| Banke |
 Spisak banaka
Stanovništvo
Privreda
|
| Lizing kompanije |
|
Spisak
Stanovništvo
Privreda
|
| Ostalo |
| Investicioni fond
Kursna lista
Menjačnice
Pojmovi
Saveti
Servisi
O nama
Za webmastere |
|
| |
|||
|
|||
|
|||
3.000 kredita bez hipoteke i sledeće godine Izvor: Beta - 2008-11-19
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mladjan Dinkić najavio je danas da će država naredne godine odobriti 3.000 kredita za početnike u preduzetništvu bez hipoteke. "Za početnike ćemo odobriti kredite naredne godine po vrlo povoljnim uslovima sa kamatama koje su samo jedan odsto godišnje", rekao je Dinkić prilikom otvaranja Kancelarije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Trgovištu, a navodi se u saopštenju Ministarstva ekonomije. Nakon otvaranja kancelarije u zgradi opštine potpisan je ugovor o generalnom projektu vodosnabdevanja i prethodna studija opravdanosti za opštinu Trgovište čija je vrednost 3,3 miliona dinara. Delegacija Ministarstva ekonomije je obišla i fabriku "Simpo - dečiji krevetići" u selu Gornja Radovnica koja proizvodi za Simpo, Mebelhandels (Mobelhandels) iz Nemačke, Dži-Di produkts (GD Products) iz Kanade i Ikea iz Švedske. Dinkić je kazao da država želi da pomogne fabrici Simpo u Radovnici da naredne godine modernizuje proizvodnju, "jer postoji zahtev za tri puta većim kapacitetom ove fabrike". "Fabrika proizvodi ove godine negde oko 30.000 dečjih krevetića, a samo od švedske Ikee postoji zahtev za kupovinu 100.000 dečjih krevetića godišnje". Da bi se povećao kapacitet biće instalirana nova oprema, a biće zaposleno još 40 ljudi, uz postojećih 110, što je vrlo značajno za ovo najnerazvijenije mesto na tromedji Bugarske, Makedonije i Srbije. "Želimo da pokažemo da su i u ovakvim najnerazvijenim mestima preokreti mogući", rekao je Dinkić. Sedam puta manje za subvencionisane kredite Izvor: Kamatica - 05.01.2009 Za subvencionisane stambene kredite u 2009. godini država je planirala sedam puta manje novca nego prošle godine. Očekivanje da će cene nekretnina padati u ovoj godini i očekivano smanjenje interesovanja za stambene kredite zasigurno će značajno smanjiti tražnju i za subvencionisane stambene kredite, ali teško da će sedam puta manje sredstava nego u prošloj godini biti dovoljno.U 2009. godini predviđeno je 5,5 miliona evra za subvencionisanje stambenih kredita, dok je u prošloj godini ta cifra bila blizu 40 miliona evra. U Korporaciji, međutim, smatraju da će to biti dovoljno, zbog smanjenog interesovanja građana, ali i da to neće uticati na obaranje cena stanova. U poslednja dva meseca cene stanova jesu niže, ali je pad cena značajno manji nego u okruženju. Poznavaoci tržišta nekretnina kažu da je značajno opala kupovina stanova iz kredita, ali da je ukupna tražnja i dalje značajno veća od ponude. Na manje smanjenje cena nekretnina uticala je i smanjena ponuda, jer se značajno smanjila i izgradnja stanova. U većim gradovima u Srbiji, cena stanova je u proseku pala oko 10%, sem u Novom Sadu, u kome je taj procenat gotovo neosetan. U zemljama u okruženju cene stanova su niže nego u Srbiji, a uz to i tokom poslednja dva meseca više im je pala cena. Kamatama protiv krize Izvor: Novosti - 05.01.2009 PRETEĆA svetska kriza, kojoj su se prilagodili i ovdašnji bankari podižući kamatne stope i pooštravajući uslove odobravanja kredita, primorala je građane da se snalaze ne bi li namirili svoja dugovanja. Retko ko da i podiže nove zajmove. Čak su se i banke koje su donedavno keš i potrošačke zajmove odobravale po fiksnim kamatnim stopama "prebacile" na promenljive.