Digitalizovao se u pandemiji i ko nije hteo. A ko je baš rešio da neće, ili je propao ili će uskoro
Jedan od načina gledanja na ekonomske krize i je i taj da one nateraju kompanije na prilagođavanje i inovacije. One koji se najbolje snađu, nagrađuje napretkom nakon okončanja krize, a oni koji nisu znali ili smeli da se prilagode nestaju ili tavore.
Ova kriza izazvana pandemijom korona virusa pored sve muke, ujedno je bila i katalizator jednog talasa promena u načinu poslovanja, neverovatnog rasta elektronske trgovine.
Ovaj trend ni kod nas, a posebno u svetu, gde su dve najveće globalne trgovinske kompanije upravo e-trgovci Amazon i Alibaba, nije novost, ali okolnosti kao što su vanredno stanje prošlog proleća i strah ili bar nelagoda od odlaska u gužve po prodavnicama otvorili su ljudima oči za mogućnost kupovine preko interneta, toliko da se rast prošle godine meri u stotinama procenata.
Duplo povećan broj dinarskih transakcija preko interneta
Prema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina u Srbiji i to samo u delu kada je roba plaćena platnim karticama putem interneta u trećem kvartalu 2020. je u odnosu na isti period 2019. zabeležila je ogroman rast.Broj dinarskih transakcija plaćanja karticom putem interneta povećan je za 115,36 odsto, rast vrednosti transakcija iznosio je 87,82 odsto, a broj internet prodajnih mesta povećan je za 54,95 odsto.Imajući ovo u vidu, osnivanje E-commerce asocijacije u junu 2019. godine imalo je savršen tajming.
Grupa entuzijasta koji su na umu imali razvoj ovog vida poslovanja, edukaciju i uklanjanje zakonskih prepreka bržem širenju elektronske trgovine, uz svesrdnu pomoć USAID-a, osnovalo je asocijaciju s ciljem da okupi stručnjake iz oblasti elektronske trgovine koji bi pomogli preduzetnicima da započnu ili unaprede postojeću elektronsku prodaju.Pored toga, cilj Asocijacije je i da edukuje potrošače o tome šta je bezbedna kupovina na internetu, a trgovce kako da to rade u skladu sa zakonom.
Nemanja Čedomirović, ko-osnivač Asocijacije i osnivač organizacije GrowIT ističe da je početna ideja bila edukacija većih igrača na tržištu u pogledu e-trgovine, analiza šta rade dobro, a šta ne.
E-trgovina porasla nekoliko puta u pandemiji
"Takođe cilj je i da pomognemo srednjim i manjim igračima na tržištu, jer mnogi misle da je e-trgovine kad imaš stranicu na internetu. S druge strane, želimo i da edukujemo kupce da je kupovina preko interneta sigurna, da se može slobodno kupovati i hrana i piće i garderoba, da se sme provući kartica. Na kraju želeli smo da utvrdimo koji zakoni otežavaju e-komerc i da pokušamo da dođemo do rešenja”, objašnjava Čedomirović. U ovom trenutku u Asocijaciji nemaju sveobuhvatnu analizu sektora elektronske trgovine pošto je to cilj za ovu godinu, ali neke naznake postoje da je došlo do rasta e-prodaje od 200 do 400 odsto u vreme pandemijske 2020. godine.
Pritisak na kurirskim službama
"Pandemija je donela mnogo izazova, ali je i omogućila lakšu promociju e-komerca. Sada je izazov prebačen na kurirske službe koje moraju da se organizuju i podnesu veće opterećenje. U 2021. godini verovatno neće ostati na tako visokom nivou, ali će sigurno biti iznad 2019. godine", navodi Čedomirović.Kako kaže, u prošloj godini Asocijacija je imala ogroman broj upita o tome šta je potrebno za veb šop, kako uspostaviti onlajn prodaju...
Ipak, kao i tradicionalnoj trgovini najvažnije je da se prvo ispita tržište i vidi da li neko želi da kupi to što prodajete. Neko se zaleti pa uloži hiljade evra, krene u promociju na sve strane, a onda ne proda ništa. Zato je bolje ulagati malo po malo i videti gde stojite na tržištu, ocenjuje Čedomirović dodajući da za kraj godine Asocijacija planira događaj na kome će birati najbolji veb-šop i pobednike u još niz kategorija.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Dominacija plaćanja pouzećem
Da bi E-komerc asocijacija zaživela u dobroj meri je pomogao i USAID. Ćedomirović ističe da su od njih dobili pomoć u savetima, kontaktima, idejama, promociji...
"Imamo pravi partnerski odnos sa USAID-om”, zaključuje Čedomirović.
