Za Srbiju i za NBS prelazak na zajedničku evropsku valutu je dugoročno najbolje rešenje, ali prvo Srbija mora postati članica EU i kvalifikovati se za evrozonu.
To je zajedničko mišljenje većine predstavnika centralnih banaka, kako iz zemalja koje su već prešle na evro, tako i onih koje su zadržali nacionalne valute, povodom dileme da li bi prelazak na evro značio sigurnu luku i ublažio posledice globalne krize.
To pitanje sebi sve češće postavljaju i građani, čija je prosečna mesečna plata, zbog rasta kursa, u poslednjih godinu i po smanjena za oko 100 evra. S druge strane, za ratu kredita od 200 evra mesečno sada im je, umesto 15.000 potrebno skoro 20.000 dinara.
U Srbiji praktično funkcioniše dvovalutni sistem, a cena robe i usluga, vrednijih od 10.000 dinara izražava se u evrima. U takvoj situaciji ima sve više građana koji „navijaju“ za jaču valutu - evro, uvereni da bi im njegovo uvođenje pomoglo da povećaju standard i dođu do jeftinijih kredita.
Sa njima se u velikoj meri slaže i mađarski premijer, po čijim rečima „evro znači sigurnost i stabilnost“. „Mađarskoj treba evro, to je sigurnost za malu ekonomiju“, rekao je nedavnopremijer Mađarske Gordon Bajnai.
Uostalom, svima je jasno da jake ekonomije nema sa slabom valutom. No, uprkos uverenju da je Mađarskoj evro potreban „što pre“, Bajnai je priznao da će proći godine pre nego što mađarska forinta ode u „penziju“. Isto će se desiti i sa srpskim dinarom, a većina stranih eksperata, sadašnjih i bivših guvernera centralnih banaka smatra da zapravo i ne postoji dilema evro ili dinar.
Potrebno je da se prijavite da biste ostavili komentar Prijavi se
