EUR 118,03 USD 103,62 CHF 104,44

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 17.08.18. :: 118.0313 rsd

Bankarski sektori srednje i istočne Evrope: dobro poslovanje u izazovnim vremenima

Objavljeno: 06.06.2012


Novosti iz banaka izvor: Kamatica

• Bankarski sektori u srednjoj i istočnoj Evropi poboljšali profitabilnost u  2011. godini
• Tržišta visokog rasta - Rusija, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Srbija i Albanija – dobro poslovala u 2011. godini
• Rast kreditiranja na zdravom nivou, bez znakova kreditne krize
• Racio problematičnih kredita stabilizovan na oko 7% u 2011. godini

“Uprkos trenutnim turbulencijama u evrozoni, koje su takođe uticale na srednju i istočnu Evropu (SIE se sastoji od sub-regiona srednje Evrope – Republike Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije; jugoistočna Evropa (JIE) – Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Srbija; i Zajednica nezavisnih država (ZND) – Belorusija, Rusija i Ukrajina.), bankarska tržišta ovog područja potvrdila su da su mnogo otpornija nego što je prvobitno očekivano. Naročito su Poljska i Rusija zabeležile solidan razvoj i time predstavljaju svetle tačke na bankarskom tržištu,” izjavljuju analitičari Raiffeisen Bank International AG (RBI) i Raiffeisen Centrobank AG (RCB) u najnovijem izdanju godišnjeg Izveštaja o bankarskom sektoru u srednjoj i istočnoj Evropi, pod naslovom „Poslovanje u izazovnim vremenima”.

“Kada se govori o bankarskom sektoru srednje i istočne Evrope i njegovom budućem potencijalu rasta, njegove dimenzije moramo da stavimo u kontekst evrozone. U nominalnim smislu i po trenutnim tržišnim cenama, celom regionu srednje i istočne Evrope odgovara oko 27% BDP-a evrozone, dok ukupni krediti na području srednje i istočne Evrope iznose samo oko 9% ukupnog kreditnog obima unutar evrozone,” objašnjava Peter Brezinček (Brezinschek), glavni analitičar Raiffeisen Research-a, ističući potencijal bankarskih sektora srednje i istočne Evrope.

Krajem 2011. godine, ukupna aktiva u srednjoj i istočnoj Evropi iznosila je 2.068 milijarde evra, u poređenju sa 1.846 milijardi evra krajem 2010. godine i predstavljala je 7,7% i 7,2% rezultata evrozone respektivno.

Ovo je manja ukupna bilansna aktiva od bilansne aktive neke pojedinačne velike banke, na primer, Deutsche Bank, koja je iznosila 2.164 milijardi evra krajem 2011. godine.

Bankarski sektori srednje i istočne Evrope postali su profitabilniji u 2011. godini. Prosečna stopa povraćaja uloženog kapitala u srednjoj i istočnoj Evropi porasli su na 12,8% u 2011. godini, u poređenju sa 10,4% u 2010. godini. Brezinček: „Sve veća profitabilnost u ukupnom bankarskom sektoru srednje i istočne Evrope jasno je podržana stabilizacijom problematičnih kredita u celom regionu srednje i istočne Evrope u celini.” U smislu profitabilnosti, bankarski sektori Rusije, Poljske i Češke Republike su se dokazali kao najatraktivnija tržišta u 2011. godini. Zarađivački profil ukupnog bankarskog sektora srednje i istočne Evrope u izazovnoj 2011. godini potvrđuje stav analitičara da je stopa povraćaja uloženog kapitala od oko 15% i prinos na aktivu od oko 1,5% moguće očekivati u bankarskim sektorima srednje i istočne Evrope u srednjoročnoj perspektivi i kroz cikluse. 

Bankarska tržišta visokog rasta sa prosečnim rastom kreditiranja od 14% u 2011. godini

Prema analitičarima, bankarski sektori srednje i istočne Evrope pokazali su visok stepen otpornosti u 2011. godini. Rast kredita ostao je na zdravim osnovama, sa uvećanjem u 2011. godini od 19% g-n-g u lokalnoj valuti i 13% g-n-g u evrima. Ovo uvećanje usledilo je nakon dobrog rasta kreditiranja u 2010. godini. Potencijal rasta bankarskih tržišta srednje i istočne Evrope podvlače i kumulativne realne stope rasta kreditiranja od 2009-2011. godine, koje iznose do oko 25% (po isključenju efekta inflacije) u srednjoj i istočnoj Evropi, dok je ta stopa rasta za evrozonu oko 1%.

Generalno, treba pomenuti da su se nivoi rasta kreditiranja u srednjoj i istočnoj Evropi, koji su imali tendenciju da budu veoma visoki u periodu pre krize, vratili u “novu normalu”. Mnogi bankarski sektori u srednjoj i istočnoj Evropi poboljšali su svoju otpornost tako što su umanjili racije pokrivenosti kredita depozitima.

