Banke u evrozoni mogu očekivati veće gubitke ako se ne ublaže klimatski rizici

Banke u evrozoni mogu očekivati veće gubitke ako se ne ublaže klimatski rizici, a najveći će biti u zemljama s učestalim prirodnim katastrofama, pokazala je studija Evropske centralne banke (ECB)

ECB je sproveo simulaciju u više od 1.600 banaka u evrozoni kako bi utvrdio kako bi se nosile s posledicama učestalih prirodnih katastrofa zbog klimatskih promena i s uvođenjem mera koje bi trebale smanjiti emisije štetnih gasova.

Simulacija je pokazala da biizgledi za probleme u servisiranju bankarskih kredita porasli sedam odsto u sledećih 30 godinaako se ništa ne preduzme kako bi se ograničile klimatske promene.

Regije na jugu Evrope u tom bi slučaju verovatno bile više izložene riziku požaradok bi istočnoj i centralnoj Evropi pretila sve veća opasnost od poplava, napominje ECB, prenosi Seebiz.

Pritom su banke u zemljama poput Grčke, Kipra, Portugala, Španije i Malte znatno više izložene kompanijama kojima bi učestale prirodne katastrofe mogle prouzrokovati velike gubitke od onih u ostalim zemljama, ali i u poređenju s prosekom evrozone, utvrdio je ECB.

Većina je pak zemalja u podjednakoj meri izložena riziku negativnog uticaja mera smanjenja štetnih emisija na velike zagađivače.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

“Evropske su zemlje podjednako izložene tranzicijskom riziku kada se posmatraju kompanije u sličnoj poziciji … ali samo je nekoliko zemalja vrlo ranjivo na velike fizičke rizike“, zaključuje se u izveštaju ECB-a.

Kompanije kojima bi mere smanjenja emisije štetnih gasova mogle izazvati gubitke koncentrisane su u sektorima poput poljoprivrede, rudarstva, proizvodnje struje i gasa, vodosnabdevanja i zbrinjavanja otpada, pokazala je studija.

Autori studije zaključuju da sukratkoročni troškovi ‘zelene’ tranzicije gotovo zanemarljivi u poređenju s onima neobuzdanih klimatskih promena u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi.

Banke u evrozoni mogu očekivati veće gubitke ako se ne ublaže klimatski rizici, a najveći će biti u zemljama s niskim nivoom kolateralne zaštite i u onima s učestalim prirodnim katastrofama, zaključak je studije.