EUR 119,37 USD 100,72 CHF 102,59

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.11.17. :: 119.3689 rsd

Kako izaći iz dugova na kreditnim karticama?

11.02.2012

Istraživanja izvor: Kamatica

Kreditna kartica je najlakše dobijeni kredit. Većina banaka nudi je kao deo paketa uz tekući račun, a taj komad plastike za plaćanje možete da koristite bilo gde i bilo kada, čak i kada nemate novca. Taj luksuz da tako lako trošite novac koji nije vaš lako prelazi u naviku, a za mnoge građane pretvara se u zamku iz koje je teško izaći.

Finansijski portal „Kamatica” nudi vam listu koraka koji vam mogu pomoći da izađete iz dugova koje imate po kreditnim karticama:

Štednja – pametniji izbor

Prvo čega morate biti svesni je da su kreditne kartice za kartičarske kompanije i banke samo još jedan način da zarade novac. Naravno, kreditna kartica je lak način da kupite nešto, pogotovo ako vam prihodi nisu dovoljno veliki, pa vam više odgovara otplata na rate, ali to što vam banka nudi kreditne kartice uz tekući račun, ne mora da znači da morate da je prihvate.

Razmislite o tome da li je možda za vas pametnije da štedite kako biste kupili stvari koje su vam potrebne. Za štednju će vam trebati više vremena, ali ćete izbeći troškove održavanja i kamate, koje neizbežno moraju da se plate kada plaćate kreditnim karticama.

Poslednji podaci Udruženja banaka Srbije govore da je u našoj zemlji trenutno izdato više od milion i 40.000 kartica, i da ih koristi oko 827.408 građana. Iako je po tim karticama odobren limit od 76 milijardi dinara, oni koji imaju kreditne kartice koriste tek nešto manje od polovine te sume (36 milijardi dinara).

Kamatne stope od 19 do 32,2 odsto

Većina nas usluge koje mu pruža banka u kojoj ima račun koristi po automatizmu. Nekad koristimo ovu kreditnu karticu, nekad onu, ali malo ko od nas zaista zna pod kojim uslovima ustvari trošimo taj novac. Za kreditne kartice karakteristično je to da predstavljaju „najlakši način zaduživanja” i zbog toga je njihovo korišćenje skupo.

Anketa NBS koja je urađena prošle godine pokazale je da su se kamatne stope na kreditne kartice za dug u dinarima kretale između 19 do 32,2 odsto, dok je raspon kamata na dug u evrima iznosio između 15 i 23 odsto.

Ako imate nekoliko kreditnih kartica, sada je vreme da proverite uslove i da sve stavite na papir. Napišite koliki dug imate po kojoj kartici, koliku kamatu plaćate. Kartice čija upotreba je najskuplja jednostavno prestanite da koristite i fokusirajte se na njihovu otplatu.

Otplaćujte više od minimuma

Ono što mnoge građane uvodi u duboke virove prezaduženosti je oslanjanje na minimalnu ratu otplate kreditne kartice. Kod rivolving kartica, taj iznos najčešće je pet odsto od ukupnog duga, pa sama ta činjenica za većinu građana predstavlja najveću zamku. Kada plaćate nešto kreditnom karticom, uvek morate imati u fokusu otplatu ukupnog duga, a ne onu sumu koju morate da plaćate mesečno. Zašto?

– Ako se fokusirate na ratu koja vam na primer iznosi 2.000 dinara vi potpuno gubite iz vida da je tih 2.000 dinara samo vrh ledenog brega, odnosno samo pet procenata duga uvećanog za kamatu (npr. oko 40.000) koji tek trebate da otplatite.

– Ritam otplate duga „pet po pet procenata plus kamate” može se razvući u beskonačnost, što znači da ćete mnogo novca dati na ime kamate.

Prestanite da kupujete „sitnice na kredit”

Želite da kupite knjigu, CD ili ste otišli u prodavnicu po dnevne potrepštine – kreditna kartica nije preporučljivo sredstvo plaćanja! Sačekajte sledeću platu, bolje rasporedite ili uštedite novac i tako plaćate manje račune. Tako ćete naučiti da bolje živite u okviru budžeta koji imate.

Ukoliko previše koristite kreditnu karticu, biće vam teško da ispratite zašta ste je sve koristili. Može vam se desiti i da u nekim prodavnicama plaćanje kreditnom karticom automatski podrazumeva odloženo plaćanje, pa da vam taj račun stigne na naplatu onda kada mislite da ste sve isplatili ili kada najmanje očekujete.

Paprene zatezne kamate

Za one koji kasne sa otplatom, loša vest je ta da su kamate u tom slučaju još veće od redovnih. Naime, prema podacima NBS prosečna zatezna kamate na dug u dinarima na kreditnim karticama iznosi 42,67 odsto, pri čemu čak sedam banaka primenjuje kamatnu stopu oko 60 odsto, a kod jedne banke zatezna kamata iznosi čak 80 procenata! Na dug u evrima prosečna zatezna kamata je 20,98 odsto.

U ovakvim slučajevima najbolje za vas je da aktivirate štednju ili čak i da se zadužite po jeftinijoj stopi, kako biste otplatili kartice gde su zatezne kamate najviše.

Muškarci koriste kartice više od žena

Suprotno uvreženim stereotipima o ženama i njihovom nemarnom odnosu prema novcu, podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da muškarci (421.329 muškaraca, a najviše oni između 30 i 50 godina) više nego žene (406.079 žena i to najviše onih između 40 i 60 godina) koriste kreditne kartice.

Muškarci nisu baš ni ažurni u plaćanju, pa čak 38.497 njih kasni duže od 60 dana sa otplatom svojih kreditnih kartica, pri čemu ukupan dug docnje iznosi 2,1 milijardu dinara. Žene su, pokazuju podaci UBS-a mnogo ažurniji korisnici kreditnih kartica. Sa otplatom svojih obaveza kasni 28.846 žena, a njihov dug je 1,1 milijardu dinara.

 



Pogledajte arhivu istraživanja