Indikativni kurs Evra na dan 12.04.21. :: 117.5700 rsd
Tekst objavljen: 02.01.2020 10:00        


Boing objavljuje odlazak dosadašnjeg predsednika uprave Denisa Mjulenburga "sa svih položaja", čime američki koncern želi da "ponovo uspostavi poverenje".

Može li se ubuduće verovati Boingu?

Ono je već žestoko narušeno, naročito načinom na koji je Boing po svaku cenu hteo da spusti troškove svog novog aviona, modela 737 maks – čak i po cenu 346 žrtava u padu dva aviona tog tipa.

Ovo izbacivanje Mjulenburga neće promeniti poslovnu politiku Boeinga, niti ima osnova da se Boeingu opet može verovati kako mu je sigurnost putnika na prvom mestu tvrdi Torsten Tajhman, analitičar nemačkog medijskog konglomerata ARD u Vašingtonu.

U njegovoj analizi koju objavljuje ovaj nemački medij, podseća se kako je nadzorni odbor Boinga samo par dana ranije objavio kako će deoničari Boinga i u ovom kvartalu dobiti dividendu od skoro dva dolara po akciji, iako je teško objasniti zašto bi Boeing trebalo dobro da posluje. Američka agencija za bezbednost avio-saobraćaja FAA ne samo da ne želi da dopusti registraciju novih aviona tipa 737 maka, nego je nedavno savetovala i potpuni prekid njegove proizvodnje.

Nema novca za nešto novo

A taj avion je za Boing čist dobitak jer se prodaje odlično: prodato je već preko 10.000 boinga 737, popularnog modela za kraće i srednje destinacije što je apsolutni rekord za putničke avione na mlazni pogon. Ali skandal oko Mjulenburga pokazuje kako je uprava Boinga još 2011. krenula putem gde se prvo gleda na dobit, a ne na sigurnost.

Tada je odlučeno da se neće razvijati novi model tog tipa aviona, nego će se prepravljati već prastari model 737 – prvi je poleteo još 1968. godine.

Razlog nije bila tek nostalgija za oznakom uspešnog modela, nego štednja: kad bi prevoznicima nudili novi model, to bi značilo da i pilotima moraju osigurati dodatno školovanje. Piloti imaju licencu za sasvim konkretan model aviona, a pilota sa dozvolom za 737 ima mnogo. To znači – oni su za prevoznike jeftini.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Istovremeno, Boing je prevoznicima obećao kako će novi model biti štedljiviji u potrošnji goriva – što je naravno još jedan argument za kupovina. Ali nije htio da kaže kako se i to može postići samo značajnom promenom u elektronici i računarima aviona. Kako je utvrdila i FAA nakon ovih nesreća, taj novi program se drastično upliće u ono što piloti rade – a njima niko nije niti rekao da bi to taj avion mogao da učini. Tek ako prevoznik nešto više plati, biće instaliran i sistem koji će javljati da je sad računar preuzo kormilo. Rezervni sistem uopšte nije ni predviđen.

Sve ostaje po starom?

Sve je to postepeno otkrivala i američka javnost, ali Boing i Mjulenberg nisu ničim pokazivali kako nameravaju da promene svoju poslovnu politiku. Čak i za vreme saslušanja predsednika uprave Boinga pred Kongresom se okupila rodbina poginulih putnika koja je prkosno držala fotografije svojih poginulih. Mjulenberg se na njih nije ni osvrnuo. Umesto toga je krenuo oprobanim putem: lobirati među političarima i zvaničnicima u Vašingtonu kako bi FAA promenila mišljenje i dopustila korišćenje tog modela. Jer, treba zaštititi koncern "od strateške važnosti" – naravno, Boing je i te kako aktivan i u vojnoj industriji. "To big to fail“, opet je bio glavni argument Boeinga.

Analitičar ARD-a Tajhman podseća kako je 55-godišnji Mjulenberg doduše bio na vrhu koncerna, ali kako su sve odluke bile donesene od strane čitave uprave u Čikagu. A ona je ostala ista: privremenu upravu je preuzeo dosadašnji predsednik finansija Greg Smit, a od 13. januara na čelo staje dosadašnji predsednik upravnog odbora Dejvid Kalhun.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
denis mjulenburg boing 737 maks Boing aviotransport ostavka

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana