1. Da li se u inostranstvu mogu zameniti dinari (gotov novac) za stranu valutu? Obzirom da dinar nije međunarodno konvertibilna valuta, nije moguće zameniti gotov novac u dinarima za stranu efektivnu valutu.
2. Da li su banke u obavezi da ukrupne metalni novac (domaće valute) i da li građanin može da uplati velike količine kovanog novca na svoj tekući račun? Saglasno Odluci Narodne banke Srbije o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem, banke su dužne da pravnim i fizičkim licima zamenjuju gotov novac koji nije podoban za opticaj (pohabane i oštećene novčanice) i mogu (što znači da ne moraju) pravnim i fizičkim licima zamenjivati gotov novac podoban za opticaj po apoenskoj strukturi.
Preporuka Narodne banke Srbije je da građani kovani novac koriste za svrhu za koju je i izrađen – za opticaj, a ukoliko žele da se oslobode velike količine kovanog novca u vidu uplate na tekući račun, mogu na tome insistirati kod banke.
3. Gde i pod kojim uslovima se mogu zameniti oštećene novčanice i kovani novac u dinarima? Banke su dužne da pravnim i fizičkim licima zamenjuju gotov novac koji nije podoban za opticaj.
Odlukom o jedinstvenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge nije definisana naknada za zamenu novčanica koje nisu podobne za opticaj (pohabane i oštećene novčanice). Međutim, visina naknade koja se naplaćuje u bankama za zamenu novčanica koje nisu podobne za opticaj i način obračuna te naknade određuje se poslovnom politikom banke.
Zamena novčanica nepodobnih za opticaj ne vrši se po principu apoen za apoen nego po principu nominalnog iznosa. To znači da banka podnosiocu na zamenu novčanice nepodobne za opticaj može predati ispravnu novčanicu istog nominalnog iznosa ili više novčanica čiji zbir odgovara nominalnom iznosu novčanice koja je podneta na zamenu. Naravno, moguć je i obrnut slučaj.
Zamena u filijalama Narodne banke Srbije
U filijalama Narodne banke Srbije od fizičkih lica i od banaka primaju se, radi zamene, novčanice nepodobne za opticaj koje su nagorele, nagrižene, progorele, oštećene truljenjem ili dejstvom hemikalija, čija površina podnetog dela ili više delova koji nesumnjivo potiču od iste novčanice iznosi manje od 55% površine ispravne novčanice.
4. Koja idejna rešenja su primenjena na domaćim novčanicama u opticaju? Opšta karakteristika idejnih rešenja serije novčanica u opticaju izdanja Narodne banke Jugoslavije u periodu 2000–2002. godine jeste da likovi na novčanicama predstavljaju znamenite ličnosti iz naše kulture, nauke i umetnosti, i to:
10 dinara – Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pisma,
20 dinara – Petar Petrović Njegoš, državnik, filozof i pesnik,
50 dinara – Stevan Mokranjac, utemeljitelj srpske etnomuzikologije,
100 dinara – Nikola Tesla, naučnik,
200 dinara – Nadežda Petrović, slikarka i humanista,
500 dinara – Jovan Cvijić, antropolog i antropogeograf, osnivač savremene geografske nauke u Srbiji,
1000 dinara – Đorđe Vajfert, industijalac i bankar, dugogodišnji guverner Narodne banke Srbije,
5000 dinara – Slobodan Jovanović, pravnik i istoričar.
5. Koji su apoeni novčanica i kovanog novca sada zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji? U opticaju se nalazi serija novčanica izdanja Narodne banke Srbije, i to: apoen od 10 dinara (izdanje 2006. godine), apoen od 20 dinara (izdanje 2006. godine), apoen od 50 dinara (izdanje 2005. godine) apoen od 100 dinara (izdanje 2003. godine, potpis guvernera Mlađana Dinkića, izdanje 2004. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, sa znakom NBS i izdanje 2006. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, s grbom Republike Srbije), apoen od 200 dinara (izdanje 2005. godine), apoen od 500 dinara (izdanje 2004. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, sa znakom NBS i izdanje 2007. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, s grbom Republike Srbije), apoen od 1000 dinara (izdanje 2003. godine, potpis guvernera Mlađana Dinkića, izdanje 2003. godine, potpis guvernera Kori Udovički – oba izdanja su sa znakom NBS i izdanje 2006. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, s grbom Republike Srbije) i apoen od 5000 dinara (izdanje 2003. godine, potpis guvernera Mlađana Dinkića).
