Poslednja potvrda stigla je od komesarke za proširenje Marte Kos, koja je poručila da je Crna Gora najviše napredovala i da je prva u redu za proširenje.
Kada su pre nekoliko godina iz Brisela stizale oštre poruke o zastoju reformi, slabljenju institucija i političkoj nestabilnosti, malo ko je verovao da će Crna Gora ponovo preuzeti lidersku poziciju u procesu evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.
Danas, međutim, ova država važi za najnaprednijeg kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, sa realnim izgledima da postane naredna članica. Poslednja potvrda stigla je od komesarke za proširenje, Marte Kos, koja je tokom posete poručila da je Crna Gora najviše napredovala na evropskom putu i da je prva u redu za proširenje. Ovaj zaokret nije bio ni brz ni jednostavan. Naprotiv, reč je o procesu koji je podrazumevao duboke političke promene, obnovu poverenja evropskih partnera i konkretne rezultate u oblastima koje su godinama predstavljale najveći izazov.
Od stagnacije do političke konsolidacije
Period nakon 2020. godine obeležila je politička nestabilnost, česte promene vlada i institucionalni zastoji. Evropska komisija je u svojim izveštajima redovno ukazivala na nedostatak napretka, posebno u oblasti vladavine prava. Prelomni trenutak nastupa stabilizacijom političkih prilika i formiranjem vlada koje su evropske integracije jasno postavile kao prioritet. Fokus se sa deklarativne podrške pomera na merljive rezultate, što je bio ključni signal Briselu da je Crna Gora spremna da obnovi reformsku dinamiku.
Vladavina prava - najteže, ali i najvažnije poglavlje
Najveći izazovi odnosili su se na poglavlja 23 i 24 - pravosuđe, osnovna prava i bezbednost. Upravo u tim oblastima Crna Gora je godinama bila kritikovana zbog političkog uticaja na pravosuđe, sporih istraga i nedovoljne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Napredak je ostvaren kroz: reformu tužilaštva i izbor ključnih pravosudnih funkcija uz veću transparentnost jačanje nezavisnosti sudstva konkretne rezultate u istragama visoke korupcije unapređenje zakonodavnog okvira u skladu sa evropskim standardima. Ovi koraci omogućili su ispunjavanje privremenih merila (IBAR), što je bio ključni trenutak za nastavak pregovora, piše eUpravo zato.
Zatvorena pregovaračka poglavlja kao signal ozbiljnosti
Crna Gora je do sada otvorila svih 33 pregovaračkih poglavlja, što je jedinstven slučaj u regionu. U prethodnom periodu posebno je ubrzan proces njihovog zatvaranja - trenutno ih je 14 privremeno zatvoreno.
Među poglavljima koja su zatvorena ili su pred zatvaranjem izdvajaju se:
- Poglavlje 25 - Nauka i istraživanje
- Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura
- Poglavlje 30 - Spoljni odnosi
Iako tehnički manje zahtevna, ova poglavlja bila su važan test administrativnih kapaciteta države i njene sposobnosti da uskladi politike sa standardima Evropske unije. Ipak, ključni izazov i dalje ostaju tzv. „teška poglavlja“ - 23 i 24, čije zatvaranje uslovljava ukupan napredak u pregovorima.
Upravo u tim oblastima Crna Gora je u poslednjim godinama napravila najveći iskorak.
Ekonomske reforme kao temelj integracija
Pored političkih kriterijuma, značajan napredak ostvaren je i u ekonomiji kroz:
- unapređenje fiskalne discipline
- jačanje regulatornih institucija
- usklađivanje sa pravilima jedinstvenog tržišta EU
- digitalizaciju javne uprave
Ove reforme nisu samo formalni uslov za članstvo, već direktno utiču na kvalitet života građana i konkurentnost ekonomije.
Šta znači privremeno zatvoreno poglavlje?
Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu 17. marta Crna Gora je zatvorila Poglavlje 21, koje se odnosi na trans-evropske mreže - razvoj saobraćajnih, energetskih i telekomunikacionih sistema u skladu sa evropskim standardima. Time je broj privremeno zatvorenih poglavlja porastao na 14 od ukupno 33. Važno je, međutim, naglasiti da nijedno poglavlje nije konačno zatvoreno dok se ne postigne sveobuhvatan dogovor o svim oblastima. Praćenje napretka u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU nastaviće se tokom celog pregovaračkog procesa.
PREPORUKA
Zbog pušenja u autu možete da platite i do 1.500 € - Evo kolike kazne vas još čekaju za prekršaje koje pravite svakodnevno
savet
Ovaj grad u komšiluku prvi uvodi robotaksi u Evropi
vest
Penzioneri šokirani cenom krečenja - Za tri prostorije im uzeo nekoliko penzija
vest
Izazovi i dalje postoje
Uprkos vidljivom napretku, Crna Gora se i dalje suočava sa problemima u funkcionisanju institucija, političkim podelama i potrebom za daljim reformama. Poruka iz Brisela ostaje jasna - nema članstva bez potpunog sprovođenja reformi. To je potvrđeno i tokom razgovora Marte Kos i predsednika Jakova Milatovića o završnici pregovora. Ključna razlika u odnosu na prethodni period jeste postojanje političke volje da se ti problemi rešavaju. Put od zemlje koja je bila predmet ozbiljnih kritika do najnaprednijeg kandidata pokazuje da evropske integracije nisu linearan proces, ali i da je uz jasnu strategiju moguće povratiti poverenje Evropske unije. Ukoliko zadrži trenutni tempo, Crna Gora bi mogla postati prva naredna članica EU sa Zapadnog Balkana i time poslati snažnu poruku regionu da je evropska perspektiva i dalje dostižna.
Podrška građana i geopolitički kontekst
Za razliku od nekih drugih zemalja regiona, podrška građana članstvu u EU u Crnoj Gori ostaje stabilno visoka, što daje dodatni legitimitet reformskom kursu. Istovremeno, geopolitički kontekst, posebno nakon rata u Ukrajini, dodatno je ubrzao proces proširenja. Evropska unija pokazuje veću spremnost da nagradi konkretan napredak, što je Crna Gora iskoristila.
Prema istraživanju Delegacije EU u Podgorici iz 2023. godine, čak 79,3 odsto građana podržava članstvo u EU, što predstavlja istorijski maksimum. Slične trendove potvrđuju i novija istraživanja iz perioda 2024–2025. godine, prema kojima više od 70 odsto građana Crne Gore smatra da je članstvo u Evropskoj uniji dobra stvar, čime se ova zemlja svrstava u sam vrh Zapadnog Balkana.
Ostavi komentar