Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku ponovo potresaju tržište đubriva i energenata, podižući cene širom sveta.
Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku u 2026. godini snažno su uzdrmale globalno tržište đubriva, dovodeći do rasta cena i povećane neizvesnosti među proizvođačima hrane širom sveta. Rat u regionu utiče na tržište kroz dva ključna kanala - energente i logistiku- i to u izuzetno osetljivom trenutku, na početku sezona setve na severnoj hemisferi.
Jedan od ključnih problema predstavlja gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza, strateški važnog pomorskog prolaza kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine energentima i sirovinama. Ovaj prolaz, pod kontrolom Irana, koristi se kao geopolitički instrument u kontekstu sukoba sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama. Značaj ovog regiona ogleda se u činjenici da zemlje Persijskog zaliva imaju presudnu ulogu u globalnom snabdevanju naftom, gasom i sirovinama za proizvodnju mineralnih đubriva.
Proizvodnja đubriva direktno je povezana sa prirodnim gasom, iz kojeg se dobija amonijak, ključna komponenta za proizvodnju uree, jednog od najzastupljenijih đubriva na svetu. Gotovo celokupna proizvodnja iz ovog regiona prolazi kroz Ormuski moreuz, što ga čini ključnim čvorištem za oko petinu svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa, ali i za polovinu globalne pomorske trgovine sumporom.
I dok su cene nafte i gasa već naglo porasle, sličan trend beleži se i kod đubriva. Cena uree iz regiona Bliskog istoka trenutno se kreće oko 800 dolara po metričkoj toni, što je više nego duplo u odnosu na period pre godinu dana, kada je bila ispod 400 dolara. Dodatni pritisak na tržište dolazi i od povećanih troškova osiguranja, budući da su osiguravajuće kuće podigle cene polisa koje pokrivaju ratne rizike. Uz to, Iran razmatra uvođenje taksi za brodove koji traže bezbedan prolaz kroz moreuz, što dodatno poskupljuje transport. U takvom okruženju rastu i strahovi od šire ekonomske krize, uključujući i stagflaciju, kombinaciju usporenog ekonomskog rasta i visoke inflacije.
Situaciju dodatno komplikuju potezi Kine, koja pojačava ograničenja izvoza đubriva kako bi zaštitila domaće tržište. Prema dostupnim informacijama, kineske vlasti su zatražile od izvoznika da obustave isporuke određenih vrsta đubriva, uključujući mešavine sa azotom i kalijumom, dok su ograničenja izvoza uree dodatno potvrđena, čime su praktično ugašene nade da će uskoro biti povećane kvote za izvoz.
Ove mere imaju za cilj stabilizaciju domaćih cena i obezbeđivanje dovoljnih količina za prolećnu setvu. Iako Srbija nije direktno ugrožena jer najveći deo uvoza dolazi iz Rusije, Kazahstana, Austrije i Mađarske, indirektni efekti već se osećaju kroz rast cena energenata, što utiče na sve segmente proizvodnje i transporta, a samim tim i na cenu đubriva.
PREPORUKA
Čokoladne zeke i jaja nikad skuplji - Stiže nam i uskršnja inflacija
analiza
Koliko košta smeštaj u domu za stare?
analiza
Nemci rešili da se obračunaju sa poskupljenjem goriva, evo i kako
vest
Predstavnici Privredne komore Srbije upozoravaju da globalni poremećaji mogu imati dugoročan uticaj kroz rast troškova i inflatorne pritiske, dok stručnjaci ističu da trenutno nema razloga za paniku, ali da bi produbljivanje sukoba moglo dodatno pogoršati situaciju. Na domaćem tržištu već su vidljivi prvi znaci nestabilnosti.
Prema izveštajima Produktne berze u Novom Sadu, ponuda đubriva je smanjena, a cene podložne svakodnevnim promenama. U trgovini se beleži povećana volatilnost, a ponuđači su oprezni i nude manje količine, što dodatno utiče na kretanje cena.
Međunarodne organizacije upozoravaju da bi posledice ove krize mogle biti posebno teške za siromašnije zemlje, jer rast cena đubriva, energije i transporta direktno utiče na cenu hrane i troškove života. Međunarodni monetarni fond takođe upozorava da rast cena hrane može imati ozbiljne društvene i političke posledice, posebno u zemljama gde hrana čini veliki deo potrošnje stanovništva.
U ovom trenutku, Srbija nije direktno ugrožena kada je reč o snabdevanju đubrivom, ali globalni poremećaji jasno pokazuju koliko je poljoprivreda povezana sa širim ekonomskim i geopolitičkim tokovima. Najveći rizik leži u daljem rastu cena energenata, koji se preliva na sve segmente proizvodnje. Ukoliko se sukob produbi, pritisci na tržište mogli bi dodatno da porastu, dok eventualno smirivanje situacije donelo bi stabilizaciju i veću predvidivost u snabdevanju. Za sada, ključna poruka je jasna: nema nestašica, ali rast cena ostaje realna pretnja koju će poljoprivrednici morati pažljivo da prate, piše Bloomberg.
Ostavi komentar