Zvanični kurs Evra za dan 28.07.21. :: 117.5637 rsd
Tekst objavljen: 15.06.2021 12:00        


„Ovde obično ima oko 200 kubika građe u svakom trenutku”, pokazuje vlasnik jednog stovarišta građevinskog materijala u okolini Beograda, „a gledaj sad, nema ni 20 kubika. Poslednjih pet, šest godina cena se kretala oko 150-160 evra po kubiku, a sad je 240 evra. I izgleda da će biti još i gore. Ali, nek košta koliko košta, samo da je ima”, žali se naš sagovornik

Šta stoji iza poskupljenja drveta?

A kako je nestašica i kako su skočile cene, izgleda kao da su svi počeli da trguju drvetom.

“Zovu non-stop ljudi, traže građu, nude avansno plaćanje. Sad izgleda da svako trguje građom”, vajka se on gledajući u poluprazno stovarište.

Ovo nije samo slučaj u Srbiji, već u većini industrijskog dela sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama stovarišta rezane građe su sasvim prazna, a cene su se u odnosu na prošlu godinu udvostručile.
Ogromna tražnja preko okeana dovela je do poevećanog izvoza iz Evrope što je pored povećane domaće tražnje dovelo i do manjka u privredama kao što je Nemačka.

Pored toga, ogromna tražnja kineske privrede koja beleži snažan oporavak nakon prošlogodišnjeg usporavanja zbog pandemije dodatno doprinosi neravnoteži između globalne ponude i tražnje.

U Americi kažu da je zbog naglog i velikog rasta tražnje za drvnom građom došlo zbog buma u gradnji kuća, u čemu je građa osnovna sirovina.

Trošak drveta za jednu prosečnu kuću za bračni par je sa ranijih uobičajenih 15.000-20.000 dolara skočio na čak 40.000 dolara.

Drugi faktor koji je pogurao tražnju na gore je to što je tokom pandemije veliki broj ljudi krenuo da majstoriše po i oko kuće, odnosno procvetao je “uradi sam” koncept, za šta je mahom glavna sirovina drvo.

Najčešće će se koristi rezana građa od četinara

U Srbiji je specifično što se u građevini najčešće koristi rezana građa od četinara koja u našem šumskom fondu učestvuje tek sa desetak odsto.

Branko Glavonjć, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu objašnjava da Srbija i inače uvozi velike količine čamove rezane građe iz BiH, Crne Gore, Ukrajine i Rusije.

“Nakon korone, ekonomije su krenule u oporavak i to je dovelo do rasta potražnje za drvetom svuda, a pogotovo u Kini. Proizvodnja ide svojim tokom, ali je došlo do naglog rasta tražnje i zato se dešavaju i nestašice i skoro duplirane cene. Mislim da je ovo privremeno stanje i da će se u prvoj polovini sledeće godine vratiti u normalu”, ocenjuje Glavonjić ukazujući da će u najvećoj meri cene zavisiti od globalne situacije.

Recimo, jednu otežavajuću okolnost za ovo tržište mogla bi da predstavlja najava Ruske Federacije da od 1. januara sledeće godine zabrani izvoz drveta u trupcima.

“Neizvesno je kako će se to odraziti na globalno tržište, a sigurno je da će se odraziti i na naše i regionalno tržište”, napominje naš sagovornik i jedan od vodećih stručnjaka za tržište drveta u Srbiji.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE


Da se više sirovina usmeri domaćim proizvođačima

Srbija godišnje izvozi oko 70-80 hiljada kubika trupaca što nije prevelika količina u odnosu na ukupnu proizvodnju, ali prema rečima Glavonjića je ipak dragocena jer domaća drvna industrija može da preradi sve to, i još mnogo više s obzirom na brojnost fabrika nameštaja, podova itd.

“Rezana građa je jedan od najnižih nivoa finalizacije trupaca. Izvozimo preko 200.000 kubnih metara rezane građe godšnje, a postoje kapaciteti za preradu u Srbiji. Nažalost, nisu još zaživele mere iz strategije razvoja drvne industrije do 2022. godine prema kojoj bi se određena količina rezane građe usmerila u proizvode sa većom dodatom vrednošću. Ipak, potražnja na globalnom tržišti je velika, posebno u Kini i njihovi trgovci koji su aktivni u ovom regionu kupuju ogromne količine rezane građe i dobro ih plaćaju i predstavljaju konkurenciju domaćmh prerađivačima. Izvoz rezane građe raste iz godine u godinu i odražava se na domaće tržište i onda ono što ostane prodaje se skuplje. Neke domaće kompanije su prinuđene da uvoze građu kako bi mogli da obezbede proizvodnju. Taj trend nije dobar i vlada bi mogla da se malo više uključi u rešavanje tog “problema” i da se više sirovina usmeri domaćim proizvođačima”, poručuje Glavonjić.

Vrednost izvoza sečenog drveća je povećana za 60 odsto

Građevinski bum u Srbiji poslednjih godinu, dve dana svakako doprinosi i rastu domaće tražnje za rezanom građom.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da se danas drvo manje koristi u građevinarstvu, a više beton i čelik, ali da su cene sirovina značajno porasle.

“Ovo najviše pogađa manje privatne građevinare i cene građe su se udvostručile. Ali nije samo građa u pitanju, već i građevinska hemija, stolarija i na kraju i cena rada. To utiče i na cene nekretnina, a koliko zavisi koliki rast troškova proizvođači i mogu da prihvate na sebe”, ističe Rodić.
Ova situacija sa cenama trupaca i građom ne utiče za sada direktno na tržište drveta za ogrev, mada recimo tona drvnog peleta sada košta 10 evra više nego u ovo doba prošle godine.

Glavonjić objašnjava da na tržište ogreva više utiče tražnja za pločama od drveta i to pre svega u dve velike fabrike, Kronošpan koji pravi ivericu i Simpo iz Kuršulije koji pravi lesonit, dok je rezana građa koja se dobija iz trupaca sasvim drugi proizvod.

“Na cenu ogrevnog drveta utiče i proizvodnja peleta, ali su cene poslednje tri godine relativno stabilne”, zaključuje Glavonjić.

Prema podacima Zavoda za statistiku od januara do marta ove godine vrednost izvoza sečenog drveća je povećana za 60 odsto i to uglavnom zbog većeg fizičkog obima izvoza.

S druge strane obim uvoza je povećan za 2,5 puta, a vrednost uvoza za 60 odsto zahvaljujući nižim cenama uvoznog drveta.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
skok cena drveta drvo cena drveta pandemija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana