EUR 118,03 USD 102,37 CHF 103,51

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.08.18. :: 118.0270 rsd

Raiffaisen: Sumorna perspektiva privrede evrozone

Objavljeno: 29.06.2012


Novosti iz banaka izvor: Kamatica

• Bruto domaći proizvod evrozone će opasti 0,3% u 2012; u 2013. godini se očekuje rast od 0.8%
• Razlika u mišljenjima između Nemačke i Francuske odlučujuća za evrozonu
• Obveznice nemačke vlade se i dalje smatraju sigurnima
• Preporučuje se kupovina akcija
• Distribucija imovine: ujednačeno pozicioniranje akcija i obveznica

"Španija koja traži pomoć u okviru paketa za spasavanje i optimalni ishod izbora u Grčkoj neće doneti nikakvo značajnije smanjenje ciklusa duga. Predviđanja nagoveštavaju recesiju u najvećem delu evrozone nakon sprovođenja mera konsolidacije sa pogoršanjem značajnih ekonomskih pokazatelja," izveštava Peter Brezinček (Peter Brezinschek), glavni analitičar u Raiffeisen Bank International-u (RBI) u kvartalnom izveštaju Raiffeisen Research-a "Strategy Global Markets". Brezinček očekuje da će BDP evrozone pasti na minus 0,3% u toku 2012.godine i on ne predviđa povratak na rast od pre 2013. (prognozirani rast 0,8% ).

Najnovija dešavanja u evrozoni nastavljaju da utiču na prinos državnih obveznica perifernih zemalja evrozone. "Iako investitori i dalje smatraju obveznice nemačke vlade bezbednim, prihodi od premija za Španiju ostaju i dalje kritični," kaže Brezinček. Što se tiče vlasničkih hartija od vrednosti, Helge Rehberger (Helge Rechberger), direktor RBI Odeljenja za analizu tržišta očekuje izvestan predah sada kada se situacija privremeno popravila u Grčkoj i Španiji.

"Rast umesto štednje" ne predstavlja rešenje za dužničku krizu u evrozoni

Po mišljenju Brezinčeka, apel nekih političara za "rastom umesto štednje" nije pravi način za poboljšanje situacije u evrozoni: "Ova provokativna teorija je fundamentalno pogrešna, budući da je štednja, kojom se pravi put za dugoročan rast, na prvom mestu." Međutim, glavni analitičar Raiffeisen Bank International-a pretpostavlja da će, uprkos ovome, EU napraviti kompromis sa, na primer, obveznicama za infrastrukturne projekte ili povećano kofinansiranje strukturalnih i kohezionih projekata u perifernim zemljama evrozone.

Razlika u mišljenjima izmedju Nemačke i Francuske odlučujuća za evrozonu

Analitičari Raiffeisen Odeljenja za istraživanje veruju da će zahtev Španije za finansijskom pomoći doći na vrh dnevnog reda sada kada je prošla opasnost od trenutnog izlaska Grčke iz evrozone. Prema Brezinčeku, uloga Francuske će biti posebno interesantna: "U predstojećim nedeljama će se pokazati da li će francuski predsednik Fransoa Oland (François Hollande) formirati snažnu osovinu sa Nemačkom ili će biti zagovornik saveza sa Španijom, Italjiom i drugim perifernim zemljama. Ovaj rascep u mišljenjima će biti od odlučujućeg značaja za dugoročni fokus evrozone." Prema ovom analitičaru, prva opcija bi bila garancija za sprovođenje fiskalne unije koja je zasnovana na stabilnosti i čvrstom okviru – s gubitkom suverenih prava u slučaju kršenja uslova nacionalnog budžeta. Druga opcija rizikuje da se ubrza socijalizacija duga u evrozoni, bez rešavanja uzroka.

Glavni analitičar Raiffeisena veruje da glavni problemi evrozone pre svega leže u činjenici da još uvek nisu obezbeđeni faktori koji su ključni za funkcionisanje unije sa jedinstvenom valutom. "Materijalni deficiti leže u jedinstvenoj monetarnoj politici i 17 različitih ekonomskih i budžetskih politika," Brezinček objašnjava. Međutim, on takođe kritikuje nedostatak fleksibilnih tržišta rada i različite nivoe konkurentnosti koji su visoko relevantni za divergenciju između jezgra evrozone oko Nemačke i perifernih zemalja. Ekonomista očekuje da će paketi za spasavanje i programi Evropske centralne banke (ECB) ostati legitimni kao akcije u hitnim situacijama, sve dok mere strukturalnih reformi ne budu adekvatno sprovedene ili tržišno efektivne. "Međutim, reformski napori će se nastaviti i dalje do i nakon 2013. godine," Brezinček komentariše. "U isto vreme, trebalo bi da takođe vidimo fiskalnu konsolidaciju u Evropi."

ECB će nastaviti da održava visok nivo likvidnosti

Brezinček pretpostavlja da će Evropska centralna banka obezbediti kratkoročno olakšanje na finansijskim tržištima u narednim mesecima, bilo smanjenjem depozitne stope za banke na najmanje 0% kako bi mobilisala tampon za zaštitu likvidnosti od 750 milijardi EUR kod ECB, preko dugoročnog refinansiranja ili daljom kupovinom državnih obveznica. "Nastavak kupovine obveznica je jaka opcija tako da španski i italijanski prinosi mogu opet biti smanjeni. Kao što vidimo, promena glavne stope za refinansiranje nije, međutim, mnogo verovatna," kaže ekspert, koji takođe očekuje veliku likvidnost u SAD.

