EUR 117,54 USD 106,19 CHF 106,87

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 22.11.19. :: 117.5739 rsd

Dugovi i rast ne idu zajedno

Objavljeno: 31.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Deutchewelle

Stepen zaduženosti u industrijskom svetu se zbog ekonomske i finansijske krize povećao za više od 90 odsto. Od tog stupnja, štetu počinje da trpi privredni rast i to zbog smanjenih investicija i povećanja poreza. 

- Veliki dugovi i jak privredni rast ne idu zajedno - piše internet portal Financnahrihten, - to je rezultat nove studije Karmen Rajnhart i Keneta Rogofa, profesora ekonomije, koji su istražili 26 perioda velilkih državnih dugova u industrijskom svetu od 1800. naovamo.   Bilans je otrežnjujući: rast je ispao u proseku 1,2 odsto niži, a faza smanjenog rasta trajala je 23 godine.

- Ako se istorija bude ponovila, tržištima akcija predstoje teška vremena. Sličnost sa sadašnjom situacijom je očigledna. Stepen zaduženosti u industrijskom svetu se zbog ekonomske i finansijske krize povećao za više od 90 odsto, što je prema pomenutim naučnicima kritična vrednost. Od tog nivoa, štetu počinje da trpi privredni rast i to zbog smanjenih investicija i povećanja poreza.

- Nominalni privredni rast je u SAD, otkako je izbila finansijska kiriza, najslabiji od 1927. godine. Isto tako deprimirajuća je i situacija u Evropi. Mnoge zemlje sa periferije i četiri godine posle izbijanja krize, nisu uspele da zatvore rupe u proizvodnji koje je ona otvorila.

Duge faze smanjivanja dugova i male stope privrednog rasta nisu dobre za tržište akcija. Preti nam japanizacija finansijskih tržišta, čiji počeci se već naziru, kaže Johen Felzenhajmer, menadžer firme Asenagon kredit.

Kao i u Japanu, klica aktuelne krize je u finansijskom sektoru.

U zemlji izlazećeg sunca, početkom 90-ih pukao je veliki kreditni balon, od čega se država do danas nije oporavila. Već je čuvena anegdota prema kojoj je područje carske palate u Tokiju tada vredelo kao čitava Kalifornija.

Noje osnabriker cajtung komentariše finansijsku krizu:

- Pretnje u pravcu Atine, frktanje na Pariz, posebna pravila za Španiju i – pohvala Nemačkoj: Komisija Evropske unije je budžetske planove svojih članica ocenila onako kako se i očekivalo. Te ocene nisu velika pomoć. Ona je to mogla da bude da je došla ranije, a ne sada, kada već preti raspad monetarne unije. Primer za nemoć politike u finansijskim katastrofama pruža ophođenje sa Španijom. Kada bi evropski finansijski štit morao da štiti i tu zemlju, njegovi nosioci bi se brzo našli na izmaku snaga. Zbog toga bi Španci trebalo da dobiju više vremena za saniranje budžeta i spasavanje svojih posrnulih banaka.

Špancima dati više vremena za saniranje budžeta

- Pohvala za najbolje u razredu – Nemce – ne doprinosi naročito miru u školi. Samo dan pred irski referendum o fiskalnom paketu, bolje bi bilo da je hvaljena dablinska politika štednje – to bi bio pravi mudar šahovski potez briselskih čuvara novca. Bar je neko nešto naučio, neko ko je nekada bio brz sa optužbama na račun grešnih dužnika, a sada se trudi oko povećanja portugalskog izvoza. To je nemački ministar privrede Filip Resler. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana