Na Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu Ester Diflo poručila je da zemlje ne smeju odvajati ekonomski razvoj od zaštite životne sredine, zdravlja stanovništva i ulaganja u ljudski kapital.
Ne može se reći da rast treba slediti po svaku cenu, čak i po cenu zagađenog vazduha, jer zagađen vazduh ubija veliki broj ljudi“, poručila je dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju Ester Diflo na XXI Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, ističući da zemlje koje teže višem nivou razvoja ne smeju posmatrati privredni rast odvojeno od klimatskih promena, zagađenja, zdravlja stanovništva i ulaganja u ljudski kapital.
Diflo je učestvovala na plenarnoj sesiji „Just Economics: A Better Deal for People and Planet“, kao i na panelu „Asia’s Middle Income Challenge: Productivity, Institutions and Regional Cooperation“, gde je govorila o izazovima sa kojima se suočavaju zemlje srednjeg dohotka, posebno u kontekstu klimatskih promena, produktivnosti, obrazovanja i institucionalnih reformi. Govoreći o odnosu ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine, Diflo je naglasila da se u mnogim zemljama često stvara utisak da postoji neizbežan sukob između unapređenja životnog standarda i potrebe da se smanje emisije štetnih gasova i zagađenje.
Međutim, kako je istakla, taj odnos nije nužno suprotstavljen. Prema njenim rečima, zagađenje vazduha nije samo ekološko pitanje, već problem koji direktno utiče na zdravlje ljudi, smrtnost, produktivnost i ukupni razvoj društva. Zato bi, smatra ona, pokazatelji koji se odnose na emisije i zagađenje morali da budu jednako važni ciljevi javnih politika kao i privredni rast.
- Mislim da indikatori onoga što se dešava sa emisijama i zagađenjem treba da budu deo ciljeva javnih politika koliko i rast - istakla je Diflo.
Govoreći o ljudskom kapitalu i ulozi obrazovanja u izlasku iz zamke srednjeg dohotka, ona je ukazala da obrazovni sistemi moraju biti bolje prilagođeni stvarnom nivou znanja dece. Kao jedan od ključnih problema izdvojila je pristup u kojem se veoma različita deca obrazuju po jedinstvenom i često preambicioznom kurikulumu, bez dovoljno prostora da se nastava prilagodi njihovim potrebama.
- Sistemi koji se fokusiraju na puko završavanje nastavnog programa, umesto na stvarno razumevanje gradiva, rizikuju da veliki broj učenika ostave iza sebe. Zbog toga je važno graditi obrazovne modele koji prepoznaju postojeće znanje dece, razvijaju osnovne veštine i omogućavaju da obrazovanje bude primenljivo u svakodnevnom životu - istakla je Nobelovka.
PREPORUKA
Francuski ekonomista Žan Tirol upozorio - Najveća kriza današnjice nije samo ekonomska
analiza
Banke po zaradama u prvih 100 kompanija u Srbiji
analiza
Ovo je najskuplji second hand u Srbiji - Tašne koštaju po 1.000 evra
vest
Diflo je posebno naglasila značaj pristupa „Teaching at the Right Level“ (Nastava prilagođena stvarnom nivou znanja učenika), koji podrazumeva grupisanje dece prema nivou znanja i organizovanje nastave tako da nadograđuje ono što učenici već znaju.
Takav model, kako je navela, može značajno unaprediti obrazovne rezultate, naročito u sistemima u kojima veliki broj dece završava školovanje bez dovoljno razvijenih osnovnih veština.
XXI Svetski kongres ekonomista održava se u Sava Centar od 22. do 26. juna, u organizaciji Međunarodna ekonomska asocijacija i Savez ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlada Srbije. Kongres okuplja više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući vodeće ekonomiste, nobelovce, ugledne naučnike i kreatore javnih politika. Tokom pet dana biće održano 12 plenarnih sesija i panela, kao i više od 200 paralelnih panela posvećenih ključnim pitanjima savremene globalne ekonomije.
Ostavi komentar