Evropska centralna banka (ECB) posebno je zabrinuta jer cene hrane u evrozoni i dalje rastu brže od prosečne inflacije
Iako se ukupna inflacija stabilizovala i kreće se blizu ciljanih dva odsto na srednji rok, u ECB naglašavaju da je inflacija hrane "od 2022. godine izuzetna i uporna".
Prema njihovom izveštaju, potrošači danas za obrok plaćaju oko trećinu više nego pre pandemije koronavirusa. Banka navodi da su cene hrane porasle za više od 40 odsto od 2015. godine, što značajno utiče na odluke ECB-a o kamatnim stopama.
Iako je ukupna inflacija u zoni evra znatno opala – sa vrhunca od 10,6 odsto u oktobru 2022. pala je na dva odsto – prema najnovijem izveštaju Evropske komisije, svaki treći građanin i dalje brine da li će moći da priušti željenu hranu. ECB napominje da su cene hrane posebno važne za domaćinstva sa nižim prihodima, budući da ona veći deo budžeta troše upravo na hranu. Prema očekivanjima ECB-a, rast cena hrane neće se uskoro usporiti.
Podaci Eurostata pokazuju da su cene mesa (govedine, piletine i svinjetine) od 2015. godine porasle između 38 i 44 odsto, a sada koštaju i 30 odsto više nego krajem 2019. Tokom poslednjih šest godina, izdvaja se značajno poskupljenje mleka, putera, kafe, maslinovog ulja, kakaoa i čokolade.
Poskupljenja u Evropi delimično su rezultat skoka cena energenata nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Pored toga, rastući globalni i lokalni prihodi podstakli su veću tražnju, što je dodatno povećalo cene.
Istovremeno, ekstremni vremenski uslovi sve više utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Na primer, suše u Španiji ozbiljno su uticale na cene maslinovog ulja, dok su kafa i kakao značajno poskupeli usled nepovoljnih vremenskih uslova u ključnim zemljama izvoznicama poput Gane i Obale Slonovače. ECB navodi da su ovi događaji povezani sa klimatskim promenama, da postaju sve češći i da ozbiljno ugrožavaju lance snabdevanja hranom.
PREPORUKA
Troškovi žene koja se greje u kombiju - Svima savetuje da urade isto
vest
Usporila inflacija u evrozoni - Prošlog meseca zabeležena 2,1 odsto
vest
Bitkoin pao ispod očekivanog iznosa - Panika na tržištu
vest
Uzroci i posledice po monetarnu politiku
Hrana je osnovna potreba, zbog čega njene cene snažnije utiču na percepciju i očekivanja u vezi s inflacijom, što je ključno za ECB u održavanju cenovne stabilnosti. Inflacioni cilj ECB za evrozonu je dva odsto i zasniva se na HICP indeksu potrošačkih cena.
Inflacija hrane trenutno je najviša među svim kategorijama i iznosi 3,2 odsto. S obzirom na to da hrana u ukupnom indeksu učestvuje sa oko 20 odsto (što je više nego dvostruko u odnosu na energente), rast cena hrane – uključujući čokoladu, kafu i maslinovo ulje – ima veći uticaj na ukupnu inflaciju i monetarnu politiku nego porast cena energije.
ECB izdvaja tri glavna razloga zašto su cene hrane trenutno kritične:
- Postoji velika i uporna razlika između rasta cena hrane i ukupne inflacije, što ranije nije bio slučaj.
- Cene hrane snažno oblikuju inflaciona očekivanja, koja su važan indikator za donošenje monetarnih odluka.
- Rast cena hrane najviše pogađa siromašnije slojeve društva, jer oni veći deo prihoda troše na osnovne namirnice.
Ukoliko ECB proceni da je inflacioni cilj od dva odsto ugrožen, može doneti odluku o podizanju ključnih kamatnih stopa. To bi dovelo do većih troškova zaduživanja, manjih investicija i slabijeg rasta u celoj zoni evra.
Ostavi komentar