Poslednja dva meseca i na pumpama u Srbiji cene su oscilirale dinar-dva i na gore i na dole. Na svetskim berzama cene sirove nafte blago osciliraju ali neizvesnost snabdevanja jača. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija SrbijeTomislav Mićović za RTS o tome šta je uzrok i kako se odražava na srpsko naftno tržište
Od juče cene sirove nafte na berzama beleže blagi rast i barel je gotovo 70 dolara. Iako je OPEK povećao proizvodnju na svetskom naftnom tržištu vidljiva je neizvesnost snabdevanja. Poslednja dva meseca i na pumpama u Srbiji cene su oscilirale - dinar dva - i na gore i na dole.
Generalni sekretar "Udruženja naftnih kompanija Srbije" Tomislav Mićović rekao je za RTS da je uposlednjih nedelju dana nije bilo velikih promena parametara koji utiču na cenu koju određuje država.
"Jedino što je kurs dinara prema dolaru zapravo dosta pao - dinar dole,dinar dole ito je to“, rekao je Mićović.
Vlada produžila uredbu
Vlada reguliše cene dva najprodavanija derivata - evrodizela i bezolovnog benzina.Vlada je produžila tu uredbu.
"Osmi put od donošenja prve uredbe,Vlada je donela novu uredbu.Sadašnja uredba važi i ovog petka, od sutra važi nova.Ito je jedan period koji predugo traje - regulisanje tržišta. Zapravo razlozi zbog kojih je 2022. godine doneta uredba više ne postoje, već duže vreme ne postoje. U ovim okolnostima, ne samoSrbija, nego celo regionalno i globalno tržište nafte funkcioniše“, kaže Mićović.
Podseća dajekrizanaftnogtržištapočelajoš od korone i onda se očekivalo da ćeodtrećegkvartala 2022. biti prevaziđeni svi ti uticaji korone, a došla je 2022. sa svojim novim poremećajem vezanim za sukob u Ukrajini, još većim nego što je bio onaj u koroni, tako da još uvek ta situacija tada nije bila stabilna i bilo je smisla da se donese uredba.
Ostala je kontrola marže
"Vlada je 2022. godine, zapravo na teret distributeranaftnihderivata, na teret državnog budžeta, smanjenjem marže i smanjenjem akciza, omogućila građanimai privredida kupuju gorivo po nekim umerenijim cenama. Taj period je prošao, akcize su uvelikovraćene na svoj nominalni nivo i povećane, ali ova kontrola marže je jedina ostala“,napomenuo je Mićović.
Kaže da je pitanje da li to odgovara vozačima dugoročno.
"Ovakva situacija ne omogućava investicije i sad na duži rok, prvo gubimo neke benzinske stanice, jer uredba ima i onu zaštićenu cenu za poljoprivrednike, 179 dinara, koja je dovela do toga dajeprošle godine 50 benzinskih stanica nestalo i to u malim mestima“,navodi Mićović, dodajući da to ni za koga nije dobro.
Regulisane cene u regionu
Regulisane cene imaju i neke zemljeuregionu, neke ukidaju - od ovog meseca Hrvatska,jerkažu stabilizovalo se tržište na svetskom nivou.
"Ne mislim da je dobro što imamo tu uredbu,jerne omogućavamo ozbiljan razvoj tog tržišta. Može da se desi i da neka kompanija napusti zbog toga Srbiju, da smanjimo tržišnu konkurenciju, što ne ide u prilog nikome.Po našem zakonu o trgovini, trgovina jeslobodna. A u određenim okolnostima, kao što je bila2022.godina-dabiće pod kontrolom. Sve zemlje su tada imale ove mere koje je imala Srbija, ovakvog ili onakvog intenziteta, ali po pravilu kraćeg trajanja“, kaže Mićović.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je ukinula kontrolu cena, a inače Crna Gora i Makedonija su i ranije imale državno regulisanu cenu i nastavile su.
Analize u svetu kažu da je svetsko naftno tržište nestabilno.
Mićović kaže da postoje rizici, ali niko ne zna da li će ti rizici biti realizovani.
"Rizici su veliki, ali pogledajte šta se dešava sa cenama sirove nafte. Oneuopšte nisu pod uticajem tih pretnji,uopšte ne doživljavaju neki bum, ponuda i potražnja su usklađeni. Ponuda i potražnja su na onom nivou koji omogućava ovakav nivo stabilnosti, u koridoru cena je između 65i75 dolara po barelu“, ističe Mićović.
Sankcije Rusiji
U18.paketusankcijaRusijinajviše su pogođene ruske naftne kompanije i ruska nafta, cena ruske nafte jebilaograničena na 60 dolara, sada je 47 dolara i analize u Evropi kažu da to može uticati na snabdevanje, posebno evropskog tržišta.
Napominje da sankcije funkcionišu tako što evropske zemlje i zemlje grupe G-7 ne dozvoljavaju svojim osiguravačima, svojim bankama, svojim brodarima, da učestvuju u trgovini.
"Niko nije poslao ratne brodove da love po morima tankere koji nisu u tom sistemu. Tako da paralelno, pored tog sistema gde su zapadni logistički kanali, imate i one koji nisu u okviru toga. Svi oni i dalje transportuju naftu, i dalje se plaća direktno između Rusije i njenih kupaca, između Irana i kupaca. To sve funkcioniše, ali ne tom logistikom koja je podržana sazapada“,kaže on.
Kakva je situacija sada sa dopremom nafte
Srbija ne uvozi rusku naftu, međutim otežan je u celom svetu transport.
Mićović kaže da sama činjenica da jeNaftna industrija Srbije od 10. januara na listiOFAK-a i da svakog meseca ilisvakadva meseca se razmatra nivo nekih odobrenja dovodi u rizik naše snabdevanje, to je specifičnost našeg tržišta.
Oko 80 odsto ukupne potrošnje derivate nafte u Srbiji potiču iz rafinerije Naftne industrije Srbije.
To je zaista ozbiljan problem, ali mi ne možemo gotovo ni na šta tu da utičemo.U pitanju je sukob koji se dešava na relaciji SAD i Rusije.Naftna industrija Srbije bi bila obuhvaćena sankcijama tako što je američka strana ruskoj dovela sankcije, kaže Mićović.
Ostavi komentar