| Banke |
 Spisak banaka
Stanovništvo
Privreda
|
| Lizing kompanije |
|
Spisak
Stanovništvo
Privreda
|
| Ostalo |
| Investicioni fond
Kursna lista
Menjačnice
Pojmovi
Saveti
Servisi
O nama
Za webmastere |
|
| |
|||
|
|||
|
|||
Vrednosti investicionih jedinica fondova Izvor: Kamatica - 2008-03-27
Pad vrednosti investicionih jedinica ubeležilo je četiri investiciona fonda: Fima Proactive, Raiffeisen Akcije, Ilirika JIE i Delta Dynamic.U plusu su bili: Delta Plus, Focus Premium, Kd Ekskluziv i Citadel Triumph. Za razliku od prethodnog dana, u sredu su vrednosti investicionih jedinica imale manje promene vrednosti. Najviše je porasla vrednost KD Ekskluziva (0.65% i Focus Premiuma (0,39%). Od svih aktivnih otvorenih investicionih fondova samo su vrednosti investicionih jedinica Delta Plus i Citadel Triumph fonda veće od 1.000 dinara, koliko je iznosila početna cena investicionih jedinica. Najnižu vrednost investicione jedinice ima fond Raiffeisen Akcije (857,55 din.), a najvišu Delta Plus (1.213,01 din.), koji ima i najveću imovinu fonda od blizu milijardu dinara. Najmanju vrednost imovine fonda ima KD Ekskluziv, oko 22 miliona dinara. Banke povećale kamatne stope na kredite indeksirane u evrima Izvor: RTV - 05.09.2008 Korisnici kredita čija je otplata u toku dobili su ovih dana pisma koja nikako ne žele da čitaju. U njima ih bankari obaveštavaju da su zbog promena na međunarodnom finansijskom tržištu prinuđeni da povećaju stope. A to znači da će rata kredita koji su indeksirani u evrima porasti, te da će se za njenu otplatu morati da se odvoji više dinara. Najviše pažnje je ovih dana posvećeno stambenim zajmovima, sume kredita su najveće i otplaćuju se decenijama, tu ima i najviše strepnji komitenata hoće li moći da otplate kredit, od koga im zavisi krov nad glavom, piše "Dnevnik".Klijenti koji otplaćuju gotovinske i potrošačke zajmove vezane za evre strepe da bi i oni uskoro mogli doći u situaciju da za ratu zajma odvajaju više novca, a taman su se preko leta opustili jer je jačanje dinara u odnosu na evro smanjilo mesečne obaveze. Situacija je od banke do banke različita, pa čak i od kredita do kredita. Pojedine banke usklađuju tromesečno svoje kamate sa euriborom za evre, odnosno liborom za proizvode vezane za švajcarske franke. Drugi to čine polugodišnje. A pojedine finansijske kuće to rade kada smatraju da treba da koriguju poslovnu politiku vezanu za kamate i tu sve zavisi od dogovora top menadžmenta. U toku je otplata kredita u kojima je kamata definisana tako da jasno piše da je ona zbir određenog procenta, plus tromesečni euribor. Bankarima zato ostaje da samo sve saberu kada stigne rok. Tako su nedavno Inteza i Hipo-Alpe-Adrija uskladile povećanje kamate, Unikredit banka je to učinila još 8. avgusta a nedavno je to uradila Rajfajzen banka. Stope su otišle nagore za stambene zajmove, gotovinske, te za potrošake kredite. Rate su, zavisno od vrste kredita, više od 2 do 15 evra. "Velika finansijska kriza na međunarodnim finansijskim tržištima dovela je do povećanja međubankarskih kamatnih stopa. Kako one predstavljaju osnov za zaduživanje domaćih banaka u inostranstvu jasno je da smo, ne samo mi, već i kolege, suočeni s povećanjem troškova finansiranja u odnosu na period od pre godinu dana. Dodatnom povećanju troškova doprinelo je i pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje. Rajfajzen banka je samo ovako prenela deo povećanih troškova na klijente, u skladu s ugovorima - objasnio je član Izvršnog odbora Svetozar Šijačić. O tome šta na ovom planu klijenti mogu da očekuju ubuduće, Šijačić objašnjava da je nezahvalno davati prognoze, jer još nema naznake smirivanja finansijske krize u SAD i drugim zapadnim zemljama. Prognoze je stvarno nezahvalno davati jer smo više puta mogli da čujemo kako je sigurnije zaduživanje u evrima nego u švajcarskim