“Od 2009. godine, prikupljanje depozita premašilo je rast kredita u srednjoj i istočnoj Evropi: na kumulativnoj osnovi od 2009. do 2011. godine, depozitna baza u srednjoj i istočnoj Evropi veća je za nekih 38%, dok su ukupni krediti uvećani za nekih 25%. Dok je, kao posledica, racio pokrivenosti kredita depozitima na većini tržišta srednje i istočne Evrope opao tokom poslednjih 24 do 36 meseci, izvesna divergencija u pogledu racija pokrivenosti kredita depozitima i likvidnosti bilansa još uvek ostaje u podregionima,” objašnjava Gunter Dojber (Deuber), rukovodilac istraživanja za srednju i istočnu Evropu pri Raiffeisen Research-u. Uveren je da su trenutni zdravi trendovi prikupljanja depozita u srednjoj i istočnoj Evropi dobra vest, s obzirom da će budući rast bankarskih sektora u velikoj meri biti zavistan od prikupljanja tih depozita. Na osnovu ovog razvoja, Dojber očekuje da će region biti manje osetljiv na teške spoljašnje šokove, u poređenju sa 2008/’09. godinom.  

Najbolje poslujući bankarski sektori regiona, koje su analitičari Raiffeisen Research-a identifikovali kao tržišta visokog rasta još u prošlogodišnjem Izveštaju o bankarskom sektoru srednje i istočne Evrope, predstavljaju 80% ukupnog bankarskog tržišta srednje i istočne Evrope. Ova grupa zemalja, naime: Rusija, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Srbija i Albanija, pokazala je veoma dobre rezultate i u 2011. godini i ostvarila prosečan rast kreditiranja od 14% g-n-g (u evrima). Suprotno tome, ostale zemlje, koje čine 20% bankarskog tržišta srednje i istočne Evrope, pokazale su skromnije rezultate u 2011. godini, sa godišnjim ukupnim rastom koji je manje-više ostao slab.

Prema analitičarima, neko vreme bi trebalo očekivati ovako divergentne rezultate. Uprkos ovakvom razvoju, rast kredita privredi, kao i stambenih kredita ostao je na zdravom nivou čak i na onim bankarskim tržištima srednje i istočne Evrope koja nisu pokazala jak ukupan rast kredita u 2011. godini. Ovi rezultati podvlače da su oba segmenta neiskorišćena na skoro svim tržištima srednje i istočne Evrope.

Generalno, analitičari nisu našli znakove kreditne krize u srednjoj i istočnoj Evropi. “Samo je nekoliko zemalja koje su iskusile brzu ekspanziju pre krize, gde rast kreditiranja ostaje umanjen,” dodaje Dojber.

Problematični krediti dostigli najvišu tačku na glavnim tržištima srednje i istočne Evrope

Dobrim rezultatima bankarskih sektora srednje i istočne Evrope doprinelo je to što je racio problematičnih kredita na najvažnijim tržištima Češke Republike, Slovačke i Ukrajine dostigao najvišu tačku. S druge strane, većina zemalja u srednjoj i istočnoj Evropi, kao i u Mađarskoj i Sloveniji, nisu uspele da isprate trend stabilizovanja kvaliteta aktive u 2011. godini. Sve u svemu, racio problematičnih kredita sa područja cele srednje i istočne Evrope blago se stabilizovao ispod 7% u 2011. godini.

Generalno, treba naglasiti da su bankarski sektori srednje i istočne Evrope prilično mali u poređenju sa bankarskim sektorima evrozone. “Kako bankarski sektori srednje i istočne Evrope trenutno iznose samo 9% ukupnog kreditnog portfolija evrozone, nije nikakvo iznenađenje da je problematičnih kredita u Španiji duplo veći negu o celoj srednjoj i istočnoj Evropi” izjavljuje Dojber. 

Poljska i Rusija: najatraktivnija bankarska tržišta srednje i istočne Evrope za budući rast

Analitičari Raiffeisen Research-a najveći potencijal rasta vide u Rusiji i Poljskoj, koje zajedno čine 60% bankarskog sektora srednje i istočne Evrope. Ovo odražava kako apsolutnu veličinu ova dva tržišta, tako i predviđanja njihovih očekivanih održivih nominalnih dvocifrenih godišnjih stopa kreditnog rasta za period od 2012. do 2016. godine. Prema ovim predviđanjima, Rusija će zabeležiti prosečni godišnji rast kreditiranja od 15,3% između 2012. i 2016. godine, što će biti prevedeno u uvećanje kreditnog portfolija za 578 milijardi evra. Poljski prosečni godišnji rast kredita za isti period predviđa se na 14,6% i ovakva stopa rasta trebalo bi da bude prevedena u uvećanje kreditnog portfolija za 170 milijardi evra u poljskom bankarskom sektoru. Kada se ove cifre sagledaju u svetlu trenutnog kreditnog portfolija srednje i istočne Evrope od 1.195 milijardi evra, postaje očigledan ogroman potencijal Poljske i Rusije.