- Osnovna karakteristika budućeg vremena je neizvesnost, ne samo u Srbiji, već i u svetu, a naročito u finansijama - kaže Goran Milićević, izvršni direktor sektora marketinga Komercijalne banke. - Svako će morati sam da računa šta je za njega najbolje, jer dolazi vreme kada niko neće smeti da ulazi u neke krupnije gubitke. On objašnjava da se ova banka opredelila da se od rizika i mogućih gubitaka štite promenljivim kamatama i "vezivanjem" za referentne kamatne stope. Najskuplji su, uvek i u svakoj banci, bili keš krediti. Tako je i dalje, s tim što je cena gotovine još porasla. Poredeći efektivne kamatne stope po bankama (keš krediti sa deviznom kaluzulom u evrima), primetno je da je najniža kamata oko 16 odsto na godišnjem nivou. Stope su, naravno, promenljive. Ipak, ponegde još postoji fiksna kamata na devizni kredit, poput Inteza banke, ali je ovde reč o kreditu sa stoprocentnim depozitom. To znači, ako se na račun položi, recimo, 2.000 evra, može od banke da se dobije 2.000 evra na zajam po fiksnoj kamatnoj stopi od 5,3 odsto godišnje (efektivno 6,51 odsto), a depozit se vraća po otplati kredita. Inače, ovakvi krediti, potpuno obezbeđeni deviznim depozitom, i dalje su najpristupačniji i cena im je uglavnom oko šest-sedam odsto godišnje. Kada je reč o "običnom" gotovinskom kreditu, "vezanom" za evro, sa rokom otplate do dve godine, uz obavezan depozit od 20 odsto, kamate su i veće od 30 odsto godišnje (efektivno, kada se saberu svi troškovi: i kamate i obrade zahteva). U pojedinim bankama i do 44 odsto! Krediti u Srbiji uglavnom su "vezani" za evro. Zbog toga kod građana dodatnu neizvesnost izaziva upravo pad dinara i kolebanje kursa, koje prvenstveno utiče na visinu rate kreditnog dužnika. - Kurs je proizvod ne samo ekonomskog stanja na tržištu, nego i ponude i tražnje, pre svega evra - kaže Goran Milićević. - Ponuda evra se iznenada pojavi ili nestaje kod nekih krupnih prodaja, kod izmene zakonskih propisa, raznih očekivanja. Nikolić dodaje da ne očekuje velike potrese: - Svi koji mogu da utiču na kurs veoma su raspoloženi da ga drže u nivou inflacije, na dovoljno stabilnom nivou da to ne bi bio novi generator krize. Radno vreme ekspozitura banaka Izvor: Biznis, Kamatica - 31.12.2008 Ekspoziture Komercijalne banke u Makedonskoj, Igumanova Palata i Aerodrom Beograd u sredu će raditi do 17, odnosno 18 časova. 1. i 2. januara 2009. godine u Beogradu će dežurati ekspoziture Komercijalne banke »Igumanova Palata« i aerodrom Nikola Tesla od 9 do 15h. Istovremeno, u Nišu će od 9 do 13h raditi glavna filijala u Ulici Nikole Pašića br. 41. Sve ekspoziture Komercijalne banke na graničnim prelazima 31. decembra i 1. januara biće otvorene non-stop, od 00 do 24 časa. Ekspoziture Sosijete ženeral banke u sredu će raditi do 16 časova, a od 1. do 4. kao i 7. januara biće zatvorene. Ostalim danima banka će raditi po uobičajenom radnom vremenu. Ekspoziture Rajfajzen banke u sredu će raditi do 13 časova, a poslovnica u TC "Merkator" na Novom Beogradu do 18 časova. Za vreme novogodišnjih i božićnih praznika ekspoziture ove banke 1, 2, 3. i 7. januara neće raditi. Poslovnice u TC "Merkator" dežuraće 2. i 3. januara od 9 do 22 časa, dok će 3. januara od 9 do 13 časova biti dežurne i ekspoziture u Resavskoj, Bezistanu, Glavnoj ulici u Zemunu i Požeškoj na Banovom brdu. U utorak, 6. januara, banka će raditi od 9 do 15 časova, a poslovnica u TC "Merkator" od 9 do 22 časa. Šalteri u hotelu "Hajat" i u Grand kazinu radiće non-stop svim prazničnim danima. Poslovnice Banke Inteza u sredu će raditi do 15 časova, poslovnica u TC "Delta siti" do 18 časova, a 2. i 7. januar za ekspoziture ove banke su neradni, dok će 6. januara raditi do 19 časova. Kamatne stope u 2009. godini Izvor: Dnevnik, Kamatica - 31.12.2008 Kakve kamatne stope možemo očekivati u 2009?