NBS ima zakonsko pravo da uvede digitalnu valutu, ali se za sada samo analizira situacija - ključne dileme su finansijska stabilnost, privatnost i uticaj na banke, dok IPS već omogućava instant plaćanja
Uvođenje digitalnog dinara u Srbiji još uvek nije u završnoj fazi niti postoji najava da će se to dogoditi u kratkom roku, ali pravni okvir za takav potez već postoji. U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, centralna banka ima isključivo pravo da izdaje dinar i u digitalnom obliku, o čemu bi odluku donosio Izvršni odbor.
Kako navode iz NBS, oni pažljivo prate globalne trendove u oblasti digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC), pre svega projekat Evropska centralna banka i razvoj digitalnog evra, koji još nije ušao u završnu fazu primene.
- U ovom trenutku u Srbiji se sprovode samo preliminarne analize i razmena iskustava sa drugim centralnim bankama. Jedan od ključnih razloga zbog kojih ne postoji pritisak za brzo uvođenje digitalnog dinara jeste činjenica da Srbija već od oktobra 2018. koristi IPS NBS sistem za instant plaćanja. Ovaj sistem omogućava transakcije 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, tokom cele godine, u roku od svega nekoliko sekundi - ističu u Centralnoj banci.
Funkcionalnosti koje se danas navode kao glavne prednosti digitalnih valuta centralnih banaka jesu brzina, dostupnost 24/7 i niska cena transakcija, a u velikoj meri već postoje kroz domaću infrastrukturu. Zbog toga centralna banka ne vidi neposrednu potrebu za uvođenjem digitalnog dinara u kratkom roku.
Ključna pitanja: stabilnost, privatnost i bankarski sistem
Ukoliko bi se u narednih pet do deset godina ozbiljnije razmatralo uvođenje digitalnog dinara, nekoliko tema bilo bi u fokusu:
1. Finansijska stabilnost - Postavlja se pitanje da li bi građani povlačili depozite iz komercijalnih banaka i prebacivali ih u digitalne novčanike koje izdaje centralna banka. Iskustva i planovi u vezi sa digitalnim evrom ukazuju na to da bi postojala ograničenja iznosa koji može da se drži u digitalnom novčaniku, upravo da bi se sprečilo masovno povlačenje depozita. Digitalna valuta centralne banke bila bi zamišljena kao sredstvo plaćanja, a ne kao štedni instrument, bez kamate i uz limite na iznos.
2. Uloga komercijalnih banaka - Banke bi i dalje bile posrednici između centralne banke i građana, odnosno distribuirale bi digitalni dinar kroz svoje aplikacije i infrastrukturu. Time bi se očuvala postojeća struktura finansijskog sistema.
3. Privatnost korisnika - Jedna od potencijalnih prednosti digitalnih valuta jeste mogućnost tzv. offline plaćanja - unapred deponovan iznos u digitalnom novčaniku mogao bi se koristiti bez stalne veze sa bankarskim računom. U takvim slučajevima, podaci o pojedinačnim transakcijama ne bi bili dostupni posrednicima u istoj meri kao kod klasičnih kartičnih plaćanja. Za veće iznose i online transakcije, sistem bi funkcionisao slično postojećim elektronskim plaćanjima, uz standardne procedure identifikacije i sprečavanja zloupotreba.
Monetarni i platni suverenitet
Digitalni dinar bi, u teoriji, mogao dodatno da ojača monetarni suverenitet Srbije, jer bi omogućio centralnoj banci da zadrži kontrolu nad nacionalnom valutom u uslovima sve veće digitalizacije i potencijalne dominacije stranih tehnoloških platformi ili privatnih digitalnih valuta.
U kontekstu prekograničnih plaćanja, razvoj interoperabilnih sistema između država mogao bi dugoročno da omogući brže i jeftinije međunarodne transakcije, ali to zahteva koordinaciju više centralnih banaka.
Brzina i cena plaćanja - koliko bi se promenile?
S obzirom na to da IPS već omogućava gotovo trenutna plaćanja uz relativno niske troškove, teško je očekivati dramatičnu promenu brzine. Potencijalne uštede mogle bi se pojaviti u segmentu međunarodnih transakcija ili u smanjenju troškova obrade gotovine.
Poreska kontrola i transparentnost
Digitalni dinar bi, kao i svaki bezgotovinski instrument, mogao da doprinese većoj transparentnosti finansijskih tokova i efikasnijoj naplati poreza. Ipak, centralne banke ističu da cilj digitalnih valuta nije nadzor građana, već unapređenje platnog sistema, uz balans između transparentnosti i zaštite privatnosti.
Mogući benefiti
Za državu:
- jačanje monetarnog suvereniteta
- potencijalno efikasnija distribucija socijalnih davanja
- bolja otpornost platnog sistema
Za privredu:
- niži troškovi pojedinih transakcija
- brža prekogranična plaćanja (u budućnosti)
Za građane:
- dodatna opcija plaćanja
- mogućnost offline transakcija u ograničenom obimu
- visok nivo sigurnosti jer je izdavalac centralna banka
Zaključak je da digitalni dinar u ovom trenutku nije prioritet, ali ostaje strateška tema koju Narodna banka Srbije prati u skladu sa globalnim trendovima. Eventualna odluka o uvođenju zavisiće od razvoja međunarodnih projekata, pre svega digitalnog evra, tehnoloških rešenja i procene koristi u odnosu na postojeći, već razvijeni sistem instant plaćanja u Srbiji.
Ostavi komentar