Da građani Srbije često odlaze u banku kako bi podigli novac potvrđuje i to što je stanovništvo Srbije kroz kredite bankama na kraju oktobra dugovalo 1.495,36 milijardi dinara, navodi se u oktobarskom izveštaju Udruženja banaka Srbije
Najviše se podižu gotovinski krediti, a potom stambeni krediti i krediti za adaptaciju, a stanovnici Srbije uglavnom na vreme otplaćuju svoja dugovanja po osnovi kredita.
Dakle, stanovništvo Srbije je kroz kredite bankama dužno oko 12.726 milijardi evra, a najveći deo duga, odnosno gotovo polovina ukupnog iznosa, odnosi se na gotovinske kredite. Naime, na kraju prethodnog meseca zaduženje po osnovi gotovinskih kredita iznosilo je 698,02 milijarde dinara, odnosno oko 5,94 milijardi evra, dok su drugi po visini bili stambeni krediti i krediti za adaptaciju - 659,93 milijarde dinara, odnosno 5,6 milijardi evra. Na trećem mestu su poljoprivredni krediti, čija visina je 31. oktobra bila 89,95 milijardi dinara, odnosno 0,765 milijardi evra.
Dakle, podaci govore da građani Srbije u banku načešće idu kako bi podigli gotovinu koja im nedostaje - bilo za zatvaranje rupa u kućnom buyetu, odlazak na letovanje.... ili bilo kojeg drugog razloga, a veoma često ovi krediti podižu se za refinasiranje prethodnog. Gotovinski krediti podižu se uz rok otplate koji je znatno kraći od, recimo, stambenih, a budući da se pozajmljuje novac za koji se ne zna izvesno gde će biti potrošen, odnosno reč je o nenemenskim kreditima, i cena je najviša. Tako se kamate na ovu vrstu kredita kreću od oko osam pa do oko 15 odsto, dok su za stambene kredite one od oko četiri pa do sedam odsto.
Po rečima finansijskog savetnika s portala Kamatica Dušana Uzelca, učešće gotovinskih kredita u ukupnom dugu rezultat je situacije u društvu i na tržištu.
- To što gotovinski krediti učestvuju s oko 50 odsto u ukupnom dugu po osnovu kredita rezultat je tržišne i društvene situacije jer je veoma teško reći da li neko keš kredit podiže jer mu nedostaje novac ili planira nešto da kupi ili je nešto sasvim drugo posredi - kaže Uzelac. - Ono što je jasno je da ne postoje jeftini krediti, postoji samo cena koju neko mora da plati, a koliko će to biti zavisi od mnogo faktora, posebno kad je reč o dugoročnim kreditima - jer na to utiče i visina primanja i vrste obezbeđenja za otplatu kredita...
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Podaci iz izveštaja Udruženja banaka Srbije pokazuju da su građani Srbije uglavnom revnosni u otplati kredita. Naime, kada je reč o kašnjenju u otplatama, učešće kašnjenja u dugu ukupnih bankarskih kredita iznosilo je 2,8 odsto, koliko je bilo i na kraju prošle godine, dok je učešće docnje u dugu po osnovu kredita stanovništva iznosilo 2,5 odsto i bilo je isto kao i 31. decembra 2022. godine.
- Izvesno je da građani sada redovnije otplaćuju svoje obaveze nego ranije jer je kašnjenje u otplati kredita znatno smanjeno, pošto su docnje 2015. godine išle i do 18 odsto. To su bili krupni gubici za bankarski sektor, pa je, očigledno, pooštrena politika prilikom odobravanja kredita koja je rezultirala boljom otplatom - kaže Uzelac.
Tekući računi
Broj tekućih računa i njihovih korisnika je porastao za prethodnih godinu dana za 5,1 odsto, pošto je ovih računa 31. oktobra bilo 8.916.591 a godinu dana ranije 8.480.083, dok je broj korisnika sa 5.688.867 u oktobru 2022. porastao na 5.909.783 koliko ih je bilo na kraju oktobra ove godine.
Broj kreditnih kartica je od oktobra prošle do aprila ove godine smanjen sa 1.206.193 na 1.167.898.
Ostavi komentar