Tetovaže su danas mnogo prihvaćenije nego ranije, ali vidljivi crteži na šakama, vratu i licu i dalje mogu uticati na prvi utisak i šanse kandidata za posao.
Tetovaže su se nekada povezivale sa određenim subkulturama, zatvorenicima, vojnicima, mornarima i buntovništvom. Danas su postale uobičajen oblik ličnog izražavanja, bilo da predstavljaju uspomenu, porodicu, ljubav, pripadnost grupi ili jednostavno lični stil.
Ipak, jedno pitanje i dalje postoji: da li tetovaža može da bude prepreka za zaposlenje? Za 32-godišnjeg Vida tetovaža predstavlja uspomenu na oca. Na unutrašnjoj strani nadlaktice istetovirao je datum i godinu njegovog rođenja. Tetovaža je uglavnom prekrivena rukavom i tokom 13 godina koliko je ima nije mu predstavljala problem pri zapošljavanju, što delom pripisuje tome što radi u kreativnoj industriji.
- Mislim da društvo u Srbiji danas sve više prihvata tetovaže, ali i dalje postoje predrasude, naročito kada su tetovaže veoma vidljive. Čoveka bi trebalo procenjivati prema njegovom ponašanju, znanju i karakteru, a ne prema tome da li ima tetovažu - kaže Vid.
U kreativnim profesijama više tolerancije
U oblastima poput umetnosti, muzike, mode i dizajna tetovaže se često posmatraju kao deo ličnosti i individualnog stila. Situacija je drugačija u tradicionalnijim profesijama, gde poslodavci mogu biti oprezniji prema tetovažama koje se ne mogu sakriti odećom. Upravo zbog toga mnogi ljudi biraju delove tela koji se lako mogu prekriti.
Vid kaže da je pre tetoviranja razmišljao i o tome kako bi ona mogla da izgleda tokom razgovora za posao.
Da vidljive tetovaže i dalje mogu predstavljati problem smatra i sociolog dr Majkl Riz, koji ima istetovirane šake i vrat. On, međutim, nije tetovirao te delove tela sve dok nije dobio prvi stalni posao kao akademik.
- Čak i radeći posao kojim se bavim, brinuo sam da bi to moglo negativno da utiče na moje šanse za zaposlenje - rekao je Riz, prenosi BBC.
Prema njegovim rečima, postoji velika razlika između društvene prihvatljivosti tetovaža koje se mogu sakriti i onih na šakama, vratu ili licu. Ljudi koji se tetoviraju na tim mestima, smatra on, potencijalno sužavaju izbor profesija kojima mogu da se bave.
Nisu sve tetovaže iste
Dr Alisa Grokat, koja je i sama veoma istetovirana, proučavala je stavove prema tetovažama na radnom mestu tokom doktorskog istraživanja na Univerzitetu u Kalgariju. Njeno istraživanje pokazalo je da i dalje postoje brojni stereotipi - i pozitivni i negativni. Tako su osobe sa tetovažama lobanje ili noža ocenjene kao rizičnije, dok su tetovaže poput ruže i lišća povezivane sa kreativnošću i umetničkim sklonostima. U celini, kandidati sa vidljivim tetovažama i dalje mogu imati nešto manje šanse za zaposlenje u odnosu na kandidate bez tetovaža.
PREPORUKA
Najbolje evropske zemlje za rad pored mora - Komšije se našle pri samom vrhu
vodic
Kako da se rešite šefova i radnog vremena, a da zaradite i do 10.000 € mesečno?
savet
Zarađuje milione od svog biznisa, a ne daje otkaz na stalnom poslu - Razlog će vas iznenaditi
vest
Sve više ljudi se tetovira
Tetovaže, međutim, odavno nisu rezervisane samo za određene grupe. Nosili su ih i brojni poznati istorijski i politički akteri, među njima Teodor i Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil, car Nikolaj II Romanov, Džordž Orvel, kraljica Viktorija i Tomas Edison. Tetovažu je imao i kralj Aleksandar Karađorđević, koji je preko grudi imao istetoviranog krunisanog orla.
Prema istraživanju YouGova iz 2024. godine, 40 odsto Britanaca između 25 i 49 godina ima najmanje jednu tetovažu, a najpopularnije mesto za tetoviranje je nadlaktica. I dok mlađe generacije tetovaže uglavnom doživljavaju kao deo ličnog stila, kod starijih ljudi i dalje postoje različiti stavovi. Neki ih smatraju neprimerenim, dok drugi bez problema nose tetovaže koje su napravili pre nekoliko decenija.
Za Vida dileme nema. Njegov otac takođe ima tetovažu, dok je deda tetovirao vojnike tokom služenja u JNA. Trinaest godina nakon što je uradio svoju tetovažu, kaže da se ni najmanje ne kaje.
Ostavi komentar