francima. Ali dok kamate za zajmove indeksirane u evrima rastu, kod „švajcaraca" je zabeležen pad. Unikredit banka je zato snizila kamate kod zajmova indeksiranih u ovoj valuti. Što se tiče zajmova u evrima, oni su dobili višu stopu sa 6,55 na 6,66, jer je euribor povećan sa 4,85 na 4,96 posto za isti period. Ova banka stope usklađuje četiri puta godišnje, a sledeće preračunavanje je na redu u oktobru . U dve najveće banke sa sedištem u Novom Sadu, Erste i Vojvođanskoj, za sada nije bilo promena. Što se tiče štediša koji kredite vraćaju, oni će ubuduće, kada kredit uzimaju, pažljivije čitati klauzulu o varijabilnij kamati. Ali, ako uzmemo u obzir ovo što se desilo sa „švajcarcima", pravilo je da nema pravila. Najbolje bi bilo da se kamate u ugovorima odrede fiksno. Takvu poslovnu politiku za pojedine proizvode već vodi Sosijete ženeral banka. Topi se 1.000 evra Izvor: Novosti - 05.09.2008 ZA dobijanje besplatnih akcija velikih javnih preduzeća, do kraja jula ove godine, prijavilo se nešto više od pet miliona građana. U vreme donošenja zakona bilo je spekulacija da bi svako od građana ko ji je stekao pravo na besplatne akcije po ovom osnovu mogao da prihoduje oko 1.000 evra, ali sada se veruje da je ta cifra teško dostupna. Sada je, naime, jasno da niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko će tačno i u koje vreme biti dostupno, što novca, što besplatnih akcija velikih javnih preduzeća.Najavljeno je, tako, da će građanima pripasti akcije šest firmi u kojima je država većinski vlasnik, odnosno da će u naredne tri godine dobiti “pomalo” deonica NIS-a, “Jata”, EPS-a, “Telekoma Srbija”, Aerodroma “Nikola Tesla” i “Galenike”. Ali, već se zna da nećemo dobijati deonice “Jata” i “Galenike”. Naime, kao što je poznato, raspisan je tender za većinsku prodaju nacionalnog avioprevoznika, a početna cena za učešće po ovom javnom pozivu značajno je niža od prvobitno planirane. Zato će se akcije namenjene građanima preneti u Privatizacioni fond, a kasnije ponuditi na prodaju onom ko bude zainteresovan, a, pre svega, onom ko većinski kupi nacionalnog avioprevoznika. Mada ni ovo nije loš put za dobijanje pripadajućeg novca građana koji do sada nisu dobili besplatne akcije u procesu privatizacije, sigurno je da će taj iznos biti bar duplo manji od planiranog. I “Galenika” će se, umesto na berzi, prodavati putem javnog poziva. Procena nadležnih je, naime, da će se značajno više novca dobiti putem tendera, umesto planirane prodaje manjinskog paketa inicijalnom ponudom. Ipak, očekuje se da od ove prodaje građani dobiju onoliko novca kolika bi bila i vrednost akcija ove firme ponuđenih na berzi. Zasada se mnogo očekuje od inicijalne javne ponude akcija Telekoma Srbije. Reč je, naime, o jednoj od pet najboljih kompanija u Srbiji, čiji je profit u prošloj godini bio preko 200 miliona evra. Akcije nacionalnog operatera dobiće, verovatno, i građani. Naime, pojavila se informacija da je za kupovinu “Telekoma Srbija” zainteresovan “Dojče Telekom”. Zasada u Vladi Srbije preovlađuje stav da treba sačekati da angažovani privatizacioni savetnik za IPO “Telekoma Srbije” završi posao, a da građani u prvoj polovini naredne godine, konačno, dobiju i izuzetno vredne deonice ove firme. U svakom slučaju, akcije “Telekoma Srbije” su za građane izvesne, a vrednost, kako nam je potvrđeno iz više izvora, može biti samo veća od ranije projektovane. Slično je, bar prema rečima generalnog direktora Aerodroma “Nikola Tesla”, i sa ovim javnim preduzećem. Naime, Bojan Krišto, direktor beogradskog aerodroma, tvrdi da će već u ovoj godini profit Aerodroma “Nikola Tesla” čak četiri puta nadmašiti prošlogodišnjih 360 miliona dinara. UPLATA GOTOVINE U PRIVATIZACIONOM registru, iz kog će građani dobiti keš u iznosu od, kako se procenjuje, 50-70 evra, naći će se vrednost dela svih firmi koje su u