Devizni kurs evra relativno stabilan

Brezinček vidi smanjenje opasnosti od izlaska Grčke iz evrozone, špansko pitanje i monetarnu politiku SAD, kao i mešavinu faktora koji bi trebalo da održe stabilnost kursa evra u odnosu na američki dolar: "Kurs evra i dolara varira od 1,20 do 1,30 sa malom tendencijom naviše, što se čini verovatnim u jesen. Švajcarska narodna banka (SNB) će nastaviti da kurs EUR/CHF drži na nivou od minimum 1,20.

Nemačke državne obveznice se još uvek traže

Prinos od nemačkih državnih obveznica je na rekordno niskom nivou. Rokovi dospeća koji su mnogo duži od deset godina jedini su segment širom krive prinosa koji kompenzuje inflaciju. Istraživači analitičari očekuju kolebanje oko ovog niskog nivoa prinosa tokom letnjih meseci i predviđaju da će se održati tražnja za nemačkim obveznicama kao “sigurnom lukom”. 

Prema okruženju oštrog uvećanja premija prinosa na italijanske i španske vladine obveznice u drugom kvartalu, tržišni učesnici su opet usmerili pažnju na politiku EU. “Skorašnji ekstremno strmi pad španske krive prinosa uprkos odredbama pomoći EU – sa desetogodišnjim emisijama sa prinosom koji je prilično iznad 6% - pokazuje da su koraci koje su političari i ECB primenili do danas nedovoljni za održiv preokret tržišnog raspoloženja u pozitivno,” objašnjava Brezinček.

On trenutno vidi malo potencijala da se prinosi španskih i italijanskih vladinih obveznica značajno snize, jer veruje da politike ovih zemalja verovatno neće podržavati nade investitora u pogledu stvaranja jednog velikog "glavnog plana".

Po mišljenju Brezinčeka, tržišno okruženje će biti jedino atraktivno za korporativne obveznice sa najvišim rejtingom. Pored toga, mogu se očekivati značajne razlike u prinosima između obveznica iz centralnih zemalja evrozone i perifernih zemalja. "Imajući u vidu da očekujemo da će zatezne stope rasti, preporučujemo da investitori imaju samo selektivan pristup," Brezinček tvrdi. S obzirom na negativna kretanja rejtinga i u očekivanju rasta stopa zateznih kamata, glavni analitičar ne očekuje bilo kakvo veće smanjenje marže u predstojećim mesecima. "Očekujemo da će investicioni rejting i spredovi visoko prinosnih korporativnih obveznica ostati stabilni ili neznatno porasti u trećem kvartalu, tako da je naša preporuka neutralna," Brezinček komentariše. U toku sledećih dvanaest meseci, on očekuje da će premije na rizik umereno padati i daje preporuku za kupovinu na bazi spreda za oba segmenta.

Preporuka za kupovinu akcija

"Indeksi američkih akcija su, posebno, držali svoje vrednosti na berzama u period između oktobra 2011. i aprila 2012. i bili su stabilniji od njihovih evropskih ili japanskih pandana," Rehberger tvrdi. On očekuje okruženje koje će podsticati pozitivnu klimu na berzama u trećem kvartalu kroz ublažavanje krize u evrozoni, dalje mere od strane centralnih banaka za podršku likvidnosti i prve znake stabilizacije ekonomskih pokazatelja. "Nova ili možda stara američka vlada neće morati da se više skoncentriše na konsolidovanje budžeta do posle izbora, što će onda ponovo dovesti do kresanja potencijala tržišta kapitala," Rehberger objašnjava, dajući tako preporuku za kupovinu američkih akcija.

S obzirom na još uvek napetu situaciju u evrozoni, ekspert ne očekuje bilo kakvo nesrazmerno povećanje tržišta kapitala u narednim nedeljama. Međutim, na bazi faktora koji su ovde navedeni, on predviđa blagi oporavak najvažnijih indeksa.

U pogledu sektora, ekspert jasno cilja na ciklično pozicioniranje i zato preporučuje stavljanje većeg akcenta na sektore energetike, finansija, osnovnih materijala, industrije i IT, kao in a ciklični potrošački sector.

Raspodela sredstava: balansirano pozicioniranje akcija i obveznica

"Strukturu našeg portfolija čine 50% akcije, 5% nekretnine i 45% obveznice," Rehberger objašnjava. To je uslovljeno veoma balansiranim odnosom signala oporavka u odnosu na izražene rizike, pri čemu on misli na balansirano pozicioniranje akcija i obveznica. "Izraženi rizici se mogu pre svega naći u Evropi. Nakon što se jedno problematično područje u evrozoni privremeno reši, na primer, izlazak Grčke iz evrozone, drugo izbija u prvi plan, kao što je problem španskog bankarskog sektora. Takođe je teško naći izlaz iz krize koja je opterećena brojnim teškoćama," analizira Rehberger. Po mišljenju stručnjaka, moguća prolazna slabost američkog tržišta rada i očekivani relativno visoki realni ekonomski rast od 2,2 % u Japanu ukazuju na privremeni oporavak tržišne klime koji upravo dolazi sa ovih tržišta u drugoj polovini 2012.godine.
 



Pogledajte arhivu novosti iz banaka