U opticaju se nalazi kovani novac apoena od 1, 2 i 5 dinara izdanja Narodne banke Jugoslavije 2000. godine, kovani novac apoena od 1, 2, 5, 10 i 20 dinara izdanja Narodne banke Srbije 2003. godine, kovani novac apoena od 1, 5 i 10 dinara izdanja Narodne banke Srbije 2005. godine, kovani novac apoena od 2 i 20 dinara izdanja Narodne banke Srbije 2006. godine, kovani novac apoena od 20 dinara izdanja Narodne banke Srbije 2007. godine i kovani novac apoena od 1 i 2 dinara izdanja Narodne banke Srbije 2009. godine.
Narodna banka Srbije će od 1. aprila do 31. decembra 2009. godine povlačiti iz opticaja kovani novac apoena od 1, 2, i 5 dinara sa oznakom „Narodna banka Jugoslavije“, koja se nalazi na naličju tih apoena kovanog novca. Ove kovanice izrađene su u periodu od 2000. do 2002. godine.
Pravna i fizička lica (građani) moći će do kraja 2009. da plaćaju robu i usluge pomenutim apoenima kovanog novca, ali ih banke, pošte i menjači neće puštati u opticaj, nego će ih prikupljati i predavati Narodnoj banci Srbije. Ukoliko u toku godine ne uspeju da zamene kovani novac koji se povlači iz opticaja – to će moći da učine u svim bankama i filijalama Narodne banke Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu. Posle tog roka zamena će biti moguća u filijalama Narodne banke Srbije – do 31. decembra 2012. godine.
Narodna banka Srbije je odlučila da povuče taj kovani novac zato što država čije je ime navedeno na naličju tih apoena više ne postoji, a to je već učinjeno sa serijom novčanica izdanja Narodne banke Jugoslavije apoena od 10, 20, 50, 100, 200, 1000 i 5000 dinara. Pored toga, povlačenjem iz opticaja tih apoena kovanog novca ujednačiće se obeležja kovanog novca u opticaju i na taj način olakšati njegova upotreba svim korisnicima.
6. Koji su elementi zaštite od falsifikovanja najčešće zastupljeni na novčanicama? Kada je reč o zaštiti novčanica od falsifikovanja, u tom pogledu se primenjuju najsavremenija svetska dostignuća. Sve novčanice su štampane na toniranoj zaštićenoj hartiji s multitonskim vodenim znakom u vidu portreta odgovarajuće ličnosti koja je predstavljena na novčanici. U novčanice je ugrađena isprekidana zaštitna nit srebrne boje, koja u sebi sadrži mikrotekst «DINAR DINAR», koji se kontinuirano ponavlja i čita i s lica i s naličja (zaštitna nit i mikrotekst su s naličja jasno vidljivi, a s lica pod svetlošću koja novčanicu čini transparentnom). U papir koji se koristi za izradu novčanica ugrađena su i zaštitna vlakanca u žutoj, plavoj i crvenoj boji, od kojih su žuta i crvena vidljiva pod svetlošću lampe sa UV zracima.
Pri izradi novčanica primenjene su različite štamparske tehnike. Novčanice apoena od 10 i 20 dinara izvedene su u tehnici višebojne linijske ofset štampe i tehnici visoke štampe za numeraciju, dok je, pored njih, na ostalim apoenima serije primenjena i tehnika duboke štampe. U toj tehnici izvedeni su portreti ličnosti predstavljeni na novčanicama, kao i pojedini dodatni elementi zaštite. Među te elemente ubrajaju se natpis Narodna banka Srbije, znak za slepe, kao i kipefekat. Ovaj poslednji prikazuje amblem Narodne banke Srbije uočljiv samo pri posmatranju novčanice pod određenim uglovima. Zaštitni element optički varijabilnom bojom – OVI (optical variable ink), koji, kako to i sam naziv objašnjava, menja boju u zavisnosti od ugla gledanja, izveden je, takođe u tehnici duboke štampe, na novčanicama u apoenima od 1000 i 5000 dinara.