Srbiji prodate putem tendera. Računa se da će ta suma biti oko 250 miliona evra. Taj novac građanima će biti uplaćen u prvoj polovini godine. PROFIT NA PISTI U NAREDNIH od šest do sedam meseci očekuje se raspisivanje konkursa za privatizacionog savetnika - kaže Krišto. - Zatim će on, u roku od šest do 18 meseci, pripremiti našu firmu za izlazak na berzu. Generalni direktor Aerodroma “Nikola Tesla” veruje da će akcije ove firme na berzi biti “pravi hit”. Zamke kros border kredita Izvor: Politika - 05.09.2008 U želji da dođu do što jevtinijeg novca, naša preduzeća direktnim uzimanjem zajmova u inostranstvu već napravila dug od oko 9,5 milijardi evra Direktno zaduživanje u inostranstvu našim preduzećima je je u poslednje vreme postalo glavni izvor finansiranja. Kao hleb nasušni. Razlog nije teško dokučiti – jevtinije je doći do tih para nego ih uzeti od domaćih banaka sa ili bez stranog kapitala. Dok jedni u tim takozvanim kros border (prekograničnim) kreditima vide spas za naše firme i dodatni podsticaj njihovoj konkurentnosti, pojedini stručnjaci upozoravaju da je reč o veoma opasnom zaduživanju, koje nam se za koju godinu može opasno osvetiti, ako ničim drugim, visokim skokom kursa evra i platnog deficita zemlje, bez obzira na to što država ne stoji iza tih zajmova. Šta je istina? Od početka ove godine do kraja juna naša preduzeća su koristila inostrane kredite u vrednosti od oko 1,7 milijardu evra. Od te sume 1,2 milijardu evra zaključeno je ove godine. To je, prema podacima NBS, 309,4 miliona evra manje nego u isto vreme lane. U prvih šest meseci 2008. domaće banke su koristile 126,5 miliona evra tih kredita, što je za 289,6 miliona evra manje nego u isto vreme prošle godine. Ipak, ukupan iznos duga naših preduzeća dostigao je 30. juna, kako ističe dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, oko 9,5 milijardi evra. To je povećanje od 23,4 odsto u odnosu na decembar 2007. Zbog zaduživanja srpskih preduzeća u svetu, povećano je njihovo učešće u ukupnom dugu zemlje – na 67,57 procenata. Dobro je da preduzeća u inostranstvu dobijaju jeftinije kredite. Raste ugled naših kompanija i poslovnih ljudi. Ta činjenica, međutim, potvrđuje i moju tezu da nema dovoljno konkurencije među bankama u Srbiji. Ali, postoji naličje te medalje. Veliki deo tih kredita odlazi u tekuću potrošnju koja podstiče inflaciju, a s druge strane doprinosi jačanju dinara zbog prodaje pozajmljenih deviza. Rastući udeo duga u bruto domaćem proizvodu čini našu ekonomiju mnogo ranjivijom za spoljne šokove, kao što su skok cene kapitala ili nafte – upozorava dr Đorđe Đukić i pita šta ako neka naša preduzeća zapadnu u problem sa blagovremenim vraćanjem tih zajmova. Ko će se zabaviti s tom nevoljom? Premda NBS tvrdi da smo srednje zadužena zemlja, jer je naš spoljni dug ispod 80 odsto bruto društvenog proizvoda, pojedini ekonomisti upozoravaju da je Srbija visokozadužena, jer je, po jednom od kriterijuma Svetske banke, njen spoljni dug 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga. – To što zvaničnici tvrde da je udeo srpskog duga nizak u odnosu na okruženje, opasno je zavaravanje. Treba li Srbija da dočeka situaciju u kojoj se nalazi Hrvatska i da joj se udeo javnog i privatnog duga u BDP približi 90 odsto, pa da se ozbiljno zamislimo o tom problemu – upozorava profesor. Odgovor na pitanje koliko je kredita pristiglih direktno iz inostranstva otišlo u investicije, a koliko za uvoz robe široke potrošnje nismo dobili iz NBS. Rade Vojnović, član Izvršnog odbora Hipo – Alpe Adrija banke, tvrdi, međutim, da je od ukupno odobrenih direktnih kredita preko te banke oko 70 odsto otišlo za investicije, a preostali iznos za obrtna sredstva. Među klijentima te banke je i kompanija „Soja protein”, koja je direktnim kreditima finansirala gradnju fabrika za preradu soje, đubriva, otkup