Sastav najboljih banaka srednje i istočne Evrope pod uticajem transakcija pripajanja i akvizicije

Societe Generale, UniCredit, RBI i Sberbank, sve sa visokim iznosima imovine alociranim u srednjoj Evropi (izuzimajući Mađarsku i Sloveniju) i/ili Rusiji, mogle bi da pokažu bolje rezultate od svojih konkurenata, u smislu rasta kredita i kvaliteta aktive.

“Rangiranje deset najboljih po aktivi u velikoj meri je bilo pod uticajem transakcija pripajanja i akvizicija: na primer, preuzimanje Polbank, nekadašnjeg ogranka EFG Eurobank, napravio je od RBI drugu po veličini zapadnu banku u srednjoj i istočnoj Evropi, posle UniCredit,” izjavio je Stefan Maksian (Maxian), glavni analitičar Raiffeisen Centrobank-a.

Santanderova akvizicija Kredyt Bank vratila je ovu špansku banku na spisak najboljih deset. Dok se ruski VTB fokusira na pripajanja i akvizicije na svom matičnom tržištu, u Rusiji, Sberbank je kupila 100% austrijske Volksbank International, a time i prisustvo u sedam zemalja srednje i istočne Evrope. Maksijan očekuje da će se talas konsolidacija nastaviti, ali ne veruje da će se u narednih 12 meseci dostići obim pripajanja i akvizicija iz 2011. godine. 

Izveštaj o bankarskom sektoru srednje i istočne Evrope možete preuzeti na: 
http://www.rbinternational.com/ceebankingreport2012

Srbija

Tokom 2011. godine, profitabilnost bankarskog sektora ostala je dosta ispod nivoa pre krize (kada je stopa povraćaja uloženog kapitala dostigla svoj vrh na 12,0%), uprkos činjenici da je započeo oporavak i dostigao 6,5% (jan-sept. 2011. god), u poređenju sa 5,9% (jan-sept. 2010. god).

Zbog pogoršavanja ekonomske situacije i još uvek rastućih problematičnih kredita (18,8% u 3. kvartalu 2011. godine), banke su počele da pooštravaju kriterijume kreditiranja. Ovo se posebno odnosi na kreditiranje privrede, gde su problematični krediti prilično iznad tržišnog proseka. Zbog toga je u 2011. godini rast kreditiranja privrede ostao slab (+4,8% g-n-g), a banke su se usmerile na kreditiranje fizičkih lica (+15,0% g-n-g). Problematični krediti u segmentu kreditiranja fizičkih lica počeli su da se stabilizuju na 9,5% u 3. kvartalu 2011. godine. Iako ukupni nivo problematičnih kredita ostaje visok, racio pokrivenosti problematičnih kredita sektora solidan je (44,7% po Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, dok su ukupna obračunata rezerva za procenjene bilansne gubitke po Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja + lokalna pravila na 140%). Ukupno, adekvatnost kapitala ostaje na solidnom nivou (19,7% u 3. kvartalu 2011. godine) i značajno je iznad propisanog minimuma od 12%.

Raiffeisen Bank International AG (RBI) svojim matičnim tržištem smatra kako Austriju, gde je vodeća privredna i investiciona banka, tako i srednju i istočnu Evropu. Na ovom području RBI rukovodi gustom mrežom ogranaka, lizing kompanija, kao i nizom drugih specijalizovanih institucija koje pružaju finansijske usluge na 17 tržišta.

RBI je jedina austrijska banka koja je prisutna u svetskim finansijskim centrima i u Aziji, još jednom geografskom fokusu grupacije. 

Ukupno oko 61.300 zaposlenih uslužuje oko 14,6 miliona klijenata u blizu 3.100 poslovnica, od kojih se većina nalazi na području srednje i istočne Evrope.

RBI je potpuno konsolidovan ogranak Raiffeisen Zentralbank Österreich AG (RZB). RZB u indirektnom vlasništvu drži oko 78,5% običnih deonica, a ostatak je u slobodnoj prodaji. Akcije RBI listirane su na Bečkoj berzi. RZB je centralna institucija austrijske Raiffeisen bankarske grupacije, najveće bankarske grupe u zemlji, a istovremeno je i centrala celokupne RZB grupacije, uključujući i RBI.

 



Pogledajte arhivu novosti iz banaka