Ponovo je u fokusu, i poslodavaca i radnika, ali i država širom sveta, dospela reč kurcarbajt
Aktuelna kriza zbog koje su milioni ljudi ostali bez posla, učinila je da se u ekonomije i privrede ponovo vraćaju modeli koji su davali rezultate tokom prethodnih finansijskih kriza.
Teoretski, ali i praktično, Kurcarbajt omogućava poslodavcima da zaposlene pošalju kući, odnosno da im drastično skrate i radnu nedelju i radno vreme, dok bi im država nadoknadila deo izgubljenih prihoda. Na taj način radnici ostaju zaposleni, a kompanije se ne dovode u situaciju da izgube kvalitetne kadrove i radnu snagu koju bi u slučaju oporavka teško nadomestili. Tokom finansjiske krize 2009, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je, zahvaljujući Kurcarbajtu, za samo tri meseca smanjena sa 7,9 na sedam odsto. Prema proceni OECD-a, Nemačka je do trećeg kvartala 2009. s ovim programom spasila 200.000 radnih mesta.
Za nemačkim primerom finansiranja izgubljenih radnih sati krenule su Danska, Švedska i Norveška. Finansiranje skraćenog radnog vremena uvele su i Francuska, Španija, Poljska i Velika Britanija, koja finansira 80 odsto plate.
“Kompanije koje zbog epidemije ne mogu normalno da funkcionišu, mogu se obratiti vladi za pomoć koja će pokriti 80 odsto plate zaposlenih do 2.500 funti mesečno. To znači da će zaposleni moći da zadrže posao, čak i ako poslodavci ne mogu da priušte da ih plate”, poručio je premijer VB Boris Džonson.
Prethodnih nekoliko dana, mogućnost uvođenja ovakve prakse kojom bi se očuvala radna mesta, pominje se i u susednoj Hrvatskoj.
U Nemačkoj zvaničnici danas očekuju da će za ovakvu pomoć aplicirati oko 2,3 miliona ljudi. Analitičari istovremeno procenjuju da će broj radnika na skraćenom radnom vremenu biti između 3,5 i pet miliona, što je daleko više nego 2009, kad je istu meru koristilo milion i po ljudi.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Nemačka i zvanično u recesiji
Korona kriza smanjila je nemački BDP za prva tri meseca ove godine za 2,2 odsto, što je najveći pad ove zapadnoevropske ekonomije u poslednjoj deceniji.
Sunovrat investicija, privatne potrošnje i izvoza, gurnuo je nemačku ekonomiju u recesiju, objavio je nemački Savezni zavod za statistiku. Kapitalne investicije koje govore o ekonomskoj snazi jedne zemlje pale su za nepunih sedam odsto, potrošnja građana koja govori o standardu, sunovratila se za više od tri odsto, a izvoz koji pokazuje snagu i malih i velikih kompanija pao je za za 3,1 procenat.
Nemačka centralna banka prethodno je objavila da oporavak “verovatno neće biti brz”. Podaci za prvo tromesečje, kako su ocenili, već su ozbiljno pogođeni, ali drugi kvartal će biti još gori, predviđaju u Bundesbanci, stavljajući akcenat na značajno smanjenje automobilske proizvodnje na kojoj počiva dobar deo nemačke privrede.
Ostavi komentar