Prema nalazima Ankete 1.000 preduzeća, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, 71 odsto firmi smatra da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 59 odsto veruje da će se to isto dogoditi i u Srbiji.Sudeći po tome kako je tržište reagovalo prošle godine pre svega za vreme potpunog zatvaranja usled pandemije, a kasnije i nakon opuštanja epidemioloških mera, možemo reći da je vreme elektronske trgovine u Srbiji već došlo, ocenjuje Dragana Stanojević, direktora USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.
Kako kaže, petina srednjih i velikih firmi je već deo elektronske trgovine, sledi iz istraživanja.Ipak, za njen dalji razvoj potrebno je da se talas elektronske trgovine prelije na celu privredu. Iako 63 odsto kompanija ima svoju internet stranu, tek desetina ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (7,3 odsto).
Kod nas i dalje u Internet trgovini dominira plaćanje pouzećem, preko 70 odsto prodaja se tako odigra. Ipak, istraživanja pokazuju i da se to menja i da je tokom pandemije značajno povećan broj kompanija koje su uvele onlajn plaćanje.
Nemanja Čedomirović ističe da su tome pomogle banke i platne institucije koje su znatno olakšale ljudima da instaliraju na svoje sajtove plaćanje karticama.Ne samo što se sada menja klima prema e-trgovini već su očekivanja da će ona imati mnogo veći značaj nego danas.
Online podjednako važna kao i tradicionalna prodavnica
Kako objašnjava Dragana Stanojević, firme u Srbiji sve više prepoznaju značaj elektronske trgovine, a prema najsvežijim podacima iz istraživanja, čak 82 odsto privrednika koji se bave online prodajom i poseduju vebšop, ocenjuju onlajn prodavnicu jednako važnom ili čak i važnijom od tradicionalnog modela prodaja.Izuzetni efekti elektronske trgovine posebno su vidljivi kod mladih firmi, osnovanih u prethodne tri godine. Dakle budući preduzetnici će biti motor još snažnijeg održivog rasta elektronske trgovine u Srbiji.Svi startapi koji koriste e-komerc, kao i 87 odsto onih osnovanih posle 2006, izveštavaju da im je elektronska trgovina kanal kroz koji rastu, ili je barem jednako značajan kao tradicionalni kanali prodaje.
Istraživanje USAID akođe svedoči da je elektronska trgovina ključ da se dosegnu nova tržišta i korisnici, odnosno da se zadrže postojeći potrošači.
Firme sa razvijenom svešću o značaju internet trgovine su i veći optimisti u pogledu budućnosti i očekuju porast broja zaposlenih češće od njihove konkurencije koja ne koristi internet.
Dodatno, na osnovu istraživanja može se zaključiti da su firme prisutne na internetu manje zavisne od lokalne sredine, a da kompanije sa vebšopom izvoze za trećinu više proizvoda od prosečne kompanije, a skoro dve trećine više od onih firmi koje nisu prisutne na internetu. Ako pogledamo samo izvoznike – oni koji imaju vebšhop izvoze duplo više od onih koji nemaju ni vebsajt”, napominje Stanojević.
Fali nam znanje o e-trgovini
U toku pandemije USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije sproveo tri talasa istraživanja kako bi proverio stavove privrednika o udaru krize na njihovo poslovanje, preduzetim merama i očekivanjima za oporavak.
U tom istraživanju, trećina domaćih privrednika je navela da je preduzela ili planira da preduzme mere kojima će svoje poslovanje učiniti otpornijim na krizu. Kao primarni način da sebi pomognu da opstanu kroz ovu krizu i većina preduzetog se upravo odnosi na ulazak u elektronsku trgovinu, razvoj digitalnog marketinga ili korišćenje drugih vrsta digitalnih tehnologija.
"Verujem da je elektronska trgovina tu i da ostane, a trend visokog rasta beleži se i nakon popuštanja mera i ponovnog otvaranja fizičkih prodajnih objekata u određenim fazama pandemije. Svi koji su se prvi put zbog pandemije odvažili da kupuju online, shvataju brojne pogodnosti takvog načina kupovine, pa nastavljaju da to čine”, navodi Stanojević.
Elektronska trgovina predstavlja jedan od stubova ekonomije budućnosti, zbog brojnih prednosti koje donosi i kupcima i privrednicima (kao što su udobnost, jednostavnost i sigurnost za kupce, odnosno niži troškovi pokretanja, dolazak do brojnih većih tržišta, neograničenost radnim vremenom, i sl. za prodavce)."Trend razvoja elektronske trgovine je ubrzan i krajnje je vreme da svi oni koji su se do sada opirali neminovnim promenama i potrebi za prilagođavanjem, to konačno i učine, a na ruku im ide i to što usluge uvođenja i razvoja elektronske trgovine nikada nisu bile pristupačnije”, poručuje Dragana Stanojević iz USAID-a dodajući da su nedostatak svesti o važnosti elektronske trgovine, ali i manjak znanja jedan od ključnih problema, pre svega u privredi, a jednim delom i kod kupaca.
Ostavi komentar