Predsednik Gane, Džon Mahama, koji je pre pola godine preuzeo dužnost, pokrenuo je ambiciozan projekat – takozvanu "ekonomiju 24 sata"
Cilj ove inicijative je transformacija privrede kako bi radila neprekidno, 24 sata dnevno, stvaranje novih radnih mesta i smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza. Mahama veruje da će program "24 plus" biti pokretač ekonomskog rasta i prosperiteta.
Prema ovom planu, ključne industrije, poput poljoprivrede, proizvodnje i osnovnih usluga, funkcionisale bi u tri osmočasovne smene dnevno, uz zajednički rad javnog i privatnog sektora. Iako zvuči obećavajuće, postavlja se pitanje koliko je Mahamin omiljeni projekat zaista izvodljiv.
Zemlja koja nikad ne spava? Izazovi sprovođenja vizije
Iako Akra, glavni grad Gane, ima živahnu neformalnu noćnu ekonomiju, ona se ne može porediti sa Njujorkom ili Tokiom. Mahamin plan ide dalje od pukog produženja radnog vremena prodavnica i restorana; njegova vizija je da utrostruči ukupni ekonomski učinak Gane produžavanjem radnog vremena u ključnim industrijama sa osam na 24 sata dnevno. Ovakav pristup, kao državna politika, jedinstven je na afričkom kontinentu i procenjuje se da bi mogao da stvori 1,7 miliona novih radnih mesta do kraja ove decenije.
Međutim, ekonomista Danijel Anim Amartej upozorava na praktične probleme. Za sprovođenje ove politike potrebno je oko 4 milijarde dolara, a Gana već duguje tri milijarde dolara Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i ima istoriju kašnjenja sa otplatom dugova. Amartej sumnja da domaći privatni sektor ima finansijsku snagu da pokrene tako inovativan program, smatrajući da bi teret trebalo da padne na državu da prvo izdvoji sredstva i "odredi tempo".
Isak Kaledzi, dopisnik DW-a iz Akre, slaže se da bi sprovođenje agende "24 plus" moglo naići na probleme zbog otvorenih pitanja o finansiranju, ali i zbog nedostatka adekvatne infrastrukture, prvenstveno snabdevanja električnom energijom. "Zemlja se trenutno suočava s problemima u snabdevanju električnom energijom. Borimo se da svetla budu upaljena. Moramo prvo da se postaramo da postoji adekvatna infrastruktura", kaže Kaledzi. Ipak, on veruje da je mladima ovakav podsticaj od države neophodan kako bi pronašli nove načine da obezbede svoju finansijsku budućnost, ističući da "politika 24 sata dnevno ne uzima nikome posao, već stvara prostor da se još neko uključi".
Saradnja sektora i promena svesti ključni za uspeh
Mahamin plan se ističe po tome što nije isključivo pristup "odozgo nadole", već se oslanja na saradnju sa sindikatima, privatnim sektorom i međunarodnim partnerima za razvoj. Međutim, Amartej smatra da bi upravo tu mogla biti Ahilova peta projekta, jer ravnoteža između različitih aktera u praksi možda neće biti onakva kakvom je vlast trenutno predstavlja. Preveliko oslanjanje na privatni sektor moglo bi dovesti do toga da velike kompanije dobiju previše uticaja.
Amartej naglašava da "ekonomija koja funkcioniše 24 sata dnevno jeste jedan od načina da unapredimo ekonomiju", ali ne bi trebalo da se posmatra kao jedina prekretnica. Predlaže nastavak i proširenje inicijative prethodne vlade "Jedan okrug – jedna fabrika" (1D1F), koja je bila usmerena na otvaranje radnih mesta.
Ključna prepreka za promene, po Amartejevom mišljenju, jeste način razmišljanja u Gani. Da bi se sprovela inovativna ideja poput prelaska na ekonomiju koja radi 24 sata dnevno, građani Gane morali bi da promene način na koji posmatraju svoju vladu. "Mnogo ljudi radi za državu, ali malo njih ima poverenja u nju". Amartej veruje da Mahama želi da povrati poverenje građana transparentnim i odgovornim državnim institucijama. Takođe, ističe da bi radnici u Gani morali da promene i način na koji razmišljaju o samom radu. Trenutno su fokusirani na "kancelarijske, administrativne poslove", dok je broj onih koji pohađaju stručnu obuku veoma mali, što je "veliki jaz" i "mora da se promeni".
Ostavi komentar