– One će biti pod uticajem dva suprotstavljena toka. S jedne strane, kamatne stope na međunarodnim tržištima znatno će uticati na cene kredita i kod nas. Centralne banke razvijenih zemalja smanjuju svoje referentne stope, pa se očekuje da se to prenese dalje na euribor i libor. To će, osledično, smanjiti pritisak na kamate i kod nas. S druge, pak, strane očekuje se manji priliv kapitala i ponuda novca, a to će, opet, stope gurati naviše. Presek tih dveju struja formiraće kamate kod nas. Moja je procena da u prvom kvartali neće biti promena ili će one biti neznatne. Ukoliko nađemo kanale za zaduživanje pod povoljnim uslovima, nije isključeno da kasnije dođe do snižavanja kamata kod nas. Ali u ovim uslovima mogu da preporučim svima koji nameravaju da se zaduže – oprez. Treba dobro da procene svoje mogućnosti, stabilnost prihoda i onda donesu odluku da li da uzmu kredit ili da sačekaju bolje dane i niže kamate. Dva propisa koja su nedavno doneta tretiraju štednju. Iznos za koji država garantuje povećan je na 50.000 evra, a ukunut je porez od 20 odsto na kamate od devizne štednje? Hoće li to vratiti poljuljano poverenje? – Što se tiče garantovane sume, pravi efekti bi se osetili da je ta mera doneta pre dva-tri meseca, kada su ulozi povlačeni iz banaka u većem obimu. Kod nas je, inače, 99 odsto štednih uloga ispod 50.000 evra, tako da smo garancijom države sada pokrili gotovo sve. Ukidanje, pak, poreza je nesporan dodatni stimulans, pa stoga očekujemo da će građani nastaviti da ulažu novac u banke bez potresa. Za 2009. je najavljeno okončanje privatizacije ono malo banka što je još u državnom vlasništvu. Šta na tom planu možemo očekivati? – Ostalo je da se privatizuju Poštanska štedionica, Srpska banka, Kredi i Privredna banka Pančevo, u kojima država ima većinski udeo. Bilo bi bolje da smo taj posao završili pre par godina. Naime, trebalo je to uraditi kada je finansijska situacija u svetu bila bolja a interesovanje investitora veće. Bojim se da u 2009. neće biti dobra klima za takve transakcije, što, naravno, ne isključuje mogućnost da se ipak pojavi neko od dobrih investitora. Svaka dobra privatizacija donosi svež kapital i nove bankarske proizvode i usluge na tržište, donosi nove ideje. Naravno, to samo ako je partner dobro izabran, a to će u godini pred nama biti težak zadatak. Uopšte, 2009. neće biti laka, a problemi koji nas očekuju dobrim delom su nam nametnuti sa strane i moraćemo da se pomirimo s tim da više nećemo biti imuni na ono što se događa u drugim zemljama. No, mi već 20 godina govorimo o tome da nas čekaju teške godine, pa ostaje da se nadamo da će nam bar 2010. biti dosadna godina, mirna ali uspešna. -Preuzeto iz intervjua Veroljuba Dugalića dnevnom listu Dnevnik. Funta-evro 1:1 Izvor: Kamatica - 30.12.2008 Britanska funta je juče pala na rekordno nizak nivo u odnosu na evro. Kurs ove dve valute je gotovo bio izjednačen, naime, za jednu funtu se moglo dobiti samo 1,022 evra!Ovo je najniži odnos ovih valuta od pojave evropske valute 1999. godine. U nekim mesecima funta je vredela i gotovo 1,5 evra. Od početka godine funta je izgubila 25 odsto svoje vrednosti. Među glavnim razlozima za ovako drastičan pad funte spadaju očekivanja da će se smanjiti referentna kamatna stopa u Britaniji, recesija u kojoj se nalazi privreda, povećana nezaposlenost i značajan pad cena nekretnina. Dinar slabiji više od 11% od početka godine Izvor: Kamatica - 30.12.2008 Prema zvaničnom srednjem kursu evro je danas vredeo 88,3849 dinara i to je pad za 0,7% u odnosu na jučerašnji kurs.Dinar je od početka godine izgubio više od 11% svoje vrednosti prema evru. Prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije danas jedan evro vredi 87,76 dinara, odnosno 9,14 dinara više nego 1. januara 2008. Dinar je tokom 2008. godine najslabiji prema evru bio 4. decembra kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro, tako da je maksimalna razlika između najvišeg i najnižeg kursa bila 15,88 dinara, odnosno, čak 21%. Građani Srbije manje dužni od suseda Izvor: Kamatica - 29.12.2008 Guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, izjavio je za Blic da građani Srbije nisu kreditno prezaduženi i da je njihova zaduženost značajno niža nego u okolnim zemljama. Takođe, guverner je rekao i da je broj zahteva za nove