Banke pojeftinjuju kredite

08.02.2010

Namera NBS da smanji obaveznu rezervu banaka dovešće do smanjenja kamata na kredite i pojeftinjenja bankarskih usluga

Smanjenje stope obavezne rezerve banaka, koje Narodna banka Srbije uveliko priprema, povoljno će uticati na smanjenje troškova i pad deviznih kamatnih stopa, ocenjuju bankari. U ovim „obaveznim rezervama" nalazi se više od 4 milijarde evra, a osnovni zahtev privrednika je da se deo ovih sredstava oslobodi i usmeri za kreditiranje preduzeća i pokretanje proizvodnje.

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović objašnjava da obavezna rezerva ograničava poslovanje banaka i da ta sredstva ne mogu da ponude tržištu.

Kreditni rizik

- Smanjenje stope rezervi na devizne depozite bi povoljno uticalo na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamatnih stopa. Istovremeno, verovatno će biti ukinuti i neki izuzeci od obračuna rezerve, pa je moguće da određena vrsta novih kredita bude i nešto skuplja. Naravno, na kretanje kamatnih stopa uticaj će imati i troškovi kreditnog rizika i indikatori rizika zemlje - kaže Petrović i ističe da će dinamičnije kreditiranje isključivo zavisiti od kreditno sposobne tražnje.

- Period krize je taj tok isušio, ali će sa privrednim rastom, ruku pod ruku, ići i njegov oporavak - zaključuje Petrović.

Član Izvršnog odbora Folksbanke Klaus Miler kaže da će najavljeno smanjenje stope obavezne rezerve banaka omogućiti likvidnost bankama.

- Banke će sigurno koristiti veliki deo ove likvidnosti za kreditiranje, kako privrede tako i stanovništva. Mere NBS uvećavaju likvidnost, a zahvaljujući tome očekujemo smanjenje marži. Ipak, najveći uticaj na marže dolazi od same percepcije rizika banaka, finansijskog učinka klijenta, vrednosti sredstava obezbeđenja, ekonomskih uslova... Prema tome, mere NBS pomažu, ali u određenoj meri - ističe Miler. On naglašava da Folksbanka nema nameru da „oslobođena" sredstva eventualno iznosi iz Srbije.