EUR 118,01 USD 95,88 CHF 102,57

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 26.02.18. :: 118.0377 rsd

Zlato vlada u vreme negativnih realnih kamatnih stopa

Objavljeno: 11.07.2012


Novosti iz banaka izvor: Kamatica

• Očekuje se da dugo trajanje negativnih realnih kamatnih stopa i globalna kriza duga utiču na porast cene zlata
• Uzlet cene zlata: 12-mesečna ciljna 2.000 USD, dugoročna ciljna 2.300 USD (aktuelna cena 1.590 USD)
• 70 odsto ukupne tražnje za zlatom dolazi sa tržišta u usponu
• Centralne banke sve više favorizuju zlato: 2011. godine su kupile podjednaku količinu zlata kao 1964. godine
• Zlatu je mesto u portfoliju: zaštita portfolija je još uvek jeftina i izuzetno malo zastupljena među institucionalnim investorima sa 0,15 odsto

Cena zlata će tek dostići najviši nivo, podstaknuta niskim realnim kamatnim stopama i željom za bezbednim, održivim oblicima štednje i investicija, kaže se u najnovijem izveštaju Erste Grupe “U zlato verujemo”. Pošto će Federalne rezerve nastaviti sa svojom politikom nulte kamatne stope do najmanje 2014. godine, realna kamata će nastaviti da bude negativna, čime će se stvoriti uslovi za dalji porast cene zlata. “Od prethodnog Izveštaja Erste Grupe o zlatu iz jula 2011. godine, cena zlata u evrima je porasla za 26 odsto. U kratkoročnom periodu, čini se da sezonska kretanja podrazumevaju dalji horizontalni trend; međutim, faza špica sezone za zlato počinje u avgustu. Stoga, naša naredna ciljna cena za 12 meseci je 2.000 USD. Pošto nam tek predstoji faza ubrzanja trenda, očekujemo dugoročnu ciljnu cenu od barem 2.300 USD na kraju ciklusa,” objasnio je Ronald Stöferle, analitičar za produkte u Erste Grupi i autor izveštaja.
Ključno pitanje da li će inflacija ili deflacija biti preovlađujući faktor za tržišta u narednim godinama ostaje i dalje bez odgovora. U vreme visoke inflacije, realna sredstva postaju dominantna klasa sredstava, a u toku deflacije gotovina. Zlato je likvidno, deljivo, neuništivo i lako za transport. U isto vreme ono predstavlja jednostavno, provereno tokom vremena i pouzdano dobro koje se može priuštiti i koje služi za zaštitu od ogromnih repnih rizika sa kojima se trenutno suočavamo. Pored toga, postoji globalno tržište zlata i nema rizika od neizvšenja obaveza; stoga se zlato sve više vidi kao visokokvalitetna gotovina, a sve manje kao produkt, što utiče na konstantan porast njegove cene.

Duži period negativnih realnih kamatnih stopa i globalna kriza duga bi trebalo da utiču na dalji porast cena zlata
Ronald Stöferle ističe da je jedan razlog za odličan učinak zlata relativno mala količina dragocenog metala u odnosu na novčanice koje mogu da se štampaju po nahođenju. “Zlato je na takvoj ceni zato što je godišnja proizvodnja u odnosu na rezerve tako mala. Rezerve zlata rastu po stopi od oko 1,5 odsto godišnje. S druge strane, agregati novčane mase rastu višestruko brže” Pored toga, privlačnost zlata kao bezbednog oblika štednje raste baš u ekonomski neizvesnim vremenima. “Evropska centralna banka je upravo snizila kamatne stope na najniži nivo svih vremena, koji će se izgleda zadržati određeno vreme. Negativna realna kamata predstavlja savršeno okruženje za zlato,” objasnio je ekspert Erste Grupe za zlato.

Aktuelnu visoku nabavnu cenu zlata najbolje ilustruje sledeći primer: “Ukoliko se uporedi cena piva sa cenom zlata, mogli biste da kupite oko 136 litara piva na ovogodišnjem “Oktoberfestu” u Minhenu za jednu uncu zlata. Srednja vrednost je, istorijski gledano, 87 litara. Vrhunac je dosegnut 1980. godine, kada ste  mogli da kupite 227 litara piva,” rekao je Stöferle, uz smeh.

70 odsto ukupne tražnje za zlatom potiče iz tržišta u usponu

Glad za zlatom na tržištima u usponu takođe je odgovorna za porast cene. Dok se 1980. godine na Evropu i SAD još uvek odnosilo 70 odsto globalne tražnje za zlatom, sada je to jedva 20 odsto. U toku poslednjih pet godina, udeo tržišta u usponu u ukupnoj tražnji za zlatom porasla je na 70 odsto. Više od pola od toga se odnosilo na Kinu i Indiju. Pored jakog tradicionalnog afiniteta prema zlatu (posebno u Indiji), rast tražnje i stope štednje na tržištima u usponu mogu se pripisati većem prosperitetu. Međutim, opcije lokalnih investitora su veoma ograničene u smislu kako mogu da upotrebe svoju štednju. U tom smislu, zlato se već vekovima dokazuje kao najbolje sredstvo za očuvanje vrednosti.

“Pod pretpostavkom da dohoci u Kini i Indiji nastave da rastu, a realne kamatne stope ostanu negativne ili niske, zlato će automatski imati koristi od toga,” rekao je Stöferle.

Pored toga, kritika hegemonije USD kao valute sve je intenzivnija: izgleda da bi mnoge zemlje želele da se oslobode ropske veze sa američkom valutom. Kina, Rusija i Indija, ali i Japan, sve više pokazuju želju da obavljaju plaćanja po osnovu bilateralne trgovine u sopstvenim valutama ili produktima da bi izbegle američki dolar. To je jasan pokazatelj promene paradigme, posebno pošto se više od 2/3 svih američkih dolara drži u inostranstvu.

Godine 2011. centralne banke su kupile istu količinu zlata kao 1964. godine

Centralne banke takođe prate globalni trend zlata. Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), američki dolar je još uvek najveća od svih globalnih valuta rezervi, sa velikim udelom od 61,7 odsto. 27,5 odsto je u evrima, a preostalih 12,6 odsto u zlatu i drugim valutama. “Ova razmera će se verovatno drastično promeniti u budućnosti,” veruje Stöferle. Razlog: “U toku prethodne godine, naročito su centralne banke kupile istu količinu zlata kao poslednjeg puta 1964. godine.” Prema istraživanju[1] 54 centralne banke, koje su odgovorne za portfolio od ukupno 6.000 milijardi USD, 71 odsto ispitanika je reklo da je popularnost zlata jasno porasla tokom evro krize.

Zlato je sredstvo bezbedne luke i mesto mu je u svakom portfoliju.

“Zlato je definitivno postalo atraktivnije kao ‘sredstvo bezbednog utočišta’ u turbulentnim vremenima na globalnim finansijskim tržištima[2],” rekao je Stöferle. Zlato bez problema ispunjava zahteve da bi se smatralo “sredstvom bezbednog utočišta” (niski kreditni i tržišni rizici, visoka likvidnost tržišta i nizak rizik od inflacije i deviznog kursa).“Svi pričaju o zlatu, ali ono se ne nalazi na svim računima porfolija: Na zlato još uvek otpada samo 0,15 odsto institucionalnih portfolija. Akcije rudnika zlata takođe zauzimaju mali udeo.”

 



Pogledajte arhivu novosti iz banaka