sojine sačme... Domaćem preduzeću ta banka iz Austrije daje direktno kredit na rok od 1,5 do 10 godina, uz hipoteku, obično 50 odsto veću od iznosa zajma. U proteklih pet godina nije bilo problema u otplati, a Vojnović ih ne očekuje ni u skorijoj budućnosti. Ti krediti, uz kamate niže za oko tri procentna poena, od klasičnih zajmova kod kuće, dodaje, pospešuju konkurentnost domaće privrede, jer se s njima obezbeđuju jeftiniji izvori finansiranja. U Rajfajzen banci priznaju da su manji troškovi zaduženja kod kros border kredita, jer ne moraju da polažu obaveznu rezervu kod NBS. Ta obaveza je 45 centi na svaki novi evro klasičnog zaduženja. Za kros border kredite to ne važi. Uz opasku da je NBS dužna da mesečno utvrđuje okvire direktnog zaduživanja za potencijalne gubitke, u bankama sa većinskim domaćim kapitalom smatraju da su upravo zbog mogućnosti njihovih konkurenata, da zaobilaze restriktivne mere NBS, u priličnoj meri diskriminisani. Znatan deo duga za kredite uzete direktno u svetu stiže na otplatu 2010. Tada će se tek videti kako stoje stvari sa njihovim vraćanjem i da li je novac valjano uložen, da se od evra napravi bar dodatnih deset centi ili je olako potrošen. Zajmovi sa šest cifara Naša preduzeća odnedavno mogu u inostranstvu direktno da uzimaju kros border komercijalne, robne i finansijske kredite za plaćanje uvoza robe i usluga, finansiranje investicionih radova u svetu, ali i otplatu ranije korišćenih zajmova. Takođe, mogu se zaduživati i za druge namene, kao što su izmirivanje obaveza u zemlji – konverzija u dinare, kupovina nepokretnosti u zemlji za devize, i to pod uslovom da rok otplate nije kraći od 12 meseci. Te kredite, međutim, nije lako dobiti. Preduzeća koja konkurišu za dobijanje tih kredita moraju da imaju godišnji promet od najmanje nekoliko stotina hiljada evra, a neke banke traže minimalno pola miliona evra, pa na tu vrstu finansiranja ne treba da pomišljaju oni koji ne žele kredit sa najmanje šest cifara. Skuplji stambeni krediti Izvor: Novosti - 04.09.2008 NEMA više povoljnih stambenih kredita ni u Srbiji ni u svetu. Velika finansijska kriza na međunarodnom tržištu prelila se i na naše područje, tako da većina banaka, zbog povećanja euribora, evropske kamatne stope, podiže svoje kamate na stambene zajmove. Tako su Rajfajzen, Inteza, Hipo-Alpe-Adrija, Unikredit banka..., uskladile kamate s porastom euribora koji je dostigao nivo od 5,15 odsto. Sada kamate na stambene pozajmice, sa subvencijom države ili bez nje, prelaze osam odsto, tačnije, kreću se od 8,14 odsto pa naviše.Ovo povećanje se odnosi kako na zajmove koji se tek podižu,tako i na one u otplati, odnosno na ostatak duga. U proseku, rate su sada veće od pet do 15 evra u dinarskoj protivvrednosti.Banke zasada ne nameravaju da smanje svoje marže, već, kako je ugovorom definisano, usklađuju rate s rastom euribora. Neke to čine dva puta godišnje, a neke na svaka tri meseca. Ako neke banke nisu podigle kamate na zajmove do sada, ne znači da to neće učiniti u narednom periodu. Poskupljenje sledi pre ili kasnije. - Na primer, šestomesečni euribor od početka novembra prošlegodine, kada smo prethodni put usklađivali kamate na stambene kredite, iznosio je 4,618 odsto, a u julu ove godine 5,156 odsto - kažu u Rajfajzen banci. - Pošto ove kamate predstavljaju osnov za zaduživanje banaka u inostranstvu, jasno je da domaće banke snose značajno povećanje troškova finansiranja u poređenju sa periodom od pre godinu dana. Dodatnom povećanju troškova inozaduživanja doprinelo je i pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje, usled političke i ekonomske nestabilnosti u prethodnom periodu. Rajfajzen banka je samo deo ovako povećanih troškova prenela na klijente. Efektivne kamate se u ovoj banci, zavisno od vrste stambenih kredita „vezanih“ za evro, kreću od 8,74 odsto. Prema