Zvanični kurs Evra za dan 07.12.20. :: 117.5846 rsd
Tekst objavljen: 12.06.2020 15:45        


Privreda u Srbiji se posle vanrednog stanja, zatvorenih granica, uvedenog policijskog časa, zabrane kretanja ali i ostalih mera koje su bile na snazi tokom prvih meseci pandemije polako pokreće i već se naziru prve realizacije planiranih investicija

Da li turizam u Srbiji gubi bitku sa posledicama pandemije? Zlatibor



Ipak, čini se da će turističkom sektoru, koji je najviše pogođen i na globalnom nivou, biti potrebno više vremena za oporavak, a svakako i dodatna pomoć. Bez toga će, kažu predstavnici sektora neminovno doći do otpuštanja i socijalne krize.

Zabrane putovanja na snazi su i dalje u mnogim zemljama, a kako je izjavio direktor Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, među građanima Srbije slabo je interesovanje za letovanja van naše zemlje.

Seničić je dodao da je još rano da se proceni koliko će agencija biti zatvoreno i koliko će radnika ostati bez posla, ali da već ima onih koje će samo podeliti vaučere za zamenska putovanja i prestaće da rade.

Kada je reč o domaćim smeštajnim kapacitetima, situacija nije ni tu na zavidnom nivou. Iako je podeljeno oko 200.000 vaučera za odmor u Srbiji, podaci Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) pokazuju da je otvorena svega trećina hotela, a popunjenost smeštaja u onima koji rade je tek nešto više od 10%.

I hotellijeri, ali i turističke agencije računale su na više puta najavljivanu dodatnu sektorsku podršku industriji, ali se, prema svemu sudeći sve završilo na povoljnom kreditiranju.

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) smatra da je izostanak dodatnih mera pomoći ugrozilo poslovanje agencija koje su na ovu pomoć računale, jer su nadležni u više navrata obećavali takozvanu sektorsku pomoć najugroženijim delatnostima u turizmu, hotelijerstvu, ugostiteljstvu i saobraćaju.

- Očekivali smo da, u skladu sa potpunim prekidom poslovanja i neizvesnošću uspostavljanja i nakon kriznog perioda, bude odobrena dodatna pomoć pa su mnoge kolege prihvatile paket opšte pomoći privredi. To znači da nema otpuštanja radnika i da imate iste rashode kao u vreme blagostanja, ali da nemate baš nikakve ili minimalne prihode - kažu u ovom udruženju za eKapiju.

Dodaju da je povoljni kredit pomoć u momentima prekida protoka novca, ali napominju da se taj kredit plaća.

- Smatramo da nije urađena detaljna analiza i da nisu obuhvaćeni svi ekonomski aspekti jer su istu podršku dobile firme koje su odlično ili čak bolje poslovale tokom vanrednog stanja i oni koji su bili potpuno zatvoreni i koji i dalje trpe posledice prekida poslovnih aktivnosti - ističu u UTAS.

Napominju da svi privredni subjekti treba da dobiju pomoć jer svi učestvuju u kreiranju budžeta iz kojeg se ona isplaćuje, ali da je pomoć trebalo da bude pravednije raspoređena.

- Mi smo zato blagovremeno i više puta slali dopise svima koje smo smatrali nadležnima i predlagali set mera za koje smo zaista verovali da mogu da pomognu da turističke agencije opstanu. Ako opstanemo, neće biti ni masovnog otpuštanja radnika. Međutim, nadležni nisu ni odgovorili, a ni usvojili dodatne mere pomoći. Tako da se sa razlogom pitamo za šta smo mi uplaćivali novac u budžet ako sada, kada nam je stvarno pomoć potrebna, novca za nas nema- kažu u UTAS.

U turističkim agencijama su, kažu i dalje optimisti i daju sve od sebe da održe poslovanje, jer žele da opravdaju poverenje putnika, ali i da omoguće da zaposleni prehrane svoje porodice.

-Neminovno je da će biti otpuštanja jer se, jednostavno, ne mogu zadržati uobičajeni rashodi kad nemate prihoda. Ovde se očekivala pomoć države u subvencijama na plate zaposlenih, jer se ova kriza odrazila na poslovanje u prethodnih nekoliko meseci i ne nazire joj se kraj. Poslodavci mogu da prebrode kraći period krize, ali ova će trajati više meseci, ako ne i godina. Tako će, bez pomoći države, doći do otpuštanja i socijalne krize- zabrinuti su u udruženju.

Kako ističu u ovom trenutku ne znaju kako će tačno izgledati njihov rad, jer malo toga zavisi od njih samih. Još se osluškuje epidemiološka situacija, iako stižu ohrabrujuće vesti iz većine zemalja u kojima letuju naši turisti.
Ipak, kada je dodatna sektorska pomoć za turizam u pitanju, nisu optimisti.

- Posle svega rečenog i malo toga urađenog, kao i selektivno plasiranih informacija, ne očekujemo podsticajne mere za turizam. Ministar i nadležni iz drugih institucija nisu ulili poverenje. Mere za podsticaj zapošljavanja mogu biti dobre samo ako budu u vidu značajnih subvencija i ako budu trajale duži vremenski period, jer će toliko trajati i oporavak turističke privrede - navode.

Krediti kod Fonda za razvoj

Fond za razvoj počeo je prijem zahteva za kredite za privredne subjekte čija je registrovana pretežna šifra delatnosti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja.

Rok otplate do pet godina koji uključuje grejs period do dve godine, ukupno trajanje kredita je do 24 meseca grejsa i do 36 meseci otplate. Kamatna stopa je 1% na godišnjem nivou.

Maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima može biti:
- za preduzetnike i mikro pravna lica do 20.000.000 dinara
- za mala pravna lica do 80.000.000 dinara
- za srednja pravna lica do 180.000.000 dinara
Najviši iznos odobrenog kredita može biti do 80% ostvarenih poslovnih prihoda po poslednje predatom finansijskom izveštaju.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
korona virus pandemija turizam u srbiji turizam

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana