Ako imate komentar ili sugestiju na rad našeg sajta, molimo vas podelite svoje mišljenje sa nama.




Srpski dinar: Najvredniji u 19. veku, propao 1992.

Tekst objavljen:13.12.2012 7:46        Izvor: Kamatica, Telegraf    

Srpski dinar: Najvredniji u 19. veku, propao 1992.

Otkad je, pre 139 godina, uveden kao novčana jedinica u Srbiji, dinar je prošao kroz nekoliko turbulentnih perioda. Život nacionalne valute posebno su obeležila dva ovakva perioda: jedan, koji je već deo ne tako drage prošlosti i drugi, u koji je Srbija zakoračila pre nekoliko godina.


Srpski dinar se prvi put spominje u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog. Od tada, pa sve do pada Despotovine 1459. godine, dinar su kovali skoro svi srpski vladari.

On je predstavljao jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku. Sav srednjovekovni novac Srbije se zbog povlačenja zlata iz opticaja kovao isključivo u srebru.

Usled gubitka samostalnosti srpske države, sve do polovine 19. veka u upotrebi je bio veliki broj različitih moneta stranih država. U razdoblju turske vladavine, na području današnje Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca: Novo Brdo, Kučajna i Beograd. Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca - para, prisutan je i danas kao naziv stotog dela dinara.

Godine 1873, Srbija je pristupila Novčanoj konvenciji koju su u Parizu 1865. potpisale Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska. Donet je zakon o kovanju novca: 20 i 10 dinara u zlatu i srebrnjaci od pet, dva, jedan i pola dinara.

Time je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca: dukata, forinti, talira. Dinar je uzet za novčanu jedinicu jer je taj naziv postojao na Balkanu još u vreme starog Rima.

Srpski dinar bio je najvredniji u svojoj istoriji pred kraj 19. veka, kada je 100 srpskih dinara bilo naplativo u zlatu, za šta je garantovala Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, a za tu novčanicu moglo je da se kupi četiri para volova.

Jedna od retkih konstanti koja je preživela sledećih skoro vek i po i promene raznih ideologija i državnih uređenja jeste upravo dinar. Brigu o njemu vodila je najpre Kraljevina Srbija, zatim Kraljevina SHS, kasnije Jugoslavija, a nakon Drugog svetskog rata i SFRJ.



Međutim, sedamdesetih godina dvadesetog veka u Srbiji se pojavio svojevrsni fenomen “dve valute”, kada je u domaće monetarne tokove stigla nemačka marka. Nakon koje mnoge stvari nisu ostale iste.

“Najbolniji” i najturbulentniji period zajedničkog korišćenja dinara i nemačke marke je doba hiperinflacije, koja je SFR Jugoslaviju “tresla” od 1. oktobra 1993. do 24. januara 1994. godine.

Kurs dinara tokom hiperinflacije

12.11.1993. - 1 DEM = 1 milion RSD
23.11.1993. - 1 DEM = 6,5 miliona RSD
11.12.1993. - 1 DEM = 800 miliona RSD
15.12.1993. - 1 DEM = 3,7 milijardi RSD
29.12.1993. - 1 DEM = 950 milijardi RSD
30.12.1993. - 1 DEM = 1,28 biliona RSD
31.12.1993. - 1 DEM = 4,11 biliona RSD
21.12.1994. - 1 DEM = 13,37 biliona RSD
U ovo vreme, cene su na mesečnom nivou rasle iznad 50 odsto, a četiri programa stabilizacije i tri denominacije u 1992. i 1993. godini nisu doveli do željenog cilja, već su izazvali eksploziju cena.

Na svom vrhuncu, u januaru 1994. godine, inflacija je dostigla 5.578.000.000.000.000.000 % godišnje, ili oko 113% na dan.

Godine 1994, tadašnji guverner Narodne banke Dragoslav Avramović “doveo” je inflaciju na nulu, tako da je u februaru te godine odnos bio 1 DEM = 1 dinar.

Skoro osam godina kasnije, 2002. godine, u Srbiji je počela da se koristi, paralelno sa dinarom, zajednička valuta Evropske unije – evro.

Tada je odnos evro-dinar bio 1:60, što znači da nam je za novčanicu od 100 evra bilo dovoljno 6.000 dinara. Dve godine kasnije, za jedan evro trebalo nam je 68 dinara, a već 2005. godine odnos je bio 1:78.

Slabljenje dinara u odnosu na evropsku valutu nastavljeno je i dalje: dana 2. 1. 2006. godine 1 evro vredeo je 85 dinara, ali je do početka naredne godine vrednost pala na 78 dinara. Dve godine kasnije, 88 dinara bilo je potrebno za kupovinu jednog evra, zatim se 2010. taj iznos popeo na 95, da bi 2011. godine taj odnos bio 1:115.



PODELI SA DRUGIMA:

Ostavi komentar

IME*
E-MAIL
KOMENTAR:



keš krediti
VALUTA

IZNOS

RATA

PERIOD MESECI

Koja usluga digitalnog bankarstva vas najviše interesuje?
    Provera stanja računa
 
 
27.854855923159%
  28%
    Plaćanje računa
 
 
52.187833511206%
  52%
    Transfer novca
 
 
8.324439701174%
  8%
    Neke druge transakcije
 
 
1.1739594450374%
  1%
    Otvaranje i zatvaranje računa
 
 
1.4941302027748%
  1%
    Traženje saveta i dobijanje informacija
 
 
3.4151547491996%
  3%
    Nešto drugo
 
 
0.53361792956243%
  1%
    Ništa od navedenog
 
 
5.0160085378869%
  5%

Adresa: Bulevar Arsenija Čarnojevića 96/5
11070 Beograd, Srbija

Redakcija sajta
+381 11 31 22 318

PRATITE NAS
© Copyright 2007-2014
website developed & owned by Dubes doo Sva prava zadržana