rečima Raška Tomaševića, direktora marketinga i komunikacija Unikredit banke, kamatna stopa na stambene kredite kod njih se usklađuje četiri puta godišnje, u februaru, maju,avgustu i oktobru, s tromesečnim euriborom, odnosno za stambene zajmove „vezane“ za „švajcarac“ sa liborom. Poslednja korekcija je zabeležena 8. avgusta ove godine. Kod kredita „vezanih“ za evro, nominalna kamata je uvećana sa 6,55 na 6,66 odsto godišnje. Banka Inteza je korigovala svoju kamatu na stambene kredite indeksirane u evrima krajem juna, kada je vrednost euribora bila 5,13 odsto. U ovoj banci korekcije na ovu vrstu zajmova obavljaju se kvartalno. Ukoliko euribor raste, kamate se povećavaju, a ako pada, kamate se „obaraju“. Pošto do sada euribor samo raste i u poslednje dve godine je duplirao svoju vrednost, kamate na stambene zajmove imaju samo uzlaznu liniju. Efektivne kamate na stambene zajmove u Intezi od kraja juna iznose od 8,16 odsto. VEZANO ZA „ŠVAJCARCE“ ZA razliku od stambenih kredita „vezanih“ za evro, koji su poskupeli, Unikredit banka je smanjila kamate na stambene zajmove u „švajcarcima“. Ova italijanska banka je oborila kamatu sa 4,48 odsto na 4,45 odsto, jer je libor - švajcarska kamatna stopa pala za 0,038 odsto, odnosno 8. avgusta, kada je Unikredit korigovao kamate na stambene pozajmice, iznosio je 2,750 odsto. Dinar danas slabiji 0.21% prema evru Izvor: RTV - 04.09.2008 Dinar je danas oslabio za 0,21 odsto prema evru i zvanični srednji kurs je 76,67 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Za kupovinu jednog evra potrebno je 16 para više nego juče, kada je zvanični kurs bio 76,51 dinara za evro. U 2008. godini dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta, kada je kurs bio 75,75 dinara za evro, a najslabiji je bio 12. maja, dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, kada se evro menjao za 83,87 dinara. Zvanični kurs formira se u međubankarskom trgovanju devizama i primenuje se od osam časova ujutru narednog radnog dana. Ulog obrću do granica Izvor: Novosti - 04.09.2008 INVESTICIONI fondovi, a u našoj zemlji ima trenutno 13 takozvanih otvorenih fondova, najviše ulažu u akcije preduzeća na Beogradskoj berzi. Zakon im, naravno, dozvoljava i da deo imovine svojih članova iznesu u inostranstvo, i to maksimum 30 odsto. Međutim, prema nezvaničnim podacima, nijedan fond još ne koristi mogućnost da investira preko granice.- Investicioni fondovi uglavnom ulažu u akcije koje su listirane na Beogradskoj berzi. Prošle godine bile su jako zanimljive kompanije male i srednje tržišne kapitalizacije, pošto su velike kompanije uglavnom bile precenjene - kaže za „Novosti“ Vladimir Pavlović, portfolio menadžer „Fima proaktiv“ fonda. - Međutim, sada su veoma interesantne najlikvidnije akcije, koje posle korekcije imaju ponovo dobar potencijal za rast cene na berzi. Pavlović podseća da je u skladu sa trenutnom regulativom, u inostranstvo moguće investirati 30 odsto imovine fonda. - „Fima prokativ“ je do sada isključivo investirala u kompanije na Beogradskoj berzi, ali sada ozbiljno razmišljamo da značajna sredstva investiramo u inostranstvo - kaže Pavlović. - Razlog za to je činjenica da smo osnivanjem zatvorenog fonda „Fima aktivist“ pokrili tržišni segment kompanija male i srednje tržišne kapitalizacije, koje obično nisu dovoljno likvidne za otvoreni investicioni fond. Tako da sa otvorenim fondom „Fima proaktiv“ želimo da pokrijemo segment velikih i likvidnih kompanija u Srbiji, ali i u regionu. Međutim, sagovornici „Novosti“ iz nekih drugih investicionih fondova ističu da investiranje u inostranstvu ne znači „pod obavezno“ i bolju zaradu. Naime, ulaganje vani isplativo je onim fondovima koji su deo regionalnih grupacija i već imaju „popust“ na iznoseraznih brokerskih provizija za trgovanje na berzi. - Na nepoznatom tržištu je teže dobro