Veoma značajan element zaštite od falsifikovanja jeste kinegram, koji predstavlja aplicirani element na novčanici. Sastoji se od metalizovanog i demetalizovanog dela, a pomeranjem novčanice formira nekoliko različitih slika koje se prelivaju jedna u drugu, menjajući pri tom boju. Ovaj element primenjen je na novčanicama u apoenima 200, 500, 1000 i 5000 dinara.
Kod novčanice najveće vrednosti – apoena od 5000 dinara – na pojedinim delovima naličja, kao dodatni vid zaštite od falsifikovanja, primenjeno je štampanje bojom osetljivom na infracrvene zrake svetlosnog spektra, koja se prilikom osvetljavanja tim zracima gubi sa ekrana IR lampe (postaje nevidljiva).
Pored navedenih vidova zaštite, sve novčanice sadrže i natpise u mikrotekstu i tzv. prozirni registar.
7. Koji su kriterijumi po kojima se novčanice efektivnog stranog novca deklarišu kao oštećene, gde i pod kojim uslovima se te novčanice mogu zameniti? Narodna banka Srbije prima od banke oštećenu efektivu prema sledećem kriterijumima:
- ako nije falsifikovana;
- ako su u pitanju vanopticajne novčanice čiji rok zamene nije istekao;
- ako podneti deo novčanice, ili više delova koji nesumnjivo potiču od iste novčanice, iznosi najmanje 51% njene površine a pri tom na tom delu postoji bar jedan zaštitni element koji je vidljiv (npr. vodeni žig, magnetna zaštita, obojena vlakna, sigurnosna nit) ili bar jedno od obeležja autentičnosti (npr. poslovno ime banke, serijski broj, vrednost novčanice iskazana slovima i brojevima, glavni motivi), pri čemu se oštećenom novčanicom ne smatra novčanica kojoj nedostaje deo čija je površina manja ili jednaka 10 mm2 pod uslovom da nije oštećena na drugi način opisan u ovoj odredbi;
- ako je zacepljena, s tim da je to zacepljenje veće od 10 mm;
- ako je cela iscepana na dva ili više delova i pri tom se pouzdano može utvrditi da su to delovi iste novčanice;
- ako je zalepljena lepljivom trakom a ta traka prelazi veličinu 10 X10 mm;
- ako je dugo u opticaju i, usled čestog korišćenja, pohabana (meka), s tim da su zaštitni elementi, kao i obeležja autentičnosti, vidljivi i mogu se proveriti;
- ako je ispisana ili iscrtana, polivena mastilom, bojom slabog intenziteta ili uljem, s tim da je ukupno oštećenje veće od 2% površine ispravne novčanice a pri tom na novčanici postoji bar jedan zaštitni element koji je vidljiv (npr. vodeni žig, magnetna zaštita, obojena vlakna, sigurnosna nit, mikrotekst), odnosno bar jedno od obeležja autentičnosti (npr. naziv banke, serijski broj, vrednost novčanice iskazana slovima i brojevima, glavni motivi);
- ako nije umrljana jakom bojom (ALERT COLOUR) kojom se vrši hemijska zaštita novčanica u transportu, odnosno kojom se novčanice boje u slučaju nasilnog otvaranja pakovanja novca.
Poslovne banke mogu od građana primati oštećene novčanice uz plaćanje naknade, koja je određena tarifama konkretne banke.
8. Šta raditi ako vam u prodavnici kao kusur daju kovani novac sa oznakom SR Jugoslavija, koji, po zvaničnom obaveštenju, više ne važi? Pravna i fizička lica (građani) mogu da plaćaju robu i usluge kovanim novcem apoena od 1, 2 i 5 dinara izdanja Narodne banke Jugoslavije 2000. godine (izrađenim u periodu od 2000. do 2002. godine), koje Narodna banka Srbije povlači iz opticaja, do kraja 2009. godine. Međutim, sugestija Narodne banke Srbije je da banke, pošte i menjači taj kovani novac koji prikupe od građana i pravnih lica ne puštaju u opticaj nego da ga predaju Narodnoj banci Srbije.
Ako se građaninu kao kusur vrati takav novac, građanin u tom slučaju, kao i u slučaju kad mu prodavac vrati kusur u apoenima kovanog novca koji su prestali biti zakonsko sredstvo plaćanja, bez obzira na to da li je istekao rok za naknadnu zamenu novca ili ne, treba da insistira kod prodavca da mu vrati kusur u apoenima kovanog novca koji su zakonsko sredstvo plaćanja.
9. Ukoliko građani prime lažnu novčanicu domaće ili strane valute, gde mogu da je predaju i kako da postupe s takvom novčanicom? Evidentna je pojava sve većeg broja falsifikata dinara u platnom prometu, koji se u uslovima razvoja nauke i tehnike usavršavaju i postaju sve uverljiviji, tj. sve sličniji autentičnim novčanicama, pa je time i veći rizik da građani dođu u posed falsifikovanih novčanica. Falsifikati dinara najčešće se pojavljuju u dnevnim pazarima trgovačkih radnji, na pijacama, benzinskim pumpama, kioscima i drugim sličnim mestima gde se plaćanja vrše gotovim novcem. Napominjemo da lice koje dođe u posed falsifikovanih novčanica trpi štetu jer se takve novčanice ne zamenjuju za originalne novčanice.
10. Zašto se u opticaju nalaze paralelno novčanice i kovani novac apoena od 10 i 20 dinara? Narodna banka Srbije pustila je u opticaj 2. jula 2003. godine kovani novac apoena od 10 i 20 dinara. U tom trenutku, troškovi izrade novčanica i kovanog novca tih apoena bili su na približno istom nivou, ali se tada Narodna banka Srbije opredelila za kovani novac imajući u vidu da je njegov vek trajanja „neograničen“ (gotovo da ne menja oblik), dok je optimalni vek trajanja novčanica tih apoena kratak (do dve godine) i neophodno je dodatno štampati novčanice radi zamene pohabanih i oštećenih.
Razlozi za ponovno štampanje i puštanje u opticaj novčanica apoena od 10 i 20 dinara izdanja Narodne banke Srbije su sledeći:
Od početka 2006. godine na svetskim berzama je došlo do drastičnog povećanja cena metala od kojih se izrađuje kovani novac, a samim tim i do enormnog povećanja troškova njegove izrade, koji višestruko premašuju troškove izrade novčanica tih apoena (ilustracije radi, troškovi izrade kovanog novca apoena od 10 dinara su 9,78 dinara/komad, a apoena od 20 dinara 12,03 dinara/komad, dok su troškovi izrade novčanica tih apoena 2,24 dinara/komad);
U drugoj polovini 2006. godine doneta je odluka o povlačenju iz opticaja novčanica izdanja Narodne banke Jugoslavije, pa time i novčanica apoena od 10 i 20 dinara. Kako se apoeni manje nominalne vrednosti gotovo ne vraćaju u vidu suvišaka, sa ekonomskog aspekta je racionalnije štampati dodatne količine novčanica apoena od 10 i 20 dinara za zadovoljenje redovnih potreba gotovinskog platnog prometa i za zamenu novčanica koje se povlače iz opticaja;
U praksi se pokazalo da je u platnom prometu praktičnija upotreba novčanica apoena od 10 i 20 dinara u odnosu na kovani novac – sa aspekta brojanja, prerade i transporta novca.
Od 2006. godine Narodna banka Srbije izrađuje minimalne količine kovanog novca apoena od 10 i 20 dinara (po 1.000.000 komada), prvenstveno za potrebe raznih automata koji koriste te apoene i za eventualno obeležavanje nekog od istorijskih, kulturnih, sportskih i drugih događaja od značaja za Republiku Srbiju (u 2006. je izrađen kovani novac apoena od 20 dinara kao jedan od vidova obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle, a u 2007. kovani novac apoena od 20 dinara kao jedan od vidova obeležavanja 200. godišnjice dolaska Dositeja Obradovića u Srbiju). U 2009. godini će biti izrađen kovani novac apoena od 10 dinara s motivima 25. letnje Univerzijade u Beogradu, a na kovanom novcu apoena od 20 dinara bić lik Milutina Milankovića – čime će se obeležiti 135. godišnjica rođenja ovog naučnika svetskog renomea. To znači da i u narednom periodu na kovanicama apoena od 10 i/ili 20 dinara može biti zastupljen neki od motiva iz srpske istorije, sporta, nauke, kulture i sl.
Takođe, u svetu postoji praksa da se u opticaju nalaze novčanice i kovani novac istog apoena i u tom pogledu Narodna banka Srbije nije jedinstven slučaj.
