Oni koji su ranije kupovali ogrev po ceni od 26.000 do 35.000 dinara po toni sada se suočavaju sa cenama koje na pojedinim stovarištima prelaze 50.000 dinara
Pojedina beogradska stovarišta prodaju tonu peleta za čak 52.000 dinara, dok su se prošle godine cene, u zavisnosti od kvaliteta, kretale od 26.000 do 35.000 dinara. Čak ni pelet niže klase više nije jeftin, jer mu cena uglavnom ne pada ispod 40.000 dinara.
- Peleta ima, ali je dosta skuplji nego prošle godine. Najkvalitetniji košta oko 50.000 dinara - kažu za „Vreme“ na jednom stovarištu.
Prema njihovim rečima, poskupljenje je počelo još početkom avgusta, znatno ranije nego prethodnih godina, a cene su od tada nastavile da rastu.
Da li su za poskupljenje krivi preprodavci?
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić izjavio je da peleta ima dovoljno na oko 80 odsto stovarišta i da nema dužeg čekanja na isporuku. Kao jedan od glavnih razloga rasta cena naveo je povećanu potražnju i činjenicu da su mnoga domaćinstva ove godine ranije počela da nabavljaju ogrev.
Glavonjić je ocenio da su cene previsoke i da je na sastanku u Privrednoj komori Srbije proizvođačima i trgovcima upućen apel da ih ne povećavaju dalje. U suprotnom, upozorio je, država bi mogla da reaguje odgovarajućim merama. Ograničavanje cena, međutim, nije bez rizika. Slična mera primenjena je 2022. godine, kada je cena peleta bila ograničena na 38.000 dinara po toni, ali prema oceni profesora nije donela očekivane dugoročne rezultate.
Kako je država doprinela problemima na tržištu
Jedan od razloga zbog kojih je potražnja dodatno porasla jeste promena isplativosti različitih načina grejanja. Deo domaćinstava okrenuo se peletu nakon promena tarifnog sistema za električnu energiju, zbog kojih je grejanje na struju za pojedine potrošače postalo skuplje. Istovremeno, tržište su opteretili problemi sa primenom novog Pravilnika o kvalitetu drvnih peleta, donetog početkom 2025. godine.
Cilj propisa bio je da se uredi tržište i zaštite potrošači, ali su provere kvaliteta uvoznog peleta, prema navodima iz tog perioda, na pojedinim graničnim prelazima trajale od 20 do 60 dana. Takva čekanja usporavala su uvoz, uključujući i nabavku jeftinijeg peleta iz inostranstva.
PREPORUKA
Koliko će nas koštati grejanje ove zime? Evo šta se dešava sa cenama peleta i drva
vodic
Janko pronašao najjeftiniji način grejanja - Za 230 kvadrata tokom cele sezone izdvoji svega 100 €
vest
Jedan detalj na kotlu može da vam poveća račune za grejanje - Evo šta da radite ako se grejete na pelet
savet
Dodatni problem predstavljali su vremenski uslovi koji su otežavali seču i izvlačenje drveta iz šuma. „Srbijašume“ su se pozivale na ove okolnosti, dok su proizvođači peleta ukazivali i na smanjene isporuke trupaca iz javnih preduzeća.Pojedini proizvođači tvrdili su da su dobijali manje od polovine ugovorenih količina sirovine.
Zbog nedostatka drveta, neki su morali da ga nabavljaju iz privatnih šuma po višim cenama, dok su drugi smanjivali proizvodnju. Kombinacija veće potražnje, skuplje ili nedostupne sirovine i problema sa uvozom stvorila je pritisak na tržište. Ipak, za utvrđivanje odgovornosti za sadašnji nivo cena potrebno je razdvojiti uticaj ovih faktora od eventualnih neopravdanih marži pojedinih trgovaca.
Šta visoke cene znače za građane
Za domaćinstva koja se greju na pelet, poskupljenje znači znatno veći izdatak pred početak grejne sezone. Oni koji su ranije kupovali ogrev po ceni od 26.000 do 35.000 dinara po toni sada se suočavaju sa cenama koje na pojedinim stovarištima prelaze 50.000 dinara. Zato pitanje nije samo da li će država ograničiti cenu, već i da li može da obezbedi stabilnije snabdevanje sirovinom, pouzdaniju domaću proizvodnju i nesmetan uvoz.Bez rešavanja tih problema, administrativno ograničenje moglo bi privremeno da ublaži troškove za kupce, ali samo po sebi ne bi otklonilo uzroke koji su doveli do poskupljenja.
Ostavi komentar