proceniti koje hartije su najbolji izbor za ulaganje - kaže naš sagovornik iz jednog srpskog fonda. - Osim toga, kada nemate svoju mrežu brokerskih kuća, često su i provizije koje plaćate više. Takvo investiranje se odmah primeti na vrednosti investicione jedinice. Jer, čim fond uđe u neku poziciju značajnijim sredstvima, a cena tih akcija ne poraste, sutradan je vrednost jedinice niža, upravo zbog troškova provizija. U Srbiji se, inače, u fondovima nalazi ispod pet evra po glavi stanovnika. Pavlović navodi da je u regionu ovaj pokazatelj i preko 100 puta veći. - Struktura članova fonda je znatno promenjena u odnosu na isti period prošle godine - objašnjava Pavlović. - Tada su ulagači bili institucionalni investitori iz Srbije i okruženja, preduzetnici i obični građani. Međutim, nakon korekcije cena na Berzi, iz fondova su se uglavnom povukli preduzetnici, koji su u fondove, verovatno, uložili i deo sredstava neophodan za njihov osnovni posao, dok su institucionalni investitori i obični građani uglavnom ostali u fondu. KADA STIŽE ZARADA VEOMA je teško reći tačan datum kada će fondovi ponovo imati vrednost investicione jedinice preko 1.000 dinara. Ali, svakako treba istaći da su, na tržištu koje je palo gotovo 60 odsto od maja 2007. godine, investicioni fondovi u dobroj meri očuvali vrednost svojim ulagačima - navodi Pavlović. - Pomenuta berzanska korekcija jedna je od najvećih u istoriji u našem regionu, i najveća u novijoj istoriji Beogradske berze. Međutim, čini se da je kraj već na vidiku. Politička situacija u Srbiji je stabilna, očekuje se oporavak svetskih berzi... Jelašić: Povećanje penzija podstiče inflaciju Izvor: Politika - 03.09.2008 Povišica penzionerskih primanja nije sporna za NBS, ali je problematično što se ne obezbeđuje preraspodelom budžeta, već povećanjem izdataka iz državne kase, rekao guverner centralne banke Radovan Jelašić upozorio je juče da vanredno povećanje penzija povećava javnu potrošnju i podstiče inflaciju. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, on je rekao da vanredno povećanje penzija za 10 odsto, po računici vlade, znači povećanje rashoda za oko tri milijarde dinara mesečno, a očekivani poreski prihodi u 2008, su 15 do 18 milijardi dinara. Prema njegovim rečima, povišica penzionerskih primanja nije sporna za NBS, ali je problematično što se ne obezbeđuje preraspodelom budžeta, već povećanjem izdataka iz državne kase. Guverner je takođe napomenuo da će ovogodišnji rast cena biti veći nego što je planirano, uz očekivanje da ukupna inflacija na kraju godine bude 9,4 odsto, a bazna 8,7 odsto. NBS je juče odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na sadašnjem nivouod 15,75 odsto, kako bi vratila baznu inflaciju u ciljani raspon sredinom naredne godine. Narodna banka nije uspela da ostvari cilj da bazna inflacija u 2008. bude između tri i šest odsto pre svega, kako je objasnio guverner, zbog skoka cena hrane i sirove nafte u svetu, ali i izbornih tenzija u zemlji i u odnosima sa svetom. Drastično pooštravanje monetarne politike u proteklom periodu, ocenio je Jelašić, ne bi vratilo baznu inflaciju u planirane okvire. Međugodišnja bazna inflacija (odnosi se na cene koje nisu pod kontrolom države) u avgustu je iznosila 10,3 odsto, dok je u ukupnoj inflaciji od 10,5 više od polovine udeo regulisanih cena. Uzroci neočekivanog rasta inflacije u drugom tromesečju, naveo je guverner, su rast cena hrane i nafte, zatim odloženog uticaja depresijacije dinara u prvom tromesečju i visokih inflatornih očekivanja. Trenutno, kako je dodao, dezinflatorno deluje pad svetskih cena nafte i hrane, kao i jačanje dinara i realna kamatna stopa i devizni kurs. – Rebalans ovogodišnjeg budžeta i budžet za iduću godinu daće odgovor na mnoga pitanja i u velikoj meri odrediti monetarnu politiku u narednom periodu– naglasio je Jelašić