Iako Grad nije odobrio traženo povećanje cene grejanja od devet odsto, novi način obračuna potrošnje mogao bi da poveća račune pojedinim domaćinstvima, posebno u starim zgradama sa lošom izolacijom.
Beogradske elektrane od 1. oktobra nisu povećale cenu daljinskog grejanja za devet odsto, jer Grad Beograd nije dao saglasnost. Ipak, stanare ove zime mogu da sačekaju veći računi zbog promene načina obračuna potrošnje. Dok pojedini upravnici upozoravaju na mogućnost značajnog rasta troškova, iskustva zgrada koje već plaćaju grejanje prema potrošnji pokazuju da novi model ne mora nužno da bude skuplji.
Direktor Beogradskih elektrana Vanja Vukić potvrdio je da je predloženo prosečno povećanje cene grejanja od devet odsto, ali da ono nije prihvaćeno. Prema njegovim rečima, grejna sezona počeće 15. oktobra, a ukoliko temperature budu niske, grejanje može biti uključeno i ranije.I ako do najavljenog poskupljenja nije došlo, promene u obračunu potrošnje otvaraju pitanje koliko će domaćinstva zaista plaćati tokom predstojeće zime.
Računi mogu biti znatno veći
Ljubiša Banovački, predsednik stambene zajednice i upravnik, objašnjava da prelazak na obračun prema potrošnji ne donosi dodatne obaveze za upravnike zgrada. Oprema, infrastruktura, kalorimetri i očitavanje potrošnje u nadležnosti su Beogradskih elektrana.
- Što se tiče nas predsednika i upravnika, nemamo tu neki dodatni posao za stambenu zajednicu. To je posao Beogradskih elektrana po pitanju opreme, infrastrukture i svega ostalog. Oni postavljaju kalorimetre, očitavaju potrošnju i daju informacije stanu preko objedinjene potrošnje - navodi Banovački.
Međutim, kao jedan od najvećih problema izdvaja nedovoljnu informisanost stanara. Smatra da bi mnogi mogli da budu iznenađeni kada dobiju prve račune po novom modelu. Prema njegovoj proceni, u pojedinim slučajevima trošak samog grejanja mogao bi da bude i dvostruko veći.
- Na primer, ako ste grejanje plaćali tako da vam je račun za Infostan bio 10.000 dinara, od čega je 7.000 bilo grejanje, sada samo grejanje može da bude 14.000 dinara, plus sve ostalo - navodi Banovački.
Ovakav primer predstavlja upozorenje sagovornika, a ne potvrdu da će računi svim domaćinstvima porasti u tom iznosu. Konačan trošak zavisiće od potrošnje i karakteristika konkretne zgrade.
Zašto će stare zgrade imati veće troškove?
Energetska efikasnost zgrade mogla bi da bude jedan od ključnih faktora koji će uticati na visinu računa. Stare fasade bez termoizolacije, dotrajali prozori i loša stolarija povećavaju gubitke toplote, zbog čega je potrebno više energije da bi se stanovi zagrejali.„
- koliko su stare fasade, ukoliko nemaju termoizolaciju ili stolarija nije dobra, automatski će potrošnja biti veća. Do sada, na primer, za takve zgrade majstori dođu i u kotlarnicama povećaju temperaturu. Troši se više, potrošnja je veća, ali ste vi plaćali 150 dinara po kvadratu - kaže Banovački.
Prema njegovim rečima, sa obračunom prema potrošnji veća količina utrošene toplotne energije direktnije će se odraziti na troškove stanara.
- Sada će ljudi zvati ako im je hladno u stanovima. Kada se poveća temperatura, povećaće se i potrošnja toplotne energije. Takvim zgradama računi čak mogu biti i tri puta skuplji od onih 150 dinara po kvadratu koje su ranije plaćali - upozorava on.
Ipak, to ne znači da će svi stanari u starijim zgradama nužno dobiti trostruko veće račune. Stvarna razlika zavisiće od načina obračuna, potrošnje i energetskih karakteristika objekta.
Grejanje po potrošnji može biti i jeftinije
Iskustva pojedinih zgrada koje su već prešle na obračun prema potrošnji pokazuju da novi sistem ne mora automatski da znači i veće ukupne troškove.
Banovački navodi primer tri zgrade u Ulici Ajačkih rudara, čiji su stanari uporedili iznose plaćene prema potrošnji sa troškovima koje bi imali po ranijem modelu, kada se grejanje naplaćivalo po kvadratnom metru.
- Ispostavilo se da je za stan od 50 kvadrata otprilike 30.000 dinara jeftinije bilo grejanje po potrošnji. A svi su stanari po difoltu kukali da je mnogo skupo. Međutim, kada dođe leto, zaboravite da ste plaćali mnogo jeftinije - kaže Banovački.
PREPORUKA
Koliko će vas koštati grejanje stana od 50, 70 i 100 kvadrata? Razlika je i do 100.000 dinara godišnje
analiza
Koliko će vas koštati grejanje stana od 60 kvadrata i šta vam se najviše isplati?
istrazivanja
Šta da radite ako vam je radijator hladan pri vrhu - Trik od 5 minuta može da poboljša grejanje i smanji potrošnju
vest
Kao jedan od razloga za povoljniji rezultat navodi dobru izolaciju zgrade, koja omogućava da se toplota duže zadržava u stanovima. Ipak, iskustvo jednog objekta ne može se automatski primeniti na sve zgrade. Razlike u izolaciji, stolariji i navikama stanara mogu značajno da utiču na konačan iznos računa.
Problem je i način plaćanja tokom godine
Banovački ukazuje i na to da se troškovi grejanja razlikuju od računa za struju, kod koje domaćinstva mogu tokom godine da uplaćuju više i tako naprave pretplatu koju će koristiti u periodu veće potrošnje. Kod daljinskog grejanja, kako objašnjava, tokom letnjih meseci uglavnom se plaćaju troškovi koji nisu vezani za samu potrošnju toplotne energije, pa domaćinstva ne mogu na isti način da raspoređuju trošak grejanja tokom cele godine. Zbog toga stanari koji su navikli na ujednačene mesečne račune mogu teže da planiraju kućni budžet ukoliko se veći deo troškova bude obračunavao prema stvarnoj potrošnji tokom grejne sezone.
Upravnik upozorava na probleme sa merenjem
Profesionalni upravnik Dejan Vujičić smatra da bi primena novog modela mogla da bude posebno komplikovana u zgradama u kojima nije moguće meriti potrošnju svakog stana pojedinačno.
- To će biti jako problematično. Postoje zgrade, velika većina zgrada, koje nemaju vertikalne cevi u zajedničkim hodnicima, tako da je nemoguće meriti potrošnju pojedinačnih stanova. Potrošnja se u tom slučaju deli po stanovima - objašnjava Vujičić.
On smatra da bi novi način obračuna mogao da dovede do znatnog povećanja troškova za deo građana.
- Ovo je najbolji način da se drastično poveća naplata energije - da na mala vrata uđe povećanje, a da se to ne vidi - kaže Vujičić.
Dodaje da postoje primeri iz susednih zemalja u kojima su građani prelazili na obračun prema potrošnji, a zatim se vraćali na prethodni model. Njegove ocene predstavljaju upozorenje na moguće posledice novog sistema, ali same po sebi ne potvrđuju da će do povećanja troškova doći u svim zgradama.
Ostavi komentar