Nekretnine u razvijenim državama su 10 posto precenjene u odnosu na dugoročni prosek što je najveća ekspanzija u 120 godina
Tokom pandemije koronavirusa u razvijenim državama učlanjenima u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvojk (OECD) beleži se najsveobuhvatniji porast cena nekretnina u posednjih 120 godina.
Iako se to s jedne strane dobra vest za vlasnike kuća i stanova, ekonomski analitičari skeptično odmahuju glavom i upozoravaju da svet zbog toga klizi u finansijsku nestabilnost.
Prema analizi koju je napravio Financial Times, od 40 država OECD-a, u samo njih tri tokom prvog tromesečja nije zabeležen rast cena nekretnina. To je najniži udeo od 2000. godine, kada su se počeli prikupljati ti podaci.
Štaviše, prosečni godišnji rast ceena nekretnina u prvom tromesečju iznosio je 9,4 posto, što je najsnažnije u poslednja tri desetleća, prenosi Poslovni dnevnik.
Analitičari smatraju kako su za takav trend zaslužna tri glavna razloga: niske kamatne stope, zatim štednja akumulirana poslednjih godina te potreba za dodatnim stambenim prostorom usled sve izraženijeg rada od kuće.
Kratkoročno, skok cena nekretnina može biti “dobra stvar za privredu jer se vlasnici nekretnina osjećaju bogatiji i mogu trošiti više zbog vrednosti svoje imovine”, ističe Claudio Borio, šef odela za monetarnu i ekonomsku analizu u Banci za međunarodna poravnanja - “centralnoj banci centralnih banaka”.
Međutim, ako ovakav trend potraje, može prerasti u neodrživi rast, posebno u kombinaciji sa snažnom kreditnom ekspanzijom. Deniz Igan, zamenik direktora makrofinancijskog odjela pri odelu za istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ističe kako je “snažan rast cena nekretnina u poslednjih godinu dana zabeležen u većini država severne hemisfere”. Dostupni podaci sugerišukako se ovaj trend nastavio i u drugom tromesečju.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Primera radi, u SAD-u su cene u aprilu porasle najviše u poslednjih 30 godina nakon što je S&P Case-Shiller indeks skočio 14,6 posto. No, snažno poskupljenje stambenog prostora primetno je i u Velikoj Britaniji, Južnoj Koreji, Novom Zelandu, Kandi i Turskoj, među ostalima.
Štaviše, u nekim su državama primetni i znaci “nekretninske groznice”, ističe Enrique Martínez-García, stariji analitičar Federalnih rezervi iz Dallasa. On to pojašnjava fiskalnim i monetarnim poticajima tijekom pandemije.
S tom se tezom slaže i Cladio Borio.
“Ekstremno povoljni finansijski uslovi” u kombinaciji s rekordno niskim kamatnim stopama pomogli su rastu cena nekretnina po neobično brzoj dinamici tokom razdoblja slabe privredne aktivnosti, tumači Borio.
Iako su stambeni krediti povoljniji nego ikada, kupnja vlastitog stana na Zapadu uskoro će postati sve nedostupnija širim slojevima. Naime, prosječne cijene nekretnina u državama OECD-a rastu brže od plaća. K tome, brzo rastu i najamnine.
Adam Slater, vodeći ekonomist u Oxford Economicsu, kaže kako su nekretnine u razvijenim državama oko 10 posto precijenjene u odnosu na dugoročni prosjek. To ovu cjenovnu ekspanziju čini najvećom u posljednjih 120 godina, pokazuju njegovi izračuni.
Međutim, Slater naglašava i kako su određeni faktori koji guraju cene nagore privremenog karaktera, poput poreznih olakšica i poremećaja u globalnim opskrbim lancima što je dovelo do poskupljenja građevinskog materijala, piše Poslovni dnevnik.
Osim toga, kreditni rast je niži nego uoči globalne finansijske krize što sugeriše niži rizik od pucanja balona nego 2007. godine, kaže Slater.
Deniz Igan iz MMF-a pojašnjava kako je rast stambenih kredita većinom povezan s ljudima s dobrom kreditnom sposobnošću, a u razvijenim državama kuće su manje zadužene nego prije finansijske krize.
To sugeriše manji rizik od ponavljanja scenarija pre 15-ak godina kada je kriza donela val rasta loših kredita te odlaska kuća i stanova “na bubanj”, dodaje Igan, piše Poslovni dnevnik.
Ostavi komentar