uz ocenu da devizni kurs neće imati značajnijih oscilacija u narednim mesecima. On je najavio da će sredinom septembra u Srbiju stići tehnička misija MMF s namerom da sagleda ekonomsku situaciju, pre svega fiskalnu politiku i pripremu budžeta za 2009.godinu. NBS Bugarima stopirala Takovo Izvor: Emportal - 03.09.2008 Zbog neispunjavanja uslova centralna banka nije odobrila bugarskoj „Euroins inšurans grupi" da kupi više od 10 odsto u „Takovo osiguranju"Kragujevačko „Takovo osiguranje" će bar još neko vreme ostati u rukama starog vlasnika, jer Narodna banka Srbije nije odobrila bugarskoj osiguravajućoj kući „Euroins" kupovinu više od deset odsto akcija „Takova". Bugarsko privredno društvo „Euroins inšurans grup" podnelo je zahtev za izdavanje saglasnosti za sticanje neposrednog kvalifikovanog ušešća u kapitalu za osiguranje „Takovo", ali NBS je ocenila da podnosilac zahteva ne ispunjava sve uslove propisane regulativom koja uređuje davanje te saglasnosti, o čemu je u celini obavešten podnosilac zahteva, saopšteno je za Biznis iz NBS. U Takovu neupućeni U isto vreme u „Takovu" negiraju bilo kakvu povezanost ove transakcije sa mogućom prodajom većinskog paketa, kažu da sve to nema nikakve veze sa planiranom prodajom društva i da oni u vlasničkoj strukturi već imaju akcionare iz Evropske unije. Bugarska grupacija „Euroins" u petak kupila je 9,96 odsto kapitala ove kuće. - Ovaj događaj od petka nema direktne veze sa prodajom većinskog paketa naših akcija.To je bilo redovno trgovanje akcijama na Berzi i nije ništa neobično, s obzirom na to da mi u strukturi vlasništva imamo i akcionare iz Slovenije sa sličnim brojem akcija - objasnila je Snežana Živković, izvršni direktor „Takovo osiguranja". Ona je rekla da za sada nema najava o skorašnjoj prodaji ove kuće, iako je bilo najava da bi ta priča trebalo da se završi do kraja leta ove godine. U planu i lizing „Euroins" jedna je od najvećih osiguravajućih kuća u Bugarskoj i članica je finansijske grupacije „Eurohold". Na zvaničnom sajtu ovog osiguravača stoji da je ova transakcija samo početak prodora ove grupacije na susedno srpsko tržište, kao i da imaju u planu otvaranje lizing kuće, koja bi u saradnji sa „Takovo osiguranjem" prodavala proizvode osiguranja. Takođe, ove dve kuće imaće i saradnju vezanu za razvoj IT sektora, usklađivanje proizvoda i propisa sa Evropskom unijom i slično, a kako su susedi izuzetno zainteresovani za unapređenje poslovanja „Takovo osiguranja", imaće i svog predstavnika u menadžmentu šumadijskog osiguravača, kako bi lakše uskladili ciljeve. „Euroins" ima sličnu usmerenost poslovanja kao i „Takovo", najveći deo premija ostvaruju u oblasti auto-osiguranja i u prvih šest meseci ove godine iznosi 32,3 odsto od ukupne premije ovog društva. Ukupna premija ovog društva u prvoj polovini godine iznosila je 37,9 miliona bugarskih leva i imala je rast od 44 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Tokom procesa privatizacije DDOR, koja je trajala skoro dve godine, počeo je i proces prodaje „Takovo osiguranja" iz Kragujevca. Tržišna vrednost „Takovo osiguranja", u avgustu prošle godine bila je procenjena na oko 56 miliona evra, što su stručnjaci, ali i sam Dragan Jovović, direktor i vlasnik 64 odsto akcija ove kuće, ocenili kao preveliku, jer ozbiljni strateški partneri nisu spremni da prate kretanja na Beogradskoj berzi, koja je u tom periodu bila precenjena. Osiguranje iz Kragujevca je u avgustu 2006. godine uputilo javni poziv za podnošenje pisama o zainteresovanosti za kupovinu 51 do 90 odsto akcija ove osiguravajuće kuće. Tada su bile zainteresovane osiguravajuće kuće i investicioni fondovi iz Grčke, Austrije, Češke, Švajcarske, Hrvatske i Slovenije. Od tada je čitav proces prodaje zaustavljen, da bi prošlog leta bio obnovljen. Od tada je sve ukazivalo da se proces prodaje „Takovo