Dok građani Malte plaćaju kamatu od svega 2,08 odsto, u Letoniji ona dostiže 4,18 procenata, što na kredit od 200.000 evra može da napravi razliku veću od 50.000 evra
Iako Evropska centralna banka vodi jedinstvenu monetarnu politiku za zemlje koje koriste evro, građani ne plaćaju iste kamate kada kupuju stan ili kuću. Razlike su i dalje značajne, pa tako mesečna rata za isti stambeni kredit može da bude i više od 200 evra veća u zavisnosti od države u kojoj se kredit podiže.
Najnoviji podaci za april 2026. godine pokazuju da jaz između najjeftinijih i najskupljih stambenih kredita u evrozoni prelazi dva procentna poena. Prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite u evrozoni iznosila je 3,43 odsto, ali se uslovi zaduživanja značajno razlikuju među državama.
Gde su stambeni krediti najjeftiniji?
Prema podacima Evropske centralne banke, najniže kamatne stope imaju:
Malta - 2,08 odsto
Bugarska - 2,45 odsto
Španija - 2,80 odsto
Portugal - 2,85 odsto
Hrvatska - 2,95 odsto
Slovenija - 2,99 odsto
Među najvećim ekonomijama evrozone posebno se izdvajaju Španija i Portugal, gde su kamate približno jedan procentni poen niže nego u Nemačkoj.
Gde su krediti najskuplji?
Na drugom kraju liste nalaze se baltičke zemlje, koje beleže najviše kamatne stope na nove stambene kredite:
- Letonija - 4,18 odsto
- Estonija - 4,05 odsto
- Litvanija - 3,88 odsto
- Nemačka - 3,84 odsto
Iznad proseka evrozone nalaze se i Belgija i Holandija.
Razlike u kamatama imaju veliki uticaj na ukupne troškove zaduživanja. Na primer, kredit od 200.000 evra sa rokom otplate od 20 godina u Malti podrazumeva mesečnu ratu od oko 1.019 evra. Za isti iznos i isti rok otplate u Letoniji rata bi iznosila približno 1.231 evro, odnosno više od 200 evra više svakog meseca.Tokom celog perioda otplate zajmoprimac u Letoniji banci bi vratio gotovo 295.000 evra, dok bi u Malti ukupna otplata iznosila oko 245.000 evra. To znači da bi samo zbog više kamatne stope platio oko 50.800 evra više.
PREPORUKA
Kreditna zamka na koju mnogi ne računaju - Postoji trik da vas otplata duga ne dovede u problem
savet
Da li stranci u Srbiji mogu da podignu stambeni kredit?
vest
Odrekao se nasledstva, pa ostao bez 15.000 € - Advokat otkrio greške koje mogu skupo da vas koštaju
vest
Iako Evropska centralna banka određuje referentne kamatne stope za celu evrozonu, konačne uslove kreditiranja i dalje u velikoj meri oblikuju nacionalna tržišta i domaći bankarski sistemi.Jedan od ključnih razloga za razlike jeste struktura kreditnog tržišta.
U baltičkim zemljama i Finskoj dominiraju krediti sa promenljivom kamatnom stopom. U Letoniji, Estoniji i Finskoj više od 93 odsto novih stambenih kredita vezano je za promenljive kamate, dok je prosečan udeo takvih kredita u evrozoni svega 15 procenata. To znači da građani tih zemalja mnogo brže osećaju posledice promena monetarne politike i kretanja referentnih kamatnih stopa. Nasuprot tome, u Francuskoj, Španiji i Portugalu češće se koriste krediti sa fiksnom kamatom, što dužnicima omogućava veću predvidivost troškova tokom više godina.Na visinu kamata utiče i konkurencija među bankama.
Na manjim tržištima sa manjim brojem kreditora konkurencija je slabija, pa su i kreditne marže često više. Baltičke zemlje upravo spadaju u takvu grupu tržišta.Važnu ulogu imaju i izvori finansiranja banaka. Dok se pojedine institucije više oslanjaju na međunarodna finansijska tržišta, druge raspolažu velikom bazom domaćih depozita, što im omogućava povoljnije kreditiranje.
Malta već godinama važi za zemlju sa najnižim kamatama na stambene kredite u evrozoni. Stručnjaci to objašnjavaju snažnom konkurencijom među bankama, visokim nivoom domaće štednje i relativno stabilnim tržištem nekretnina. Dodatni faktor je manji udeo kredita sa promenljivom kamatom, zbog čega su građani manje izloženi naglim promenama kamatnih stopa. Podaci Evropske centralne banke još jednom pokazuju da zajednička valuta ne znači i potpuno jedinstveno finansijsko tržište. Iako sve zemlje evrozone dele istu monetarnu politiku, troškovi kupovine nekretnina i dalje u velikoj meri zavise od države u kojoj građani podižu kredit, piše Euronews.
Ostavi komentar