Advokatica Aleksandra Pešić objašnjava koja verzija testamenta ima pravnu snagu, najčešće razloge sukoba među naslednicima i kako sprečiti nesporazume.
Testament bi trebalo da bude jasan izraz poslednje volje i način da se izbegnu sporovi među naslednicima. Međutim, u praksi se često dešava da iza ostavioca ostane više testamenta sa različitim odredbama, što može dovesti do nesporazuma i sudskih postupaka među članovima porodice. U takvim situacijama ključno je pitanje koji dokument ima pravnu snagu i pod kojim uslovima se jedan testament može smatrati važećim, a drugi osporiti.
O najčešćim nedoumicama vezanim za poslednju volju advokatica Aleksandra Pešić naglasila je da, kada postoje dva testamenta sa različitim odredbama, osnovno pravilo naslednog prava jeste da pravnu snagu ima kasniji testament, pod uslovom da je pravno važeći i punovažan.
- Kasniji testament opoziva raniji u delu u kome su njihove odredbe u suprotnosti, dok u preostalom delu raniji može ostati na snazi ako nije izričito ili prećutno opozvan - rekla je sagovornica.
Prema njenim rečima, opoziv ne mora biti izričito naveden, već je dovoljno da iz sadržine novog testamenta proizlazi drugačija raspodela imovine.
- Međutim, da bi noviji testament imao pravno dejstvo, mora biti sačinjen u zakonom propisanoj formi (na primer, sopstoručno napisan i potpisan, sačinjen pred svedocima, sudski ili notarski testament) i ostavilac mora biti sposoban za rasuđivanje u trenutku njegovog sastavljanja. Ako se utvrdi da noviji testament nije punovažan zbog formalnih nedostataka, nedostatka potpisa, datuma, nesposobnosti ostavioca ili postojanja prinude ili prevare, tada pravno dejstvo može imati prethodni važeći testament - rekla je Pešić.
Govoreći o situaciji kada postoji više testamenta, ona ističe da sud u eventualnom sporu najpre utvrđuje redosled njihovog nastanka, zatim njihovu formalnu ispravnost, a tek potom sadržinu i obim opoziva.
Gde najčešće dolazi do nesporazuma i kako se testament osporava?
Najčešći razlozi sukoba među naslednicima je nekoliko tipičnih razloga.
- Prvi i najčešći je osporavanje sposobnosti ostavioca, posebno ako je noviji testament sačinjen u periodu bolesti, starosti ili pod terapijom. Tada se često sprovodi medicinsko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je ostavilac bio svestan značaja svojih radnji - rekla je ona.
Tu su i tvrdnje da je neko od naslednika izvršio nedozvoljeni uticaj, pritisak ili manipulaciju nad ostaviocem, naročito ako je reč o osobi koja je sa njim živela ili brinula o njemu. Još jedan razlog sporova jeste povreda prava na nužni deo, jer deca, supružnik i, u određenim slučajevima, roditelji imaju zakonsko pravo na određeni deo zaostavštine, bez obzira na sadržinu testamenta. Ukoliko su tim testamentom potpuno isključeni ili im je ostavljeno manje od zakonom propisanog minimuma, imaju pravo da tužbom zahtevaju dopunu do visine nužnog dela.
- Četvrti razlog su nejasne ili kontradiktorne formulacije u testamentu, koje dovode do različitih tumačenja, kao i postojanje više verzija dokumenata, nedostatak originala ili sumnja u autentičnost potpisa - objasnila je Pešić.
Ona ističe da se sporovi u početku razmatraju u ostavinskom postupku pred notarom kao poverenikom suda, ali ukoliko postoji spor o činjenicama ili punovažnosti testamenta, postupak se prekida i stranke se upućuju na parnicu pred nadležnim sudom, gde se izvode dokazi, saslušavaju svedoci i sprovode veštačenja.
Kako sprečiti nesporazume?
Advokatica preporučuje nekoliko preventivnih koraka kako bi se izbegli nesporazumi u situacijama kada postoji više testamenta.
- Pre svega, prilikom sastavljanja novog testamenta treba uneti izričitu klauzulu kojom se opozivaju svi ranije sačinjeni testamenti, čime se izbegava dilema oko toga koji dokument proizvodi pravno dejstvo - kaže ona. Ppreporuka je sačiniti testament u formi notarskog testamenta, jer notar proverava identitet i poslovnu sposobnost ostavioca, obezbeđuje pravilnu formu i čuva podatke o postojanju testamenta u registru, što znatno otežava kasnije osporavanje. Takođe je važno precizno navesti imovinu, sa tačnim podacima o nepokretnostima, parcelama, udelima u društvima, bankovnim računima i drugim pravima, kako bi se izbegla različita tumačenja
Posebnu pažnju treba posvetiti nužnim naslednicima i unapred proceniti posledice eventualnog isključenja ili umanjenja njihovog dela.
- U određenim situacijama, umesto testamenta, sigurnije rešenje može biti ugovor o doživotnom izdržavanju ili drugi obligacioni pravni posao, jer se imovina tada prenosi za života i ne ulazi u ostavinu - zaključuje ona. Konačno, objašnjava advokatica, važno je obezbediti da postoji samo jedan važeći original testamenta, da se zna gde se nalazi i da bude pravilno evidentiran, kako bi se sprečile sumnje u njegovo postojanje ili autentičnost.
Ostavi komentar