osiguranja" bliži kraju i da su ostala svega tri zainteresovana kupca. Referentna kamatna stopa ostaje ista Izvor: Kamatica - 03.09.2008 Monetarni odbor Narodne banke Srbije je, nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na neizmenjenom nivou od 15,75 odsto.Monetarni odbor procenjuje da će posle rekordno visoke inflacije u drugom tromesečju ove godine, efekat restriktivne monetarne politike, koja se odrazila i na jačanje dinara, biti niža stopa inflacije već u julu. Smanjenju inflacije u narednom periodu doprineće i pad svetskih cena nafte i cena poljoprivrednih proizvoda. Monetarni odbor nije povećao restriktivnost monetarne politike iako su inflatorna očekivanja i dalje visoka. Kamate na dinarsku štednju rastu Izvor: Glas javnosti - 02.09.2008 Kamate na dinare rastu kao kvasacFolksbanka podigla „zaradu“ na oročenu štednju sa 6,25 na 14,4 odsto, u Metals banci čak 16,77 odsto godišnje BEOGRAD- Banke u Srbiji počele su žestoko da se utrkuju u povećanju kamata na dinarsku štednju da bi privukle građane da kod njih oročavaju dinare, a ne samo devize, jer je jagma za dinarskim kreditima sve veća. Prošle nedelje Folksbanka je duplirala kamatu koja je na jednomesečnu štednju u dinarima, skočila sa 6,26 na 14,4 odsto godišnje. Međutim, treba imati u vidu i iznos inflacije na godišnjem nivou, odnosno za koliko će dinar vredeti manje, a koja se ove godine procenjuje na preko deset odsto. U Inteza banci napominju da je kod njih kamata na oročene dinarske depozite na godinu dana već sada visoka, u proseku oko 14 odsto. Kako je najavljeno u toj banci, radi dodatnog podsticanja oročene dinarske štednje klijentima će biti ponuđena nova usluga, gde će se kamatne stope svakog meseca uvećavati po utvrđenoj skali štednje. U Rajfajzen banci napominju da su još u aprilu povećali kamatne stope na dinarska sredstva, a koje su zavisno od perioda oročenja, od devet do 11 odsto, s tim da su, kako ističu, efektivne kamatne stope jednake nominalnim. - Krediti se sve više baziraju na dinarima jer je NBS na te kredite ukinula obavezu polaganja depozita, što je povoljno za građane. Na ta sredstva izdvajanja za obavezne rezerve su samo deset odsto, dok su na devizna 40 odsto što dodatno te kredite čini jeftinijim za korisnike. Za kredit odobren u dinarima podrazumeva se i da nema valutne klauzule - objašnjava Vladimir Marković potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, razloge zašto banke sve više podstiču oročenu štednju u dinarima. Osim toga, na kamatu za štednju u dinarima ne obračunava se porez na kapitalnu dobit, odnosno ne plaća se 20 odsto na razliku između uloženih para i na kraju godine uvećanih sa kamatom. U AIK banci zadovoljni Godišnja kamata kod AIK banke je 15,5 odsto, na šest meseci 14,5 a na 90 dana 13,5 odsto. Prema rečima direktora LJubiše Jovanovića poslovanje sa dinarima je isplativije jer manja obavezna rezerva i ne plaća se porez. „Zadovoljni smo kada nam je marža od tri do pet odsto. Narodna banka sve čini da stimulativnim uslovima afirmiše poslovanje u domaćoj valuti i ojača dinar u borbi protiv inflacije“, kaže Jovanović. Prema rečima Markovića, i pored toga što su dinarski krediti sve traženiji, poverenje u domaću valutu se teško vraća. „Iako poslednjih meseci dinar jača u odnosu na evro, štednja stanovništva je 95 odsto u evrima“, podseća naš sagovornik. Danilo Koprivica, šef marketinga Metals banke ističe da su kamate na dinare u ovoj banci 16,77 odsto godišnje i u samom su vrhu po visini. „Zahvaljujući tome štednja je od 1. januara do kraja jula porasla za 102 odsto. Na kamatu u domaćoj valuti ne plaća se porez, dok je na deviznu 20 odsto. Sve to je doprinelo da su građani povećali interesovanje za štednju u dinarima“, kaže Koprivica i dodaje da krediti u domaćoj valuti odobravaju bez učešća i depozita.
|
|||||||
Dubes doo, Beograd