Kriza se još ne vidi kod otplate kredita. Građani i privreda i dalje uredno izmiruju obaveze i kašnjenje u otplati zajmova još ne postoji. Uprkos rastu kamata i posledično sve većim mesečnim zaduženjima za otplatu duga
Prema podacima Udruženja banaka (UBS)na kraju novembra učešće kašnjenja u dugu ukupnih bankarskih kredita iznosilo je samo 2,8 odsto. Godinu ranije 3,1 odsto, a pre desetak godina i preko 12 odsto.
Da bi sprečila rast kredita s problemima u otplati Narodna banka je prošle sedmice poslovnim bankama i dužnicima dala mogućnost da, onima koji zapadnu u teškoće, obaveze budu prolongirane, odnosno refinansirane. U slučaju keš zajmova dobija se dodatni rok od tri godine, koliko i za auto kredite, a u slučaju stambenih zajmova dodatni rok od pet godina. Pošto za sada nema većih problema s otplatama potez Narodne banke se tumači kao preventivna mera.
Banke su i do sada mogle da izađu dužnicima u susret i da „razvuku“ otplatu kredita u okviru predviđenih rokova što u slučaju gotovinskih zajmova znači da se kredit može otplaćivati na najviše šest godina. Radi se o kreditima za refinansiranje, a u bankama kažu da, od kako su kamate počele da rastu, nema nikakvog posebnog većeg interesovanja za tu vrstu zajmova u odnosu na raniji period.
Refinansiranje zajmova dobra je opcija za one kojima je dug postao pretežak, jer s dodatnim rokom otplate dobijaju manju mesečnu obavezu. Međutim, na kraju će banci platiti više novca, jer na novi rok otplate teče kamata.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Rast kamata ima i drugu stranu, a to je da su i građani i privreda postali oprezniji pri zaduživanju. To se vidi iz podatka za novembar da kreditnog rasta nije bilo. I da je kreditno zaduženje svih dužnika gotovo u dinar bilo isto i na kraju novembra i na kraju oktobra. Naime, građani i privreda su bankama dugovali gotovo 3.342 milijarde dinara.
Neznatni pad zaduženja postoji kod pravnih lica i preduzetnika od 0,3 i 0,5 odsto, dok su u sličnom procentu rasli krediti stanovništva. Posmatrano na godišnjem novo primetan je rast kredita od 7,4 odsto, jer su u većem delu ove godine kamate i dalje bile niske i privlačne za zaduživanje.
Stanovništvo duguje 1.421 milijardu dinara, privreda 1.848 milijardi dinara, a preduzetnici 71 milijardu dinara.
Da su građani „ukočili“ sa zaduživanjem vidi se i kod pojedinačnih vrsta kredita. Pad novoodobrenih kredita vidi se i kod gotovinskih, potrošačkih, u kategoriji ostalih, a to su pretežno refinansirajući. Na mesečnom nivou rast manji od jednog procenta postoji samo kod stambenih zajmova i kredita za adaptaciju. Bankari kažu da se radi o finalizaciji ranije podnetih zahteva, jer su kod ovih kredita procesure duže. Što se tiče novih zahteva kažu da imaju pad od čak 40 odsto odnosu na isti period prošle godine.
Ostavi komentar