Zvanični kurs Evra za dan 21.09.20. :: 117.5935 rsd
Tekst objavljen: 14.09.2020 11:00        


Požar na Karaburmi četvrti je incident sa industrijskim otpadom u poslednje dve godine. Da se manje-više divljim deponijama ne bismo bavili samo kada gore, iz Privredne komore Srbije upozoravaju ali i predlažu...

Šta treba da se popravi da bismo izbegli velike požare sa deponija?

Gorelo je u Šapcu, Paraćinu...pa nedavno i u okolini Beograda. Požari su sanirani ali neregulisane deponije u Srbiji ostaju kao problem.

Incidenti se dešavaju i u većim ekonomijama, ali rešenja koja dolaze posle tamo jačaju otpornost tog biznis sektora. A najave konkrentog rešenja nema, iako problem neće postati manji.

Srbija godišnje generiše preko 80.000 tona industrijskog otpada, i rukovodilac centra PKS za cirkularnu ekonomiju, Siniša Mitrović kaže da li se neko zapita šta se sa tim dešava ako završi na neadekvatan način.

Poruka državi je jasna -moraseredizajnirati sistem kontrole i izdavanja ekoloških dozvola za obavljanje tretmana ovakvog otpada, rekao je danas Tanjugu rukovodilac centra PKS za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović.

Dodaje da u Srbiji već 20 godine ne može da se nađe nacionalni konsenzus oko lokalitete na kojima će se tretirati opasan ili industrijski otpad.

"U ovom trenutku ne vidim da u prostornom planu Srbije postoje lokacije gde će se graditi postrojenja za tretman industrijskog otpada. Jer čim se opredeli neka lokacija odmah imamo narodni ustanak", kaže on i dodaje da bi trebalo građanima objasniti da ta postrojenja nisu problem.

"Sve su to spojeni sudovi. Ako imate nekvalitetno upravljanje otpadom, to ugrožava životnu sredinu i zdravlje", zaključuje on.

"Privredna komora Srbije vrlo pažljivo pravi bazu podataka, i preporuka i rešenja koja su potrebna i biznis sektoru i državi da bi se situacija popravila. Mora se imati multisektorski pristup, jer nije samo problem Ministarstva zaštite životne sredine, već i MUP-a, i lokalnih samouprava", napominje on.

"Ne može se čekati drugo vreme, i druga administracija. Moramo biti vrlo hrabra i odgovorna država, postaviti rešenja i na taj način imati punu kontrolu nad sistemom", apeluje on.

Navodi da se sada lokaliteti na kojima se tretira otpad pretežno nalaze u fabrikama u stečaju napuštenim industrijama iz doba socijalizma.

"Problem je što su sada naselja došla do tih fabrika koje su nastale 50 i 60tih godina prošlog veka, i sada imamo situacije da se otpad zaista tretira u gradskim zonama, kao što je ovo u zoni Trudbenika, na opštini Palilula. Država treba da bude odgovorna i prema biznis sektoru, i da kaže gde se mogu postaviti lokacije", kaže on i dodaje da bi se tako izbegle velike havarije.

Nikolić objašnjava da kao zajednica ne možemo imati rast BDP-a, domaćih i stranih investicija, ako ne znamo šta ćemo raditi sa otpadom.

"Ne možemo igrati utakmicu u kojoj ćemo stalno dobijati golove, gubiti na terenu i imati ovakve incidente - moramo uspostaviti predvidljivu situaciju", kaže on.

Kao prvi korak promene on vidi uvođenje velikih bankarskih osiguravajućih garancija koje bi morao da poseduje operater koji se bavi opasnim otpadom.

"Taj posao se ne može raditi sa nedovoljno kvalitetnom tehnologijom i opremom, i u napuštenim fabrikama u stečaju", kaže on. Podizanje osiguranja trebalo bi da prati novi kvalitet dozvole i digitalizovan proces monitoringa celog sistema tretmana opasnog otpada. Dodaje da se i građani moraju informisati zašto je dobro da Srbija ima kontrolisane tačke za upravljanje opasnim otpadom.

"Bićemo u teškoćama, jer nećemo moći da tretiramo otpad u zemljama EU. Njihovi kapaciteti su za njihove ekonomije. A ne postoji u Srbiji ekonomija koja će plaćati tretman kilograma opasnog otpada tri ili četiri evra plus transpot preko zemalja EU", smatra on.

Dodaje da je poslednji trenutak da se u Srbiji napravi zaokret i izgradi infrastruktura za tretman opasnog i industrijskog otpada jer bi moglo biti havarija i zbog klimatskih promena i poplava i zemljotresa.

"PKS će to uneti kao deo novog paketa, novoj državnoj administraciji u Srbiji. Predložićemo da budu dosta hrabriji, angažovaniji na terenu, i da imaju gotova rešenja", rekao je on.

Za tehnološke procese kojima se tretira otpad, dodaje, moraju se imati novi građevinski objekti izgrađeni po visokim standardima kada su u pitanju zemljotres, požar i druge prirodne katastrofe.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Privredna komora Srbije odlaganje otpada opasni otpad otpad požar na deponiji deponije

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana