svakom građaninu, da li će to biti dve, tri ili više, ali za sve zajedno vrednost na berzi, odnosno zarada po jednom građaninu, treba da bude oko 1.000 evra. Nominalna vrednost akcija je još pod znakom pitanja. Ovakve slučajeve rešavaju opštinski sudovi kroz vanparnični postupak ostavinske rasprave. Iskustva pravnika pokazuju da se najpre pokušava sa dogovorom između naslednika, a tek ako se dogovor ne postigne, onda sud rešava pravo nasleđa. Ako su u pitanju deca, niko od njih nema prednost, već se gleda da se, u ovom slučaju, akcije podele jednako svima. Ukoliko su naslednici maloletni, onda se čeka da postanu punoletni, kako bi se spor rešio. U Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu od privatizacije stoji da besplatne akcije koje građani, radnici i bivši radnici šest javnih preduzeća budu dobili mogu da se poklanjaju ili nasleđuju, ali tek nakon što se vlasnik akcija evidentira za upis tih hartija od vrednosti. Ako je građanin preminuo pre podnošenja prijave za upis, njegovi zakonski naslednici neće imati pravo da upišu njegove akcije. Ali, ako je osoba preminula nakon podnošenja prijave za upis i stekla je pravo na besplatne akcije, njeni zakonski naslednici mogu ih naslediti. Naslednici u tom slučaju dobijaju sve ono što je pokojnik trebalo da dobije, rekli su u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i naglašavaju da akcije i novac od privatizacije, posle podele, postaju vlasništvo građana, te sa tom imovinom vlasnici ili njihovi naslednici mogu da rade šta hoće. Takođe, prema Zakonu o besplatnim akcijama, svi koji dosad nisu lično ostvarili pravo na akcije imaju pravo na njih. Dakle, to što je neko nasledio akcije ne znači da nema pravo na dobijanje besplatnih, jer on sam, lično, nije dobio akcije. Nakon podele, građani će moći da biraju šta će sa akcijama. Mogu da ih čuvaju, čime ostvaruju pravo na dividendu, mogu da ih poklone ili prodaju na berzi. Ovo raspolaganje akcijama će biti moguće tek šest meseci od momenta kada se prve akcije budu našle na berzi. Ovo čekanje je predviđeno da bi se ustanovila njihova tržišna vrednost. Visa Vas vodi u Peking Izvor: Economy - 08.05.2008 Visa International pokrenula je veliku marketinšku kampanju na nacionalnom nivou pod nazivom “Vaša karta za Peking! Budite deo Tima!”. Kampanja, koja traje od 5. maja do 15. juna 2008. godine, pruža svim korisnicima Visa kartica jedinstvenu mogućnost da osvoje jednu od nekoliko glavnih nagrada – put za dvoje na Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine.“Osnovni cilj Olimpijske kampanje je podsticanje upotrebe Visa kartica, kao i da se potrošačima ukaže na sve pogodnosti i prednosti plaćanja roba i usluga Visa karticama. Zahvaljujući sponzorskom ugovoru Vise International i Međunarodnog olimpijskog komiteta, imamo ekskluzivnu priliku da korisnicima Visa kartica ponudimo nezaboravan put na Olimpijske igre u Peking. Sa velikim zadovoljstvom mogu da istaknem da su 22 banke u Srbiji* uzele aktivno učešće u ovoj kampanji”, saopštio je Žan Mark Tonti, šef odeljenja za poslovni razvoj za jugoistočnu Evropu, Visa CEMEA. Pravila učestvovanja su veoma jednostavna. Ono što svaki korisnik Visa kartice treba da učini da bi osvojio put za Peking, jeste da na bilo kom prodajnom mestu izvrši kupovinu Visa ili Visa Electron karticom i pošalje SMS sa detaljima transakcije na broj 5643. Korisnik kartice može da učestvuje u igri svaki put kada izvrši novu kupovinu i da na taj način poveća svoje šanse da osvoji nagradu. Visa, sa