kredite smanjen, kao i obim zaduživanja po osnovu novih kredita. Na značajnu bojazan da bi u narednoj godini mogao nastati problem sa otplatama kredita građana, obzirom da je u ovoj godini broj neredovnih platiša povećan na 1,5% u odnosu na 1,2% u 2007. godini, on kaže da ne očekuje da će problem kašnjenja u otplati kredita eskalirati. Za razliku od hipotekarnih kredita u Americi, gde je nivo kredita osiguran hipotekom 90% u odnosu na vrednost nekretnine, kod nas je taj odnos oko 65%, tako da hipotekarne krize neće biti, ali se može desiti da u slučaju pada vrednosti nekretnina na tržištu taj odnos bude povećan. Ipak, ni po najpesimističnijim scenarijima, banke ne bi mogle doći u problem naplate po osnovu hipoteke. Ovo posebno ukoliko se ima u vidu da hipotekarni krediti čine 6 do 7% bilansne sume banaka, a 10 do 11% ukupnog kreditnog portfolija. Statistički podaci pokazuju da svaki stanovnik Srbije po osnovu kredita prosečno duguje 576 evra. Ovakva zaduženost u Hrvatskoj je oko 4.000 evra, u Mađarskoj 3.000 evra, u Bugarskoj i Rumuniji oko 1.200 evra, a u BIH oko 900 evra. Od nas su manje zaduženi samo Makedonci, koji po glavi stanovnika po osnovu kredita duguju oko 520 evra. Metals banka bi mogla postati državna Izvor: Kamatica - 29.12.2008 Prinudni upravnik Metals banke, Srđan Petrović, najavio je da bi u drugom tromesečju 2009. godine Metals banka mogla da se spoji sa vojvođanskim Fondom za razvoj i postati Razvojna banka Vojvodine.Tako bi država, preko Skupštine Vojvodine koja je osnivač fonda, mogla da bude vlasnik više od 51% akcionarskog kapitala novoformirane banke, tako što bi se prenela aktiva vojvođanskog Fonda za razvoj. U Metals banci je 23. oktobra postavljena prinudna uprava zbog neadekvatnog korporativnog upravljanja. Prinudna uprava radi na čišćenju bilansa banke od rizičnih i nenaplativih plasmana na teret kapitala. Očekuje se da bi na kraju godine ova banka mogla postići gubitak zbog navedenih akcija. Crna godina za investicione fondove Izvor: Kamatica - 29.12.2008 2008. godinu je tržište investicionih fondova počelo sa 6 otvorenih fondova, vrednosti 4 milijarde dinara. Završetak godine čini 13 otvorenih fondova, vrednosti 1,6 milijardi dinara.Pad vrednosti imovine fondova je rezultat kako značajnog povlačenja uloga članova, tako i gotovo osamdesetoprocentnog pada indeksa Beogradske berze. Sadašnja vrednost imovine fondova po stanovniku je svega oko 2,5 evra, a letos je bila oko 5. U oba slučaja to je daleko manje od stanja u okruženju, gde ne samo da su značajno veća sredstva uložena u fondove, već i postoji daleko veći broj otvorenih investicionih fondova. U ovoj godini je pokrenut i postupak gašenja jednog fonda - AC Fondovi kapital, čije se slovenačko društvo za upravljanje AC fondovi gasi. Društvo je isplatilo uloge i prestalo sa radom. American express dobila pomoć američke vlade Izvor: Kamatica - 26.12.2008 American express, jedna od najvećih svetskih kompanija za izdavanje platnih kartica u svetu, dobila je odobrenje za pomoć od 3,39 milijardi dolara iz programa američke vlade za spas privrede od 700 milijardi dolara.Ova kompanija, koja je ove godine slavila pedesetogodišnjicu poslovanja, se našla u velikim gubicima najvećim delom u svojim ograncima u Kaliforniji i Floridi, gde je izuzetno mnogo platnih kartica odobrila, a gde je finansijska kriza ubrzano počela da se širi i gde je veliki broj zaposlenih ostao bez posla. To je dovelo do problema u otplati mesečnih obaveza velikog broja korisnika kartica, a sredstva obezbeđenja su rapidno gubila vrednost zbog recesije u najvećoj svetskoj privredi. U zamenu za pomoć, American express će američkom ministarstvu prodati povlašćene akcije i garancije za kupovinu redovnih akcija. U našoj zemlji samo par banaka odobrava American express kartice, ali se uticaj problema ove kompanije neće reflektovati u našoj zemlji.
|
|||||||
Dubes doo, Beograd