Bankarsko tržište na Balkanu bi uskoro moglo izgledati nešto drugačije nego sada. Manje bi bilo banaka koje imaju matice u zemljama Evropske unije, a više ruskih i kuća poreklom s Bliskog istoka, iz zemalja naftnih rajeva.
Razvijene države Evrope prodaju vlasnički udeo u bankama koje imaju, što zbog krize, što jer nisu zadovoljne prihodima koje ostvaruju.
Šta je trenutno iz Srbije i regiona na prodaju?
Slovenija planira da proda Novu ljubljansku banku, a razlog je teška finansijska situacija s kojom se dežela susreće još od lane.Srbija nudi na prodaju Privrednu banku Beograd s 250 filijala, 1,1 milionom klijenata, ali i gubitkom od 792 milijarde dinara prošle godine. U ponudi je državni udeo od 65 odsto. Kupac će se tražiti i za Srpsku banku, nekadašnji finansijski servis JNA.
Hipo grupa prodaje banke i lizing kuće u bišim republikama SFRJ: kod nas, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. U pomenutim kućama država Austrija je vlasnik sto odsto. Oni u Srbiji imaju pozitivno poslovanje, ali pomenuta tržišta su usitnjena pa su odlučili da odu.
A ko dolazi?
Za Privrednu su zainteresovani ruska Gasprom banka pa grupa VTB takođe odatle, koja je kod nas već prisutna jer u njenom sastavu posluje Moskovska banka.
Što se tiče Hipo banke i lizing kuće, kao prvi kandidat javila se Erste banka. Oni bi želeli da postanu vlasnici obe kuće samo u Srbiji. A u Hipo grupi kažu da oni prodaju ceo Balkan zajedno, ali da će sve zavisiti od interesovanja i ponuđene cene. Znači, zainteresovani za poslovanje u određenim zemljama mogu se javiti s ponudama.
Kinezi i Britanci dobrodošliMeđunarodni konsultant Milan Kovačević kaže da bi bilo dobro da kod nas dođu banke iz Kine i Velike Britanije i dodaje da će sve zavisiti od toga koliko je Srbija zanimljiva za njih. A podaci nisu baš za hvalu: od 32 banke koliko kod nas posluje, 13 ima gubitke. Svaki peti kredit je problematičan za vraćanje. |
Za srpsko tržište zainteresovane su i banke iz Abu Dabija. Međutim, ni za Privrednu ni za Srpsku tenderi još nisu raspisani.
O tome ko bi mogao biti kupac stručnjak dr Siniša Ostojić kaže da će "oni doći iz zemalja bogatih naftom i gasom. Ne čudi me što se kao kandidati pominju bankari iz Rusije i Abu Dabija: kretanje cena tih energenata na svetskom tržištu prethodnih godina donela su im odličnu zaradu i višak novca. To treba uložiti pa zašto ne i kod nas?"
Ostavi komentar