ponosom ističe, da je od 1986. godine partner Olimpijskih igara i da širom sveta podržava veliku grupu olimpijskih „nada“ – sportista koji imaju potencijal da se pridruže svojim nacionalnim timovima na Olimpijskim ili Paraolimpijskim igrama - i to putem direktnih finansijskih priloga, kao i pružanjem saveta i podrške uz pomoć mentora Tima Visa. Srpski tim čine Lidija Mihailović, trenutno rangirana kao treća u svetu u gađanju vazdušnom puškom; Borislava Perić, paraolimpijka u stonom tenisu, broj jedan na svetskoj rang listi za Peking; i Goran Jagar, jedan od najperspektivnijih mladih veslača. Spisak banka članica: KBC Banka, Agrobanka, Alpha banka, EFG banka, Erste Bank, Hypo Alpe Adria Bank, Banca Intesa, Jubmes banka, Komercijalna banka, Marfin Bank, Metals banka, NBG Vojvođanska banka, NLB Continental banka, NLB-LHB banka, Piraeus banka, Poštanka Štedionica, ProCredit banka, Raiffeisen banka, Societe Generale banka, Srpska banka, Unicredt Banka, Univerzal banka. FIMA osniva zatvoreni investicioni fond Izvor: B92 - 08.05.2008 Portfolio menadžer Vladimir Pavlović najavio je da će Fima invest osnovati zatvoreni investicioni fond, prvi tog tipa u Srbiji. Zahtev za izadavanje dozvole za rad novog fonda koji će se zvati Fima South-Eastern activist, društvo za upravljanje Fima invest predaće Komisiji za hartije od vrednosti u toku ove sedmice, a do kraja juna taj fond bi trebao da počne da investira na berzi. Fokus ulaganja zatvorenog fonda biće mala i srednja preduzeća, tržišne kapitalizacije od 10 do 50 miliona evra, koja su već pokazala svoju vrednost i potencijal, kaže Pavlović. On navodi da se potreba za osnivanjem zatvorenog fonda ogleda u velikom broju investitora koji su zainteresovani za stabilna ulaganja na duži rok. "Radeći sa otvorenim fondom Fima proaktiv, već smo napravili kontakte sa preduzećima koja ostvaruju sjajne poslovne rezultate i odlične profite, ali njihov menadžment do sada nije imao sluha za ulagače. To su preduzeća u koja ćemo ulagati i računamo da ćemo na rok od dve do pet godina ostvariti dobre prinose, jer su čak i u prethodnom periodu ta preduzeća gotovo udvostručavala svoje profite" objašnjava Vladimir Pavlović. Đorđe Jovanović savetnik za strane ulagače u Fima investu navodi da je već kontaktirao sa fondovima iz Evrope, Amerike i Dubaija koji su zainteresovani da putem zatvoreng fonda ulažu duguročno u m ala i srednja preduzeća na srpskom i delimično na inostranom tržištu. "Bez obzira na trenutnu situaciju, tržište u Sribji ima velikih potencijala i investitorima će biti teško da ga zaobiđu kad su u pitanju ulaganja. Taj potencijal možda je najviše vidljiv u činjenici da je investitore najviše zanimalo kako mogu da ulažu u Srbiju, a da ih nije mučilo pitanje vezano za političku situaciju", kaže Jovanović. Fima proakiv (ProActive) izrastao je u najveći fond na srpskom tržištu prema veličini raspoloživog kapitala. Ukupna vrednost devet aktivnih investicionih fonodva je oko 40 miliona evra, dok je vrednost fonda Fima proaktiv veća od deset miliona, što čini oko 25 odsto tržišnog učešča. Dinar pada, NBS "ćuti" Izvor: Biznis - 08.05.2008 Gubitak više od četiri odsto vrednosti u nedelju dana, koliko je pao dinar u odnosu na evro, ne brine mnogo Narodnu banku Srbije. Iako je srpska valuta sa 79,7 dinara za evro, po srednjem kursu na dan 29. april, pala na jučerašnjih 83,1 dinar, centralna banka se nije istakla u odbrani kursa u nedelji pred, kažu „istorijske" izbore u Srbiji. Da li zbog političke poruke biračima da paze šta će zaokruživati u nedelju, ili iz razloga da je osnovni cilj uspostavljanja tržišta, uključujući i devizno, da kretanja na njemu budu ogledalo onog što se dešava u zemlji, kako je navedeno u saopštenju NBS, reakcija centralne banke svela se na prodaju tržištu 15 miliona evra iz menjačkih poslova u utorak, da bi u sredu ponudila svega tri miliona. U saopštenju NBS kaže se da je fluktuacija kursa bila zbog povećane tražnje za devizama, a pri prometu koji je bio u visini prosečnog u ovoj godini od oko 170 miliona evra i da se kurs nije branio ni tada ni kada je evro pao na nivo ispod 80 dinara. Ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da NBS neće reagovati sve dok evro ne stigne do 84,50, do čega juče nije došlo, jer se već za danas prognozira jačanje evra na 82,90. Značajne promene kursa ne odgovaraju građanima koji ni sami ne znaju da li i kada da prodaju ili kupuju devize, ali najveću štetu trpi srpska privreda, jer ni privrednici svoje poslovne planove ne mogu da vezuju za domaću valutu. - Idealna situacija je stabilno tržište. Međutim, ovde je praksa pokazala da u roku od nekoliko dana može doći do promene za dva do tri odsto, a takva situacija nikome ne odgovara. Problem sa stalnim pomeranjem tržišta je u tome što ništa ne možemo da projektujemo. Ne možemo da se vežemo za domaću valutu zbog stalnih promena - rekao je Petrašin Jakovljević, generalni direktor preduzeća „Metalac" iz Gornjeg Milanovca. Juče je zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije prvi put posle 48 dana, tačnije prvi put nakon 20. marta (83,53) premašio vrednost od 83 dinara. Menjači su juče kupovali evro između 78,60 i 82,50 dinara, a prodavali ga od 81,90 do 84,50 dinara. U bankama se kursna lista za efektivu kretala između 80,17 i 82,24, dok se prodajna cena kretala od 84,07 do 85,98 dinara. Za firme u bankama evro se kretao između 80,17 i 81,83 dinara pri kupovini, a pri prodaji od 84,74 do 85,98 dinara.Od početka godine evro je najvišu vrednost dostigao 28. februara, kada je vredeo 83,82 dinara, a najnižu 1. januara, kada je vredeo 79,23 dinara. Upis akcija samo lično Izvor: Biznis - 08.05.2008 U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije ne prave izuzetke kada je upis za besplatne akcije šest preduzeća u pitanju. Bez obzira na to da li je razlog što neko nije u mogućnosti da se upiše u predviđenom roku nevažeća lična karta, čekanje na državljanstvo ili nešto treće, on ne može ovlastiti nikog od svojih bližnjih da to uradi umesto njega. Ovo pravilo ne važi isključivo za nepokretne i poslovno nesposobne osobe. Lično prijavljivanje se odnosi i na zaposlene i bivše zaposlene. Zna se koji su rokovi i da je trenutno aktuelno upisivanje za „Telekom" i „Galeniku" i to svaki zaposleni mora uraditi lično do 31. maja ove godine. Dosta građana se interesovalo da li može da ovlasti jednog od roditelja da umesto njih podnesu uslovnu prijavu u maju za akcije „Telekoma", pa da onda oni lično obnove prijavu u junu. - Akcije se upisuju isključivo lično. Vaši roditelji ne mogu upisati akcije u vaše ime, bez obzira na bilo kakvo ovlašćenje - odgovor je Ministarstva ekonomije na ovakva i slična pitanja. Oni koji to još nisu uradili treba da znaju da se u evidenciju podataka građana na šalteru pošte upisuje prezime, ime roditelja i ime, jedinstveni matični broj građana, datum rođenja, prebivalište i adresa stana, šifra opštine, broj dinarskog računa u banci i kontakt telefon. Postojala je i nedoumica da li se umesto tekućeg može dati broj žiro-računa na koji će biti uplaćen novac od akcija, ali to nije moguće. Naime, da bi se upisali, građani moraju da sa sobom ponesu ličnu kartu i broj tekućeg računa, a ako nemaju račun, biće im otvoren novi besplatno. Prilikom evidencije za upis besplatnih akcija, građanima se dešavalo da im se podaci iz lične karte ne slažu sa podacima iz biračkog spiska. Ukoliko su podaci u ličnoj karti odgovarajući, građani ne treba da brinu, jer će prijava biti tretirana kao validna i adresa iz lične karte će biti korišćena za sva obaveštenja. Svi upisani građani će od Agencije dobiti potvrdu da imaju pravo na akcije, a zatim sledi i potvrda od Centralnog registra o posedovanju. Najviše upisanih u Beogradu Juče do 11 sati za akcije „Telekoma" prijavilo se 17.583 zaposlena i bivša zaposlena, saznali smo u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Od tog broja, najviše njih je iz Beograda - oko 6.000, 1.000 u Nišu, 1.330 u Novom Sadu, Subotici 623, dok je u ostalim mestima taj broj znatno manji. Prema podacima NSZ, za akcije „Galenike" prijavilo se 1.629 građana i ovde je najveći broj njih iz Beograda. Prijavljivanje je počelo od 28. januara i trajalo je do 31. marta za radnike NIS-a i „Jata". U tom periodu, za NIS se prijavilo čak 23.922 zaposlena i penzionera, a za „Jat" 6.407 njih. Od 31. maja počeće upis za sadašnje i bivše zaposlene Aerodroma „Nikola Tesla" i EPS-a i trajaće do 31. jula 2008. godine. U inostranstvo sa 10.000 evra Izvor: Kamatica - 07.05.2008 Od 1. juna 2008. godine, zahvaljujući izmeni odluke koja reguliše lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva u Srbiju, a koju će doneti Narodna banka Srbije, povećaće se na 10.000 evra iznos koji naši građani, rezidenti, mogu slobodno da iznesu u inostranstvo. I nerezidenti će isti iznos moći da unesu u Srbiju bez obaveze prijavljivanja carinskom organu. Sada taj limit iznosi 5.000 evra ili protivvrednost različitih valuta uključujući i dinare. Povećanjem pomenutog iznosa na 10.000 evra, Narodna banka Srbije će svoj propis uskladiti s Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojim je predviđen isti iznos koji pojedinci mogu slobodno prenositi u inostranstvo, odnosno iz inostranstva. Reč je o matičnom zakonu za ovu oblast, čiji je Predlog upućen u Skupštinu Republike Srbije na usvajanje, pa će usklađivanje regulative unutar zemlje olakšati i njegovu buduću primenu. Uz to, povećanjem navedenog iznosa izvršiće se i usaglašavanje s Direktivom 1889/2005 od 26. oktobra 2005. godine Evropskog parlamenta i Saveta EU, koja reguliše unošenje i iznošenje gotovine iz Evropske unije. To će nesumnjivo u velikoj meri liberalizovati unošenje u zemlju i iznošenje iz zemlje gotovine do potpunog ukidanja ovog ograničenja, a pojednostaviće se i procedura na granici. Evro preko 83 dinara Izvor: Kamatica, B92 - 07.05.2008 Dinar je nastavio da slabi prema evru, pa je srednji kurs evra danas preko 83 dinara. U jučerašnjoj međubankarskoj trgovini, evro je dostigao vrednost od 83 dinara, koliki će danas i biti srednji zvanični kurs, a razlog da domaća valuta za samo jedan dan izgubi oko dva odsto svoje vrednosti je neizvesnost ishoda izbora. Vrednost jučerašnje trgovine banaka devizama iznosila je oko 90 miliona evra do 13 sati, od čega je učešće Narodne banke Srbije bilo 10 miliona evra. Prema rečima Nikolića, suštinski razlog za nagli i veliki skok evra je politički rizik, ali i različita očekivanje banaka o vrednosti dinara posle izbora.
|
|||||||
Dubes doo, Beograd