Kako dobiti kredit od banke?

21.02.2012

Da bi vam banka odobrila kredit potrebno je da dokažete da zarađujete i da imate odakle da ga vraćate. Taj proces naziva se procena kreditne sposobnosti i od te procene zavisi iznos kredita koji ćete dobiti.

Procena se obavlja na različite načine i to se razlikuje od banke do banke. Međutim, postoje određena pravila kojih se većina pridržava.

Pored dokaza da imate odakle da vraćate kredit, banka insistira na nekom od sredstava obezbeđenja otplate.

Banka će odobriti kredit ako ste zaposleni u stalnom radnom odnosu i to na neodređeno vreme. Kredit možete dobiti i ako ste vlasnik preduzeća ili preduzetnik ili ukoliko ste registrovani zanatlija ili poljoprivrednik. Ali, kako bi vam kredit bio odobren, neophodno je da uredno izmirujete poreze.

Ako imate prihode od izdavanja nekretnine ili od turističkih delatnosti, banka će računati i prihvatiti u obračun takav prihod ali samo ako ste prijavili porez, dobili rešenje i po tom rešenju ga platili.

Od toga kolika je zarada i koliki su prihodi zavisi da li će i koliki kredit biti odobren. To utiče i na koji rok vraćanja, uslove, pa i kamatu.

Sredstva obezbeđenja

Sa svakim kreditom koji odobri, banka ulazi u rizik da on možda neće biti vraćen. Kako bi umanjila taj rizik i eventualno ubrzala neurednu otplatu, banka zahteva takozvana sredstva obezbeđenja. Ona predstavljaju ugovorom definisane alternative naplate preostalog duga dužnika ukoliko on neredovno izmiruje svoje obaveze. Kao sredstva obezbeđenja kredita i ubrzane naplate se najčešće koriste:

MENICA se popunjava na meničnom blanketu, pisanim slovima i potpisuje je korisnik kredita koji time priznaje dug. Kada potpiše menicu, korisnik garantuje svom svojom imovinom. U slučaju neplaćanja rata banka aktivira menicu kod suda. Po nalogu suda izvršitelji oduzimaju imovinu iz koje se vraća dug banci.

ADMINISTRATIVNA ZABRANA je zabrana na platu. Korisnik kredita je daje banci prilikom odobravanja kredita. To je dokument koji overava firma u kojoj radite. U njemu se vaše preduzeće obavezalo da na zahtev banke neuplaćuje vašu platu vama,već na račun banke kojoj dugujete. Ako ne vraćate rate kredita,banka šalje zabranu u firmu i vaša plata se usmerava u banku na vraćanje kredita. Ali, ne cela, već najviše dve trećine.

ŽIRANTI mogu biti rođaci, supružnici, kolege i prijatelji. Svojim potpisom na ugovoru oni garantuju da će umesto korisnika vraćati kredit ukoliko on prestane sa otplatom. Ako možete da obezbedite žiranta, banka će vam odobriti veći kredit nego ako ga nemate. Ali, mora da bude kreditno sposoban, pa ako jeveć nekom žirant umanjujesvoju kreditnu sposobnost.

DEPOZITI umnogome umanjuju rizik jer će banka deo kredita naplatiti od te sume ako vraćanje kasni. Važno je da znate i da ne zaboravite da vam se nakon završetka otplate kredita depozit vraća.

OSIGURANJE KREDITA plaća korisnik i osiguranjem je pokriveno vraćanje ukoliko klijent ostane bez posla.

ŽIVOTNO OSIGURANJE se najčešće koristi kod stambenih kredita, ali kod većine banaka nije obavezno.

HARTIJE OD VREDNOSTI, akcije i obveznice mogu se založiti kao obezbeđenje kredita. Uvek se obračunava manja vrednost akcija od tržišne čime se banka obezbeđuje ukoliko cena akcija padne.

HIPOTEKA se upisuje na vlasnički list stana ili nekretnine koja je obezbeđenje kredita. Kada je reč o stambenom kreditu, hipoteka se najčešće stavlja na stan koji se kupuje. Ako se kredit ne vraća, banka aktivira hipoteku i postaje vlasnik nekretnine. Nije dovoljno da stavite stan pod hipoteku da biste dobili kredit, pa ukoliko niste kreditno sposobni banka vam neće odobriti kredit.

ZALOG se upisuje u registru zaloga. Vezuje se za serijski broj, broj šasije i slično, a zalaže se pokretna imovina. Ovo obezbeđenje je često kod auto kredita i u slučaju da se kredit ne vraća, banka postaje vlasnik automobila.

Za odobravanje jednog kredita može biti neophodno više sredstava obezbeđenja, a ponekad samo jedno. To zavisi od zakonskih ograničenja i ograničenja koje određuje poslovna banka. Kod gotovinskih kredita i kredita građana, najčešće se koriste menice, depoziti, žiranti i administrativne zabrane. Hipoteka na nepokretnoj imovini se uspostavlja kod stambenih kredita, a u retkim slučajevima kod gotovinskih kredita sa rokom otplate preko pet godina. Zalog na pokretnoj imovini, učešća i polise osiguranja su uobičajena sredstva obezbeđenja kod potrošačkih i auto kredita.

Dodatna zaštita

Osim ovih sredstava obezbeđenja, poslovne banke često upotrebljavaju i metode dodatnog i to kroz procedure odobravanja kredita. Na primer, kod većine banaka je mnogo povoljnije odobravanje kredita ukoliko uplatu svoje mesečne zarade prebacite na račun u onoj u kojoj podižete pozajmicu. Ova sredstva obezbeđenja nisu obavezna, ali su ostali uslovi kredita daleko povoljniji ukoliko banka iskoristi indirektna sredstva obezbeđenja, te ihvećina građana koji apliciraju za kredite i koristi.

Koristi i za korisnike

Korisnicima je svako sredstvo obezbeđenja dodatno opterećenje i još jedna stavka u proceduri odobravanja kredita. Međutim, često i zajmotražioci imaju koristi od toga, a ne samo banke. Depoziti se tako mogu koristiti kao „rezerva” u slučaju da dođe do problema u otplati; učešće smanjuje mesečnu obavezu po anuitetima koje ćete otplaćivati banci; nakon otplate depozit se vraća i sačuvan je; polisa osiguranja vam garantuje da ako ostanete bez posla nećete biti u problemu zbog nevraćenog kredita.

SAVET: Sredstva obezbeđenja se koriste u situacijama kada dolazi do problema sa otplatom kredita i zbog toga je najbolje i za poslovnu banku i za korisnika kredita da ostanu neiskorišćena do kraja otplate. Banka ne aktivira sredstva obezbeđenja odmah, već ukoliko ne platite ratu nekoliko meseci. Pre nego što do toga dođe, bolje je otići u banku i pokušati da se dogovorite.