Oleg Itskhoki na Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu objasnio zašto većina zemalja ne prepušta kurs potpuno tržištu i kakvu ulogu on ima u inflaciji, trgovini i finansijskoj stabilnosti.
Nikola Ilić i Aleksandra Anđić
Devizni kurs, iako nije direktan cilj ekonomske politike niti klasičan instrument poput kamatnih stopa, kapitalnih kontrola ili intervencija na deviznom tržištu, ostaje jedna od ključnih varijabli za otvorene ekonomije, poručio je Oleg Itskhoki sa Univerziteta Harvard na plenarnoj sesiji „The Optimal Macro Tariff“, održanoj u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu.
Plenarnu sesiju najavio je i moderirao Dani Rodrik, koji je istakao da je Itskhoki autor nekih od najvažnijih radova iz oblasti međunarodne makroekonomije poslednjih godina, posebno kada je reč o globalnim neravnotežama, funkcionisanju tarifa u svetu sa neravnotežama tekućih računa i uticaju finansijskih tržišta na međunarodnu ekonomiju.
Itskhoki se učesnicima obratio online iz Bostona, a predavanje je posvetio pitanjima optimalne politike deviznog kursa i razlozima zbog kojih veliki broj zemalja u praksi ne bira potpuno slobodno formiranje kursa, iako mnogi teorijski modeli sugerišu da bi fleksibilni kursevi mogli biti optimalno rešenje.
Kako je objasnio, vlade najčešće direktno brinu o inflaciji, zaposlenosti, privrednom ciklusu i nivou proizvodnje, jer su te varijable neposredno povezane sa blagostanjem, zaradama i ekonomskom stabilnošću. Devizni kurs, s druge strane, nije sam po sebi cilj javne politike, ali ima snažan posredan uticaj na privredu.
- Zašto bi vlada brinula o deviznom kursu manje je očigledno. On nije direktno povezan sa blagostanjem, ali je posredno veoma važan - ukazao je Itskhoki.
PREPORUKA
Nobelovci i eksperti iz 80 zemalja stižu u Srbiju - Beograd domaćin najvećeg svetskog skupa ekonomista
vest
Rast po svaku cenu nije rešenje - Nobelovka ukazala na dve stvari koje koče ekonomski razvoj
analiza
Savez ekonomista Srbije domaćin Svetskog kongresa
vest
Poseban deo predavanja bio je posvećen iskustvu nakon kraja Bretonvudskog sistema početkom sedamdesetih godina, kada su nominalni devizni kursevi počeli slobodnije da se kreću. Itskhoki je ukazao da je upravo taj period pokazao koliko devizni kurs može postati promenljiva nalik finansijskim tržištima, sa znatno većom volatilnošću od standardnih makroekonomskih pokazatelja poput potrošnje, proizvodnje ili inflacije.
Kako je naveo, jedna od važnih dilema za ekonomsku politiku jeste odnos između koristi koje promena kursa može imati za robno tržište i prilagođavanje spoljne trgovine, s jedne strane, i efikasnosti kapitalnih tokova i finansijskih tržišta, s druge strane.
Plenarna sesija otvorila je pitanje kako zemlje treba da oblikuju makroekonomsku politiku u svetu u kojem su globalne neravnoteže, finansijska tržišta, tarife, kapitalni tokovi i devizni kursevi sve snažnije povezani. U tom kontekstu, Itskhoki je ukazao na potrebu da se ekonomske politike posmatraju kroz širi okvir, koji ne obuhvata samo teorijski optimalne modele, već i stvarne okolnosti u kojima zemlje donose odluke.
Ostavi komentar