Ogorčeni: Kapitalizam je kriminal

Objavljeno: 14.10.2011

Vesti izvor: B92

Madrid/Pariz/Vašington -- "Ogorčeni", aktivisti nezadovoljni ekonomskom krizom za koju okrivljuju političare i bankare, pozvali su na masovne proteste u subotu, 15. oktobra, širom sveta.

To će biti prvo globalno pokazivanje snage pokreta "ogorčenih", koji je nastao iz protesta u Madridu 15. maja ove godine, odakle se proširio na celu Španiju, a zatim i na druge zemlje.

Organizatori najavljuju da je planiran masovni izlazak "ogorčenih" u subotu na ulice 719 gradova u 71 zemlji u Evropi, Severnoj Americi, Latinskoj Americi, Aziji i Africi, prenela je agencija AFP.

Među zemljama u kojima će biti održani protesti pod nazivom "Ujedinjeni za globalne promene", jesu Srbija kao i ostale bivše jugoslovenske republike Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija.

Mnoge zemlje u svetu zbog zaoštravanja ekonomske krize preduzimaju sve oštrije mere štednje što je u Americi i Evropi izazvalo talas socijalnih previranja i protesta radnika i službenika na čija se ledja uglavnom svaljuje teret odricanja.

"Glas ogorčenih", krenuo je sa trgova Sintagma u Atini i Puerta del Sol u Madridu, da bi preko Pariza i Londona, poslednjih dana stigao do Volstrita u Njujorku.

Protestni skupovi pokreta "Okupirajmo Volstrit", koji su počeli 17. oktobra proširili su se na San Francisko, Ćikago, Los Andjeles, Sijetl i Vašington - i ponovo će se, kako se najavljuje, ovog meseca vratiti u Evropu.

"Sve je gore nego što je bilo", ističu demonstranti okupljeni u Volstritu, čuvenoj njujorškoj ulici, gde se nalazi finansijsko srce SAD i sveta.

"Kapitalizam je organizovani kriminal", jedna od glavnih poruka koju nose nezadovoljni građani širom Amerike.

Oni dižu glas ne samo protiv otpuštanja radnika, smanjenja plata i pada standrada nego, kako kažu, protiv "menadžerske mafije", protiv sistema koji služi samo najbogatijima.

Na jednom transparentu u njujorškom parku, gde su se ulogoravali "okupatori Volstrita" stoji ispisano: u Japanu odnos prosečnih plata radnika i menadžera je 1:11, a u SAD 1:475, zabeležili su američki mediji.

"Oni se bore protiv jednopartijsklog sistema u našoj zemlji", pokušava da objasni "protest ogorčenih" poznati američki intelektualac Noam Čomski.

Amerikom zapravo, smatraju demonstranti, vlada jedna partija - biznis stranka.

Na udaru ekonomske krize pre svih našla se srednja klasa u Evropi i SAD, čiji prihodi u poslednje vreme značajno opadaju. Istovremeno, bogati postaju sve bogatji: 2007. godine u džepove 10 odsto Amerikanaca odlazilo je 50 odsto nacionalnog prihoda.

Talas protesta u Americi se zahvaljujući internetu širi zemljom i biće još masovniji, tvrde organizatori . Slične demonstracije biće održane u nekim gradovima Evrope i drugih kontinenata.

Krajm septembra u Briselu je, ispred zgrade Evropske unije, održan zajednički protest više od 50 sindikalnih organizacija čiji članovi su stigli iz 30 zemalja pod sloganom:

"Ne štednji; priopritet je posao i razvoj".

Radnici sada protestuju u Grčkoj i Francuskoj, a poslednjih meseci izlazili su na ulice u Portugaliji, Sspaniji, Mađarskoj i drugim zemljama, negodujući što se teret mera štednje praktično svaljuje samo na leđa onih koji žive od plata i penzija, koji zarađuju najmanje.

"Kapitalizam je već odradio svoje", kažu oni koji svakodnevno "okupiraju " Volstrit i dižu glas protiv sadašnjih sistemskih nepravdi.

Među njima su najbrojniji mladi, koji su na poslednjim izborima uglavnom glasali za predsednika Baraka Obamu, a koji bi mogli da ga kazne na sledećem glasanju.

"Neka se čuje i glas nas kojih je 99 odsto, a ne samo glas onih koji čine jedan procenat u društvu", objašnjavaju oni motiv svojih protesta.

Liberalni kapitalizam se suočio sa mnogim izazovima u vreme ekonomske krize, ali zasad se niko ne usuđuje da ponudi sistemski izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka.

I dok ogorčeni građani, svesni da su im vezane ruke, u nemoći prizivaju u pomoć nekog novog Robina Huda, pojedini analitičari misle da bi rešenje možda trebalo tražiti u sistemu socijalne pravde kakakv već decenijama postoji u skandinavskim zemljama, u kojima država, preraspodelom budžetskih sredatava, pomaže onima koji najmanje imaju.

Ali, taj recept je teško primeniti u zemljama koji imaju veliki broj stanovnika, upozoravaju drugi.

27.08.2012